Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
Pojmovi ateista i agnostik često se koriste kao sinonimi, iako označavaju različite stavove prema pitanju Boga. Dok ateizam govori pre svega o verovanju, agnosticizam se odnosi na pitanje znanja. Zato neko može biti ateista, agnostik ili istovremeno agnostik i ateista.
Najjednostavnije rečeno, ateista kaže: "Ne verujem da Bog postoji", dok agnostik kaže: "Ne znam da li Bog postoji". U strožem filozofskom smislu, agnostik može smatrati i da čovek nije u stanju da sa sigurnošću sazna da li Bog postoji.
Upravo tu nastaje jedna od najčešćih zabuna. Čovek koji ne veruje u Boga ne mora nužno da tvrdi da zna da Boga nema. Zbog toga se govori i o agnostičkom ateizmu: osoba nema veru u Boga, ali istovremeno ne smatra da može da dokaže Njegovo nepostojanje.
Razlika se može svesti na dva pitanja. Ateizam pita: "Da li verujem u Boga?" Agnosticizam pita: "Da li mogu da znam da Bog postoji?"
Zato agnostik nije nužno ateista. Neko može reći da nema odgovor na pitanje o Božjem postojanju, ali ni da ne želi da tvrdi da Boga nema.
S druge strane, ateizam može biti različitog intenziteta. Neki ateisti izričito tvrde da Bog ne postoji, dok drugi samo navode da nemaju dovoljno razloga da veruju u Boga. Ova razlika važna je i zato što pokazuje da razgovor o neverovanju nije uvek jednostavan sukob između dve suprotstavljene grupe.
Iguman Visokih Dečana, arhimandrit Sava Janjić, objašnjava:
- Apostasija u pravoslavlju predstavlja odbacivanje Gospoda Isusa Hrista... i gubitak religije: ateizam, agnosticizam ili antiteizam.
Pravoslavno hrišćanstvo pitanje Boga ne posmatra samo kao filozofsku raspravu o postojanju nekog „višeg bića“. U središtu pravoslavne vere nalazi se vera u to da se Bog otkriva čoveku i da je Njegovo najpotpunije otkrivenje Isus Hristos.
Pravoslavna tradicija istovremeno naglašava da Bog prevazilazi ljudske pojmove i kategorije. Zato se u pravoslavnom bogoslovlju govori o apofatičkom pristupu, odnosno o svesti da ljudski razum ne može u potpunosti da obuhvati Božju stvarnost.
To, međutim, ne znači da je Bog za pravoslavlje potpuno nepoznat. Naprotiv, hrišćanska vera polazi od toga da čovek Boga može upoznati kroz Njegovo otkrivenje, veru, molitvu i život u Crkvi.
- Pravoslavna crkva Hristova poštuje ljudsko pravo na slobodu izbora, koja podrazumeva da svaki čovek u svakom vremenu ima pravo da odluči da li će verovovati ili neće verovati u Boga. Sekularno društvo takođe treba da podrazumeva tu i takvu vrstu slobode, ali primetno je da ateizam i vera nemaju ravnopravan status u društvu. Decenijama se vera i vernici izvrgavaju ruglu od strane ateista raznih boja i vrsta, upravo zbog toga da bi se ateizam nametnuo kao dominantan pogled na svet i svojevrsna vera u ništavilo. Crkva Hristova ne prihvata ateizam i zato je pastirski dužna da ukaže na duhovnu pogubnost ateizma - kaže protojerej-stavrofor Velibor Džomić, prenosi portal Slobodna Evropa.
Još jedna česta zabluda jeste da su svi ateisti neprijateljski raspoloženi prema veri. To nije nužno slučaj.
Neko može biti ateista zato što jednostavno ne prihvata veru u Boga, dok drugi može imati veoma izražen kritički odnos prema religiji i Crkvi. Postoje i ljudi koji sebe nazivaju agnosticima jer smatraju da pitanje Božjeg postojanja ne može biti konačno rešeno.
I pravoslavni autori prave razliku između ravnodušnosti prema veri i aktivnog protivljenja religiji. Zbog toga je važno da se u razgovoru o neverovanju ne polazi od pretpostavke da svi neverujući ljudi imaju iste stavove ili motive.
Pitanje se često postavlja kao da je moguće sprovesti eksperiment kojim bi se dokazalo da Bog postoji ili ne postoji. Međutim, iz pravoslavne perspektive, takav pristup promašuje samu prirodu pitanja.
Bog, prema hrišćanskom učenju, nije deo stvorenog sveta koji bi mogao da bude pronađen na isti način kao fizička čestica ili udaljena planeta. Zbog toga se Božje postojanje ne svodi na naučnu hipotezu.
To ne znači da ne postoje filozofski argumenti o postojanju Boga. Postoje brojni pokušaji da se pitanje Boga razmatra kroz kosmologiju, uzročnost, moral, smisao postojanja i druga pitanja. Ali pravoslavna vera nije zasnovana samo na takvim argumentima.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecne.
U središtu su Hristos i iskustvo vere, a ne laboratorijski dokaz. Šta je, onda, ključna razlika? Ateista i agnostik mogu stajati veoma blizu jedan drugom, ali ne odgovaraju na potpuno isto pitanje. Ateista: "Ne verujem u Boga." Agnostik: "Ne znam da li Bog postoji." Agnostički ateista: "Ne verujem u Boga, ali ne tvrdim da mogu da dokažem da Boga nema." Pravoslavni hrišćanin: "Verujem u Boga koji se čoveku otkrio i koji se najpotpunije otkriva u Isusu Hristu."
Zato razlika između ateiste i agnostika nije samo u jednoj reči. Ona pokazuje dve različite pozicije prema pitanju vere i znanja: ateizam govori o tome da li čovek veruje, a agnosticizam o tome da li smatra da može da zna.
BONUS VIDEO
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
U besedi za utorak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino viđenje Hristovog stradanja sa tajnom Božjeg sveznanja i onim što Bog vidi u dubini ljudskog srca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Adrijana i Nataliju po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Rođenje Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Rođenje Blažene Djevice Marije, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac ukazivao je na snagu ispovesti, pokajanja i pričešća, naglašavajući da čovek kroz povratak Bogu može da prekine ono što ga duhovno zarobljava.
Dok je Adrijan sa ostalim hrišćanima bio okovan u tamnici, Natalija je dolazila da im služi i hrabri ih.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U besedi za utorak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino viđenje Hristovog stradanja sa tajnom Božjeg sveznanja i onim što Bog vidi u dubini ljudskog srca.
Svetogorski starac ukazivao je na snagu ispovesti, pokajanja i pričešća, naglašavajući da čovek kroz povratak Bogu može da prekine ono što ga duhovno zarobljava.
Bog nikad ne ostavlja čoveka u nevolji.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Nema skupih namirnica ni komplikovanih koraka, a višnje mu daju posebnu sočnost i miris.
Bog nikad ne ostavlja čoveka u nevolji.
Vernici iz svih krajeva od ranih jutarnjih časova pristižu u crkvu Svetog apostola Luke, gde je izložen kovčeg sa telom generala Mladića.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
