U ovom jevanđelju po Luki pripoveda se o tome kako je Isus Hrist poslao 70 ljudi da svedoče o carstvu Božijem. Takođe se pominju saveti koje je Božiji sin tom prilikom ljudima dao.
Kroz citat iz Evanđelja po Luki (Lk. 10, 11), Sveti Teofan podseća da Gospod svojim učenicima, koji su bili poslati da šire njegovu reč, naređuje da se, u slučaju da ih neko ne prihvati, otresu prašina sa svojih nogu i odu dalje. Poruka je jednostavna: "Mi ne dolazimo da bismo nešto dobili od vas, već da bismo vam doneli božiji mir i poziv na Božje carstvo. Ako to ne želite, nećemo se zadržavati.“ Ovaj postupak simbolizuje slobodu i nezavisnost od ljudi koji odbijaju Božiju poruku, ali istovremeno jasno ukazuje na ozbiljne posledice takvog stava. Sveti Teofan dalje upozorava da oni koji ne veruju ne mogu očekivati Božje snishođenje ni na ovom svetu ni na onom.
Onisifor i Porfirije su odmah po hapšenju priznali da ispovedaju hrišćanstvo, tvrdeći da je Bog samo jedan, posle čega su bili izloženi jezivim mukama.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 22. četvrtak po Pedesetnici ukazuje na važnost strpljenja, ljubavi i poštovanja prema onima koji ne veruju i ne prihvataju Gospoda. Njegova poruka podseća nas na način na koji se Gospod postavio prema onima koji ga nisu prihvatili. U Lukinom evanđelju (9,55-56) opisano je kako su učenici želeli da pošalju oganj s neba na selo koje nije primilo Isusa, ali Gospod je rekao: "Ne znate kakvog ste vi duha...“ On nije reagovao osvetnički, već je otišao u drugo selo, ostavljajući neverujuće da idu svojim putem.
Činovi nebeski su sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske angelske jeste arhistratig Mihail.
Slavska sveća bi trebalo da bude od pravog voska, lepo ukrašena i visine od 50 do 60 cm. Obavezno se pali na dan slave pre nego što se preseče slavski kolač, i to uz molitvu domaćina, koji se prekrsti, pomoli i celiva sveću, izražavajući time ljubav prema svetitelju i činu slave.
Tuga i radost su samo osećanja koja će nas pratiti sve dok ne dostignemo smerenje, tvrdi otac Stefan.
U ovom jevanđelju po Luki, Isus objašnjava svojim učenicima da ne treba da se protive onima koji nisu protiv njih, jer su oni sa njima.
Sveti Teofan naglašava da nije dovoljno samo govoriti o Hristu kao o velikom učitelju ili moralnom vođi. Pravo ispovedanje vere podrazumeva priznanje Hrista kao Božijeg Sina, koji je, po Očevoj volji, došao u svet, uzeo ljudsku prirodu i svojom smrću na krstu pomirio čoveka sa Bogom. Ako neko ne ispoveda Hrista kao Sina Božijeg, on u stvari ne ispoveda ni Boga, jer Otac i Sin nisu razdvojeni, niti je moguće imati istinsku veru u Boga bez priznanja Hrista. Sveti Teofan takođe upozorava da je verovanje u Boga bez ispovedanja Hrista jednako kao i verovanje u lažne bogove.
Jeron je bio vrlo revnosan hrišćanin i sa velikom ljubavlju brinuo je od svojoj slepoj majci Stratoniki.
Sveti Teofan nas poziva da ne dozvolimo da hladnoća i indiferentnost prema veri prevladaju, naglašavajući da je "srce rado naklonjeno rečima o onome što voli. "Ako je društvo izgubilo ljubav prema Gospodu, to se ogleda u tome što se danas izbegava govoriti o Hristu i spasenju. Mnogi, kaže on, ne poznaju Hrista, dok su drugi prema Njemu hladni, i čak i oni koji imaju toplinu prema njemu često prećutkuju svoja osećanja. Još alarmantniji je njegov poziv upućen sveštenstvu, koje je, prema njegovom mišljenju, postalo previše tiho u pogledu propovedanja vere i podsećanja na važnost spasenja. Tema o Hristu i spasenju više nije uvrštena među prihvaćene teme u društvenim razgovorima.
