U ovom Jevanđelju po Luki Isus poučava o požrtvovanosti u službi Božijoj. On poziva svoje učenike da ga prate na putu ka Carstvu Božijem.
Jevanđelje po Luki ističe važnost skromnosti pred Bogom, ozbiljnost preljube, te poziva na oprost i strpljenje u odnosima sa drugima.
U ovom Jevanđelju po Jovanu i Luki govori se o ulozi Isusa kao spasitelja u kog se treba uzdati. Takođe pripoveda se o njegovoj neizmernoj snazi i poruci koju ima za siromašne i tužne.
U ovom Jevanđelju naglašava se Isusova propoved u kojoj priča o važnosti pokajanja i neodustajanju od svojih vernika koji su se izgubili.
U ovom Jevanđelju Isus poručuje kako treba da se sledi njegov put, ali i šta treba da urade njegovi sledbenici.
Da bi brže ozdravili, starac je savetovao da se ne žalimo na sudbinu, da ne odustanemo, već da izazove prihvatimo i onda ćeš tvoje ponašanje u životu, shvatiti kao istinski podvig.
U ovom Jevanđelju po Luki otkriva nam se važna poruka o tome kako treba da činimo i šta zapravo znači biti bližnji nekome.
U ovom Jevanđelju po Luki se govori o tome kako je Isus Hrist oterao demone iz dečaka koga su prvobitno napali.
Mati Zlata savetuje da, kada dođemo do iskušenja, ne stavljamo sebe u centar, već da pažnju usmerimo na druge, posebno kroz reči "oprosti", jer one imaju mnogo veću snagu od "izvini".
U ovom Jevanđelju po Luki Isus odgovara na pretnju smrću, poručujući da Jerusalim ubija svoje proroke.
U ovom Jevanđelju po Luki prenose se mudre reči Hristove, koje je uputio svojim apostolima dok im je objašnjavao smisao sveta.
U ovom Jevanđelju po Luki govori se o deobama i posledicama. "Jer od sada će petoro u jednoj kući biti razdeljeni: troje protiv dvoje, i dvoje protiv troje".
Od razgovora sa ocem do vizije neba i Zemlje - ajeti 6:74-75 otkrivaju moć vere, hrabrosti i unutrašnjeg preispitivanja.
Svi su bili vojvode vizantijskog cara Teofila.
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Jednostavan recept za mekano dizano testo i sočni mesni fil koji svaki iftar pretvara u trenutak zajedništva i uživanja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
