U Nedelju krsnopoklonu, svetitelj jasno poručuje da bez krsnog znamenja nema istinskog hoda za Gospodom – jer se upravo kroz stradanje duša čisti i priprema za večnu radost.
U Krstopoklonoj nedelji setimo se Svete carice Jelene, žene koja je od skromnih početaka postala simbol hrišćanskog spasenja, čineći Krst hrišćanskim znamenjem koje prevazilazi granice vremena.
Starešina hrama hrama Svete Trojice je detaljno opisao dan kada je, po pozivu prijatelja, otišao u kuću čoveka koji je tvrdio da predmeti mirotoče onda kada počne da poje crkvene pesme.
Krst, lik Hrista, Bogorodice i manastir Ostrog – šta Crkva zaista misli o tetovažama sa hrišćanskim motivima i gde je granica između vere i sujete?
Jedan od okupljenih je objasnio da krst treba da ostane na mestu gde se i nalazi zato što predstavlja simbol koji je deo grčkog identiteta.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 30. sredu po Pedesetnici razmatra tri unutrašnje prepreke koje sprečavaju istinsko obraćenje i spasenje, pozivajući nas na duboko duhovno samoproučavanje i oslobađanje od samoljublja, vezanosti za imanje i stida pred ljudima.
Brojanica se kupuje iz verskih razloga, a toliko je rasprostranjena da je poprimila obeležje modnog detalja.
Iguman Manastira Ribnica upozorava da hrišćanske simbole ne treba koristiti kao modne detalje, već ih treba nositi s verom i u duhovnoj praksi, jer njihova prava funkcija nije estetska, već simbolizuje vezu sa Bogom.
Svetski, a naš teniser Novak Đoković je otvoreno pričao o veri i i tome šta povezanost sa Bogom za njega znači.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
U blizini Igala, na mestu gde se snaga vere susreće sa lepotom prirode, episkop budimljansko-nikšićki Metodije osveštao je novi konak i u svojoj nadahnutoj besedi govorio o značaju duhovne borbe, snazi krsta i važnosti zajedništva.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojim Misionarskim pismima, pozivajući se na duhovno viđenje svetog Jovana Vostrskog, razotkriva strah demona od tri neizmerno moćne stvari u životu hrišćanina.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Otac Vladimir objašnjava kako se suočiti sa tugom, krivicom i duhovnim pitanjima bez gubitka vere i nade.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