Posle pisma cara Konstansa i pape Konstanciju, Pavle je bio vraćen na svoj presto, ali kad umre car Konstans, arijevci su ponovo Pavla ponovo proterali, ovog puta u Kukuz u Jermeniji, gde je i ubijen.
Panaija se može spremati u kući pokojnika i može je spremiti bilo ko, važno je da se napravi i da se pokojnik sahrani onako kako Bog nalaže, kaže sveštenik.
Jevanđelje po Luki (9,18-22) prikazuje trenutak kada Isus pita svoje učenike šta narod kaže "ko je on", a učenici mu odgovaraju na to pitanje.
Sveti Teofan poziva na čuvanje apostolskog ispovedanja vere: Isus Hristos je jedini, ovaploćeni Sin Božiji, obećani Spasitelj i Iskupitelj roda ljudskog. On nas podseća da, iako je istina o Hristu jasna i prepoznatljiva, svet je sklon zlu i laži, pa nije iznenađujuće što u društvu postoje mnoge zablude i iskrivljena tumačenja. Najjači deo poruke Svetog Teofana leži u njegovom pozivu na molitvu – molitvu za očuvanje svetlosti Hristove u svetu i za odgnanje tame lažnih učenja. On nas podseća da, iako je istina uvek bila i biće prisutna, iskušenja i zablude su tu, i mi se moramo truditi da ostanemo verni istinskoj veri, koja je temeljena na apostolskoj tradiciji i razumevanju.
U vreme kada se Galaktion zamomčio, majka mu je umrla, a otac je mladiću izabrao ženu – devicu Epistimu. Galaktion nikako nije želeo ni brak ni svetovni život, pa je Epistimu posavetovao da se krsti, a zatim istovremeno sa njim i zamonaši.
Sama Oran je, posle grčevite borbe, rekla da je želela da se krsti, ali da ju je neki unutrašnji glas od toga odvrćao. Kako je bila uporna, dogodilo se šta se dogodilo...
Kad strah parališe čoveka, onda sa čovekom možete da radite šta hoćete. I tako demoni počinju da manipulištu čovekom, kaže otac Makarije.
Jevanđelje po Luki (8,5-15) govori o parabolu koju Isus ispriča, a koja prikazuje četiri načina na koje ljudi prihvataju Božiju reč. Neki je ignorišu, neki je brzo zaborave, neki su preokupirani životnim brigama, a oni koji je istinski prihvate donose dobre plodove.
Sveti Teofan Zatvornik, u svojoj misli za nedelju 21. po Pedesetnici, upućuje nas na ozbiljnu opasnost koja se javlja kada istina Božanske reči bude ugušena – bilo da to čine svakodnevni životni problemi, bogatstvo i užici, bilo pak lažna učenja koja šire pojedinci ili čak naučnici koji su zalutali sa pravog puta. U današnjem vremenu, kako kaže, ne samo da postoje otvoreni napadi na istinu, već i skrivene ideje koje, poput otrovnog ugljenmonoksida, polako, gotovo neprimetno, ulaze u naše misli i ometaju našu sposobnost da jasno sagledamo stvarnost.
Podvizavao se preko 50 godina, i to na raznim mestima.
Ako niste sigurni koju slavu da odaberete, najbolje je da se konsultujete sa sveštenikom, koji vam može pomoći da pronađete svetitelja koji će postati vaš zaštitnik i vodič.
Ovo jevanđelje po Luki pripoveda o čudesnom izlečenju čoveka, čija ruka je obolela, ali i odgovoru Hrista o radu subotom.
Oni koji slave današnji Đurđic, za slavsku ikonu uzimaju onu na kojoj svetac stoji, sa mačem ili kopljem u desnoj ruci.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
Ako je duša malo osetljivija, psihički će da padne, objašnjavao je otac Vasilije.
