Sedmog četvrtka posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik nas upozorava na koren štetnih misli koje izlaze iz srca, ukazujući na važnost samodiscipline i rasuđivanja u duhovnoj borbi.
Sveti Teofan Zatvornik nas sedme srede posle Pedesetnice uči da post nije samo smanjivanje hrane, već i duhovna borba protiv strasti koja nam pomaže da se uzdignemo iznad zemaljskog i sagledamo nevidljive stvari.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi sedmog utorka posle Pedesetnice govori o Božijem glasu u našoj prirodi, ističe važnost slušanja savesti i volje Božije, naglašavajući da je nepriznavanje ovih istina neprirodno i suprotno našem stvorenju.
Oslanjajući se na primer iz Jevanđelja po Mateju, Sveti Teofan Zatvornik nam šeste nedelje posle Pedesetnice osvetljava sukob između vere i razuma bez vere.
Šeste subote posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi ističe značaj čulnog dodira sa svetim tajnama Crkve, koristeći primer krvotočive žene iz Jevanđelja koja je, dotičući haljinu Gospodnju sa verom, ozdravila.
U svojoj knjizi, Sveti Teofan Zatvornik šestog petka posle Pedesetnice osvetljava značaj vere i skromnosti, ukazujući na izazove koje gordoumlje i površno posmatranje donose hrišćanima.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za šesti četvrtak nakon Pedesetnice osvetljava večnu borbu između svetla i tame, objašnjavajući kako Gospod dopušta iskušenja da bi se sloboda u dobru uzdigla kroz stalnu borbu.
Šeste srede posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi otkriva kako malo zrno narasta u veliki žbun, a kvasac prožima celo testo, predstavljajući tako Crkvu koja se od nekoliko apostola proširila na čitavo čovečanstvo, kao i duhovni život svakog pojedinca koji, započet malom odlukom o bogougađanju, prožima i oblikuje celu ljudsku prirodu.
Šestog utorka posle Pedesetnice, Sveti Teofan u svojoj knjizi osvetljava dublje značenje Hristove parabole o kukolju i pšenici i podseća: kada oslabimo u veri i pažnji, neprijatelj spasenja seje rđave zamisli koje, ukoliko se ne odbace, sazrevaju u želje i strasti.
U svojoj knjizi za šesti ponedeljak posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik govori o glavnom razlogu zbog kojeg mnogi ne mogu da se uzdignu iznad svakodnevnih briga i dosegnu duhovne visine.
Sveti Teofan Zatvornik pete nedelje posle Pedesetnice u svojoj knjizi osvetljava događaj iz Jevanđelja po Mateju, koji prikazuje sliku ljudi uhvaćenih u zamku svojih starih navika, strahujući od promena koje bi ih mogle podstaći na duhovno buđenje i prihvatanje novih uverenja.
Pete subote posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi osvetljava kako duhovne potrebe i strah Božiji bude posebno čulo za razumevanje reči iz duhovne oblasti. On objašnjava zašto su priče moćan alat u prenošenju istina onima koji imaju dar duhovnosti, dok onima bez tog dara priče ostaju nerazumljive.
Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 23. nedelju po Duhovima otkriva unutrašnju snagu vere i način da pronađemo mir i harmoniju u svetu koji često izgleda razbijeno.
Okupljeni u hramovima, pravoslavni vernici danas traže čudesnu zaštitu i duhovnu snagu Svetog Georgija, čije zastupništvo vekovima donosi pobedu nad zlom, iskušenjima i nevoljama.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Crkva zato uvek poziva roditelje da budu svesni svoje odgovornosti, jer se duhovni put deteta velikim delom gradi kroz njihove odluke, reči i dela.
Hrskave kore i bogati fil od sira, spanaća, šunke i malidžana – recept za slavski rolat koji će vaš sto učiniti nezaboravnim.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
