U ovom Jevanđelju po Luki Isus poučava o požrtvovanosti u službi Božijoj. On poziva svoje učenike da ga prate na putu ka Carstvu Božijem.
Jevanđelje po Luki ističe važnost skromnosti pred Bogom, ozbiljnost preljube, te poziva na oprost i strpljenje u odnosima sa drugima.
U ovom Jevanđelju po Jovanu i Luki govori se o ulozi Isusa kao spasitelja u kog se treba uzdati. Takođe pripoveda se o njegovoj neizmernoj snazi i poruci koju ima za siromašne i tužne.
U ovom Jevanđelju naglašava se Isusova propoved u kojoj priča o važnosti pokajanja i neodustajanju od svojih vernika koji su se izgubili.
U ovom Jevanđelju Isus poručuje kako treba da se sledi njegov put, ali i šta treba da urade njegovi sledbenici.
Da bi brže ozdravili, starac je savetovao da se ne žalimo na sudbinu, da ne odustanemo, već da izazove prihvatimo i onda ćeš tvoje ponašanje u životu, shvatiti kao istinski podvig.
U ovom Jevanđelju po Luki otkriva nam se važna poruka o tome kako treba da činimo i šta zapravo znači biti bližnji nekome.
U ovom Jevanđelju po Luki se govori o tome kako je Isus Hrist oterao demone iz dečaka koga su prvobitno napali.
Mati Zlata savetuje da, kada dođemo do iskušenja, ne stavljamo sebe u centar, već da pažnju usmerimo na druge, posebno kroz reči "oprosti", jer one imaju mnogo veću snagu od "izvini".
U ovom Jevanđelju po Luki Isus odgovara na pretnju smrću, poručujući da Jerusalim ubija svoje proroke.
U ovom Jevanđelju po Luki prenose se mudre reči Hristove, koje je uputio svojim apostolima dok im je objašnjavao smisao sveta.
U ovom Jevanđelju po Luki govori se o deobama i posledicama. "Jer od sada će petoro u jednoj kući biti razdeljeni: troje protiv dvoje, i dvoje protiv troje".
Svi su stradali zbog Hrista i bili uvenčani vencem slave u vreme cara Dekija.
Nakon upokojenja pape Franciska, u centru pažnje ponovo se našlo zagonetno proročanstvo svetog Malahija, koje predviđa dolazak poslednjeg pontifika i razaranje "grada na sedam brežuljaka".
Papino telo je izloženo u domu Svete Marte, gde je stanovao.
U danima Svetle sedmice, patrijarh srpski Porfirije i patrijarh moskovski Kiril susreli su se u ozračju Vaskrsenja, svedočeći neraskidivo duhovno jedinstvo Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve, uz poruke nade, ljubavi i vere u Hrista Vaskrslog.
Odgovor Svetog Pajsija, slomljenom ocu nastradalog mladića, izrečen bez osude, ali sa dubokom verom u Božiju milost, otvorio je prozor nade koji nikada neće biti zatvoren.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U danima Svetle sedmice, patrijarh srpski Porfirije i patrijarh moskovski Kiril susreli su se u ozračju Vaskrsenja, svedočeći neraskidivo duhovno jedinstvo Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve, uz poruke nade, ljubavi i vere u Hrista Vaskrslog.
Odgovor Svetog Pajsija, slomljenom ocu nastradalog mladića, izrečen bez osude, ali sa dubokom verom u Božiju milost, otvorio je prozor nade koji nikada neće biti zatvoren.
Na poziv Moskovske patrijaršije, poglavar Srpske pravoslavne crkve doputovao je u rusku prestonicu, gde je, zajedno s patrijarhom Kirilom, razgovarao s predsednikom Rusije o ulozi pravoslavlja u savremenom svetu i duhovnoj povezanosti dva naroda.
Prema lokalnom predanju, Sveti Rafail, Sveti Nikola i Sveta Irina i danas čine čuda. Verujući svedoče da im se svetitelji javljaju u vidu monaha ili prosjaka, ohrabruju ih i upućuju da dođu u manastir na poklonjenje.
Budući da je danas treći dan Vaskrsa tranzit vernika kroz svetinju je pojačan, a samim tim i vrednost priloga koji vernici dobrovoljno odvajaju kao donaciju svetinji.
Roditeljima je potrebno strpljenje i mudrost kako bi uspostavili jasne granice i istovremeno podržali kvalitetne osobine kod svoje dece.
U danima posle Vaskrsa, kada su frižideri puni ofarbanik, ali nepojedena jaja, svaka domaćica traži način da ih iskoristi. Ovo veselo jelo u obliku pilića nije samo ukusno – već je prava praznična radost na tanjiru!