Ovo jevanđelje po Luki govori o tome kako je Isus Hrist uspeo da nahrani sa dve ribe i pet hlebova pet hiljada ljudi.
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici na današnji dan proslavljaju veći broj svetitelja.
U istočnom delu Ugande, radikalni pripadnici islamske zajednice izvršili su stravičan zločin nad sveštenikom, negovom ženom i dve ćerke, nakon što je on trojicu muslimana preobratio u hrišćanstvo, posvedočio je brat ubijenog, Džejms Tusubira.
Koledž u Melburnu, koji je osnovala Metodistička crkva, suočava se s osudama zbog zabrane hrišćanskih obeležja uz obrazloženje da "narušavaju ugled" škole, dok su simboli subkultura i LGBT motiva i dalje dozvoljeni.
Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati, kaže iguman Manastira Podmaine.
Suština posta je uzdržavanje, pa ako neko nije u stanju da prevlada svoje strasti, onda se uzalud u njega i upustio.
Ovaj odlomak iz jevanđelja govori o Irodu četverovlasniku i njegovoj nedoumici o Isusu, jer su se govorile različite priče, poput toga da je Jovan ustao iz mrtvih ili da je neki od proroka vaskrsao.
Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju ljudi, da se Kozma istinski naljutio na brata Damjana, jer je ovaj uzeo tri jaja od neke žene Paladije, i naredio je da ga posle njegove smrti ne sahrane pored brata.
Otac Stefan ističe da se, od kada je u Zočištu, nagledao mnogo čuda božjih koja se dešavaju nad moštima Svetih Kozme i Damjana.
Nema tu mesta pričama da se nešto tu ne sme dirati 40 dana, to su klasične bapske priče, kaže sveštenik.
Ovaj odlomak iz Jevanđelja govori o tome kako je Isus smirio oluju na jezeru, pokazujući svoju moć nad prirodom. Učenici su se zapitali ko je on, jer je, zapovedivši vetrovima i vodi izazvao čudo, koje ih je uplašilo i zadivilo.
Ugodnici Božji, čija su imena među Sedamdesetoricom apostola: Stahije, Amplije, Urvan i drugi s njima, svojom hrabrošću i verom utrli su put hrišćanstva, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji Crkve i vere.
Irska redefinicija rodnog identiteta kao pravnog okvira podstakla je polemike među hrišćanima, pokrećući pitanja o očuvanju tradicionalnih vrednosti i vernosti hrišćanskim načelima u savremenom društvu.
Uz veru, poslušnost, milosrđe i molitvu, kao duhovne principe, promišljeno davanje i disciplinu u trošenju pronaći finansijski mir i živeti u slobodi darovanoj od Hrista.
Današnje jevanđelje po Luki pripoveda o čudima koje je sproveo Isus Hrist, ali i zahvalnosti koju su mu nakon istih ukazali ljudi koje je izbavio od nedaća.
Sveti apostoli Kleopa, Tercije, Marko, Just i Artem, među Sedamdesetoricom izabranih, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva – od susreta sa vaskrslim Hristom na putu za Emaus, preko hrabrog služenja i mučeništva, do večne poruke vere koju su nam u nasleđe ostavili.
Najnovija analiza brazilskog stručnjaka Cicera Moraesa sugeriše da platno možda nije povezano s Hristovim telom, već da je reč o umetničkoj kreaciji iz 14. veka, što bi moglo promeniti način na koji ga vernici doživljavaju.
Sveti Teofan ukazuje i na to da istinski hrišćanin, koji se drži straha Božijeg, ne nameće svoje stavove drugima, već ih izdvaja kroz smirenost i ljubav prema bližnjem. Takav čovek ne žudi za sukobima, već pažljivo i smireno živi, pokazujući svojim postupcima da nije sudija drugih, već miran vodič u svom ličnom životu i životu porodice. Pokušaj da se postane "samozvani učitelj“ vodi ka suprotnom - do izazivanja nesporazuma i prepoznavanja u tom postupku arogancije, koja ne doprinosi duhovnom napretku. Prava hrišćanska revnost, bez obzira na okolnosti, mora biti utemeljena u smirenju i blagorazumnosti.
