Za petak četvrte nedelje posle Vaskrsa, Sveti Teofan Zatvornik nam poručuje da uvek imamo u vidu ko su naši prethodnici i da na taj način nikada nećemo zalutati na krivi put.
Samo majka može da nađe nešto dobro i u najgorem sinu i u najgoroj ćerki , kao što je Hristos u svakom grešniku video neko dobro. Poklonimo se zato materinstvu jer su slika ljubavi Božje. Kako kaže vladika Nikolaj Velimirović, da nije bilo svetih majki, mnogi svetitelji i svetiteljke, i stubovi pravoslavlja, ne bi bili upisani u naš kalendar.
Paroh pri Crkvi Svetog Đorđa u Podgorici i arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski poručuje da može niko da kaže da je zaslužio da se pričesti, nego da se pričešću prilazi sa stavom da smo grešni. Bogu ne treba ništa, ni to što postimo, ni to što se molimo, on je Gospod jednostavno i bez toga. Samo jedan tip ljudi nije zaslužio da bude pričešćen, a to su oni koji misle da su dostojni. Pričešće Bog daje iz svoje ljubavi.
Greh nije neko imaginarno stanje, već se težina greha direktno odražava u našem životu, jer je on bolest volje. Ne radi se o tome da Bog ne može da oprosti neki greh, već o tome da je zauzeti stav prema jevanđelju Hristovom isključiv da ne ostavlja prostor za promenu i pokajanje.
U ovom Jevanđelju se govori o tome kako je Isus nadmudrio lažne vernike, koji su hteli da ga prevare.
Braća Zinkovski, episkop Kirilo i iguman Metodije svojom životnom pričom i delima podsećaju nas da su čuda moguća i da su ljubav i vera moćniji od svega.
Svakog ponedeljka, šeste nedelje posle Vaskrsa, Sveti Teofan Zatvornik nam ukaziuje na to da odbacivanje natprirodnih temelja vere ruši celu zgradu bogonadahnutih istina.
Kroz priču o slepcu koji je progledao, Sveti Teofan Zatvornik nas šestu nedelju posle Vaskrsa podseća kako prostodušnost vere nadmašuje knjišku učenost.
Živimo u vreme kada su strah i anksioznost naša svakodnevnica i kada nam je duša bombardovana sa svih strana mračnim informacijama. Teško je sačuvati mir kada svakodnevno vodimo razne bitke od ličnih do svetskih. Spasenje je u mirovanju i molitvi. Treba ostati sam sa sobom i ćutati dok nam telo i duša ulaze u smiraj.
Dan slave nije samo trenutak veselja, već i prilika za duhovno sabranje i sećanje na sve one koji su doprineli da se ta tradicija očuva.
U Aleksandriji je stekao svetsku učenost, ali i spoznao Gospoda Isusa Hrista i krstio se.
Često se događa da baš u danu porodične radosti i blagoslova nešto pođe po zlu: javi se nesloga, nervoza, sitna prepirka ili iskušenje koje pomuti raspoloženje.
Pravoslavna duhovnost nas uči da svaka reč ima težinu i da je odraz unutrašnjeg stanja čoveka.
Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 21. nedelju po Duhovima vodi nas kroz vreme i svetinje, pozivajući na molitvu, samopregled i svesnost darova koje primamo svaki dan.
Ajeti 43:10–14 Sure Az-Zuhruf pokazuju kako Božiji plan u svakom detalju prirode uči zahvalnosti, odgovornosti i putu ka duhovnoj svesti.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
