MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Dobro srce je žedno dobrog dela i nije zadovoljno kada ne nađe dovoljno prilika da svoju želju ispuni"
Duhovna riznica 08:00 | 11.10.2024

MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Dobro srce je žedno dobrog dela i nije zadovoljno kada ne nađe dovoljno prilika da svoju želju ispuni"

Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.

MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Ako je unutrašnje napredovanje obavezno, obavezno je i sredstvo koje ga omogućuje, tj. post"
Duhovna riznica 08:00 | 08.10.2024

MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Ako je unutrašnje napredovanje obavezno, obavezno je i sredstvo koje ga omogućuje, tj. post"

Sveti Teofan kritikuje one koji smatraju da post nije obavezan ili da im može škoditi. Objašnjava da je ova vrsta opravdanja često samo izgovor za nepošćenje. Post se ne bi trebao shvatiti kao nešto što uništava telo, već kao alat za umrtvljenje telesnih strasti. On ističe da, iako postoje ljudi koji imaju zdravstvene razloge zbog kojih ne mogu postiti, takvi su u manjini. Glavni uzrok odbacivanja posta, prema njemu, leži u nedostatku stvarne želje za duhovnim napretkom.

MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Pažnja prema sebi, trezvoumlje i bodrost jesu jedinstvene poluge za podizanje naše otežale prirode"
Duhovna riznica 08:00 | 07.10.2024

MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Pažnja prema sebi, trezvoumlje i bodrost jesu jedinstvene poluge za podizanje naše otežale prirode"

Sveti Teofan objašnjava da, iako spoljašnje nije neophodno, ono ipak ima svoju vrednost kada odražava unutrašnje stanje duše. Problem nastaje kada se fokusiramo isključivo na vidljivo, misleći da smo ispunili sve dužnosti, dok zapravo zaboravljamo na unutrašnji sadržaj. To nas može dovesti do površnosti i udaljenosti od pravog duhovnog života. On savetuju da uvek težimo ka unutrašnjem, koristeći spoljašnje kao sredstvo izražavanja naše vere. Pravi duhovni napredak zahteva pažnju prema sebi, trezvenost i hrabrost. Ove vrline su ključne za prevazilaženje sklonosti ka onom što je nisko i prolazno.