Kad je počelo gonjenje hrišćana u vreme Dioklecijana, Paraskeva je bila izvedena na sud pred kneza te zemlje, a ono što mu je rekla i danas se prepričava među hrišćanima.
U južnoj Nigeriji, hrišćanske zajednice ponovo postaju meta nemilosrdnih napada nomadskih stočara Fulani, koji ne biraju ni vreme ni mesto, a njihove žrtve su nevini vernici – i to za vreme molitve.
Osuda se u hrišćanstvu tretira kao greh.
Slavsko žito se kuva u loncu, a to nije slučajno.
Sveti Teofan nas upozorava na duboku unutrašnju dilemu: pokajanje nije samo izgovaranje reči, već istinska promena srca i života. Grešnik ne treba da se zadovolji samo spoljašnjim postupcima i obredima, već mora u svom srcu nositi osećanje grešnosti. Iako se trudimo da živimo pravedno, i dok činimo dobra dela, uvek treba da budemo svesni svojih slabosti i nesavršenosti. Ovo osećanje grešnosti nije samo intelektualna spoznaja, već duboko duhovno iskustvo koje nas vodi ka istinskoj pokori.
Kada bi ponestalo dobrovoljaca za borbe, Liju su u arenu izvodili hrišćane, koje je ubijao sa sadističkim zadovoljstvom. Mladi hrišćanin Nestor više to nije mogao da trpi i odlučio je da Liju izađe na megdan.
Marija je unapred prorečena, najpre od Boga (u razgovoru sa zmijom), a potom i kroz prorokovanja Isaija, Jezekinja, Danila, Avakuma, cara Davida...
Odnos SAD-a prema Rusiji, Carigradskoj patrijaršiji i svetim mestima u Jerusalimu mogao bi oblikovati budućnost u svetu prepunom izazova i promena.
Na sahranu se nosi samo sveća, a venci, koji su postali neizostavni "dekor" svakog ispraćaja pokojnika, nikako nisu u duhu pravoslavlja.
Sveti Teofan upućuje na protivrečnosti u ljudskom ponašanju, koje se ogledaju u tome da ljudi, iako svesni postojanja zla i greha, odbacuju istinu i biraju put samouništenja. Zanimljivo je i to što ljudi koji ne veruju, kao i oni koji su "strastoljupci", često odbacuju postojanje Satane i nečistih duhova, što je samo još jedno iskušenje koje dolazi od tame – to su, kako Sveti Teofan kaže, "nečisti duhovi“ koji obmanjuju ljude i šire mračnu, zabludnu filozofiju o svetu. Sveti Teofan tako upozorava na opasnost odbacivanja vere i duhovnih istina, naglašavajući da, iako ljudski um može biti obmanut, istina je uvek prisutna.
Sveti Teofan objašnjava da, kada neko iskreno traži istinu, ta istina se otkriva sama po sebi, kroz iskustvo i delovanje Božije. Takva osoba neće imati potrebu da postavlja dodatna pitanja, jer će istina postati očigledna i neupitna kroz iskustvo susreta s Božijim delovanjem. On naglašava da opitno iskustvo, lično susretanje s Božjom silom, ima sposobnost da umiri sve sumnje i pitanja, jer istina nije nešto što se samo intelektualno razmatra, već nešto što se doživljava i spoznaje u dubokom srcu. S druge strane, on upozorava da oni koji već imaju čvrstu odlučnost da ne veruju, koji traže opravdanje za svoju neveru, neće biti zadovoljni ni sa najjasnijim dokazima ili ukazanjima.
Arijanci su najpre pokušali dva svetitelja da potplate, ali kada su oni to odbili s prezrenjem, osuđeni su na smrt.
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Pomagao je siromašnima i udovicama, a svojim svedočenjem Hrista priveo je veri i one koji su se ranije bavili čarobnjaštvom.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Jerej Hrama Svetog Ilije u Mirijevu objašnjava zašto su vera i praštanje važniji od raskošne trpeze i velikih troškova i kako porodično okupljanje može da pomiri i one koji godinama ne razgovaraju.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
