U ovom Jevanđelju po Luki Isus odgovara na pretnju smrću, poručujući da Jerusalim ubija svoje proroke.
U ovom Jevanđelju po Luki prenose se mudre reči Hristove, koje je uputio svojim apostolima dok im je objašnjavao smisao sveta.
U ovom Jevanđelju po Luki govori se o deobama i posledicama. "Jer od sada će petoro u jednoj kući biti razdeljeni: troje protiv dvoje, i dvoje protiv troje".
U ovom Jevanđelju kroz metaforu se pripoveda o slugama i gospodaru, onima koji sa više vere čekaju gospodara i oni koji to ne čine.
U ovom Jevanđelju po Luki Isus poučava ljude da ne brinu o materijalnim stvarima, jer Bog brine o njima, te ih podstiče da traže Božje carstvo, a sve ostalo će im biti dato.
U ovom Jevanđelju po Luki priča se o tome kako je Isus Hrist iz mrtvih probudio devojčicu, ali i o tome kako je nakon što ga je dotakla ozdravila bolesna žena.
Ovaj odlomak iz Jevanđelja po Luki opisuje trenutak kada Isus šalje svoje apostole, dvanaestoricu, da šire Božiju reč i leče bolesne.
U ovom Jevanđelju Isus upozorava svoje učenike da ništa nije sakriveno što neće biti otkriveno, da se ne boje ljudi koji mogu ubiti telo, već Boga koji ima vlast da baci u pakao, i obećava da će im Sveti Duh pomoći.
U ovom Jevanđelju se govori o prorocima i apostolima, od kojih će jedni stradati, a drugi će od ljudi biti proterani.
Jevanđelja nam prenose važnu poruku, a u naredna dva se govori o razgovoru Bogorodice i Jelisavete, ali i o poruci Isusa Marti, koja ga je usluživala.
U ovom delu Jevanđelja po Luki, Isus govori o unutrašnjoj i spoljašnjoj čistoti. On upoređuje oko s telesnom svetiljkom i govori da ako je u nama svetlost i telo že nam biti zdravo.
U ovom Jevanđelju po Luki se pripoveda o narodu koji očekuje znak i neće mu se dati znak osim znaka Jone.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
