Duhovna riznica 21:24 | 27.04.2024

OTAC GOJKO OBJASNIO: Koji tip ljudi zaslužuje, a koji nikada ne zaslužuje pričešće

Paroh pri Crkvi Svetog Đorđa u Podgorici i arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski poručuje da može niko da kaže da je zaslužio da se pričesti, nego da se pričešću prilazi sa stavom da smo grešni. Bogu ne treba ništa, ni to što postimo, ni to što se molimo, on je Gospod jednostavno i bez toga. Samo jedan tip ljudi nije zaslužio da bude pričešćen, a to su oni koji misle da su dostojni. Pričešće Bog daje iz svoje ljubavi.

Crkve i manastiri 20:48 | 27.04.2024

MANASTIRI U KOJIMA SE DEŠAVAJU ČUDA: U tri srpske svetinje se uz molitvu i post pronalazi isceljenje i duše i tela

U Svetom Romanu, Tumanu i Komarici su se prema verovanju ukazala Božija čuda, pa ih posećuju bolesni i oni koji su izgubili mir i veru u sebe. Tako je boraveći u Kumarici nepokretna devojka muslimaske veroispovesti iz Bijelog Polja je prohodala, u Tumanu su mnoge žene koje su izgubile nadu da će postati majke posle molitve ostale trudne, a u Svetom Romanu su ljudi koji su ušli s depresijom, izašli nasmejani i s verom u život.

Crkve i manastiri 20:39 | 27.04.2024

KA NEBU SE PENJU RAŠKOŠNI ORNAMENTI IZVEZENI ZLATOM: dok se pred ikonom Vaznesenja Hristovog dešavaju čuda

Manastir Ravanica je zadužbina kneza Lazara Hrebeljanovića, gde su posle pogibije prenete njegove mošti i od tada je mesto hodočašća. U njemu se prepliću istorija i vera. Ravanica je ženski manastir u koji dolaze vernici da uz molitvu i veru pronađu isceljenje i mir. Turisti ovu srpsku svetinju obilaze jer je krase brojne freske. U kupolama su freske Hrista, Bogorodice, Anđela i proroka, u oltaru su predstave Hristovog stradanja i ovaploćenja, dok su u naosu ciklusi Velikih praznika, Čuda i jevanđelskih pripovesti kao i sveti ratnici i monasi.

Crkve i manastiri 20:00 | 27.04.2024

NIZ PADINE SRPSKOG PLANINSKOG BISERA NANIZALE SE NISKE MANASTIRA: Kriju neprolazne vrednosti prošlih vremena, a upoređuju ih s Hilandarom

Na Fruškoj gori nalazi se veliki broj manastira koji pružaju utočište vernicima za molitvu u tišini stoletnih šuma. U ove svetinje koje nazivaju i drugim Hilandarom dolazi se na tihovanje, pronalaženje duševnog mira i isceljenja. Mnogi ostanu i provedu dane ili mesece u potrazi za rešenjem svojih problema. Turisti rado svraćaju u fruškogorske manastire da ih razgledaju i okrepe se hranom i pićem koji se prave u ovim svetinjama.

Praznici i sveci 18:03 | 27.04.2024

MOLITVA NAD IKONOM OVOG SVECA STVARA ČUDA Na poklonjenje dolaze desetine vernika iz celog region

Manastir Tumane je utočište za mnoge koji traže isceljenje, porod, mir i blagostanje. Nastao je u 14.veku, a prema narodnom predanju ovaj manastir je zadužbina Miloša Obilića. Ova svetinja je dobila ime po jednom događaju. Naime, prema predanju prilikom odlaska u lov, Miloš Obilić je nehotice ranio isposnika Zosima Sinajita koji je prebivao u obližnjoj pećini. Kada ga je poneo vidaru na lečenje pustinjak mu je samo rekao: Tu mani, odnosno Nema leka - pusti da tu umrem. Obilić je da bi se iskupio manastir nazvao Tumane.

Praznici i sveci 16:24 | 27.04.2024

DAN KADA BOLESNI OZDRAVLJUJU : Svakog 21. novembra ovaj svetac pohodi bolesne i siromašne

Narodno verovanje pripisuje Svetom Arhangelu Mihailu da često obilazi bolesnike i ako im stane blizu glave ozdraviće. Ukoliko se zaustavi kod nogu, bolesnik će umreti. U mitovima, Arhangel Mihailo se uvek javljao na svim mestima gde se javljala i Bogorodica, tako da je vremenom prihvaćeno da predstavlja nebesku zaštitu i silu na zemlji. Takođe se veruje da Arhangel Mihailo lično luta kroz svet prerušen u prosjaka i grdi nevernike i one koji izbegavaju da pomognu siromašnima.

Praznici i sveci 19:14 | 25.04.2024

JEDAN OD NAJPOŠTOVANIJIH SVETITELJA, ZAŠTITNIK PUTNIKA I SIROTINJE: Slavi ga pola Srbije, a druga polovina ide u goste

Sveti Nikola je izuzetno poštovan svetac i najčešća je porodična slava , a ovom čudotvorcu je u Srbiji posvećeno čak 1.120 crkava. Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava.