Sveti Teofan Zatvornik nas sedmog petka posle Pedesetnice podseća da se unutrašnji život rađa i jača uz trezvoumlje, koje zapaža zlo, predaje ga unutrašnjem sudu i usmerava ka delovanju.
Sedmog četvrtka posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik nas upozorava na koren štetnih misli koje izlaze iz srca, ukazujući na važnost samodiscipline i rasuđivanja u duhovnoj borbi.
Sveti Teofan Zatvornik nas sedme srede posle Pedesetnice uči da post nije samo smanjivanje hrane, već i duhovna borba protiv strasti koja nam pomaže da se uzdignemo iznad zemaljskog i sagledamo nevidljive stvari.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi sedmog utorka posle Pedesetnice govori o Božijem glasu u našoj prirodi, ističe važnost slušanja savesti i volje Božije, naglašavajući da je nepriznavanje ovih istina neprirodno i suprotno našem stvorenju.
Oslanjajući se na primer iz Jevanđelja po Mateju, Sveti Teofan Zatvornik nam šeste nedelje posle Pedesetnice osvetljava sukob između vere i razuma bez vere.
Šeste subote posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi ističe značaj čulnog dodira sa svetim tajnama Crkve, koristeći primer krvotočive žene iz Jevanđelja koja je, dotičući haljinu Gospodnju sa verom, ozdravila.
U svojoj knjizi, Sveti Teofan Zatvornik šestog petka posle Pedesetnice osvetljava značaj vere i skromnosti, ukazujući na izazove koje gordoumlje i površno posmatranje donose hrišćanima.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za šesti četvrtak nakon Pedesetnice osvetljava večnu borbu između svetla i tame, objašnjavajući kako Gospod dopušta iskušenja da bi se sloboda u dobru uzdigla kroz stalnu borbu.
Šeste srede posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi otkriva kako malo zrno narasta u veliki žbun, a kvasac prožima celo testo, predstavljajući tako Crkvu koja se od nekoliko apostola proširila na čitavo čovečanstvo, kao i duhovni život svakog pojedinca koji, započet malom odlukom o bogougađanju, prožima i oblikuje celu ljudsku prirodu.
Šestog utorka posle Pedesetnice, Sveti Teofan u svojoj knjizi osvetljava dublje značenje Hristove parabole o kukolju i pšenici i podseća: kada oslabimo u veri i pažnji, neprijatelj spasenja seje rđave zamisli koje, ukoliko se ne odbace, sazrevaju u želje i strasti.
U svojoj knjizi za šesti ponedeljak posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik govori o glavnom razlogu zbog kojeg mnogi ne mogu da se uzdignu iznad svakodnevnih briga i dosegnu duhovne visine.
Sveti Teofan Zatvornik pete nedelje posle Pedesetnice u svojoj knjizi osvetljava događaj iz Jevanđelja po Mateju, koji prikazuje sliku ljudi uhvaćenih u zamku svojih starih navika, strahujući od promena koje bi ih mogle podstaći na duhovno buđenje i prihvatanje novih uverenja.
U pokušaju da se nose s iskušenjima ili pobegnu od njih, ljudi često lutaju, a mnogi upadaju i u nove probleme.
Obeležava se dan kada je Bogorodica, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane, uvedena u jerusalimski hram.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
Crkva uči da škrt čovek zapravo ne poseduje novac, već novac poseduje njega.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Ajet 61:14 iz sure Es-Saf pokazuje da zajedništvo, hrabrost i odlučnost u podršci istine mogu promeniti tok životnih borbi.
Pouka optinskog svetitelja otvara pitanje koje svi izbegavamo: bežimo li od problema ili od sebe.
