Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
Pojmovi ateista i agnostik često se koriste kao sinonimi, iako označavaju različite stavove prema pitanju Boga. Dok ateizam govori pre svega o verovanju, agnosticizam se odnosi na pitanje znanja. Zato neko može biti ateista, agnostik ili istovremeno agnostik i ateista.
Najjednostavnije rečeno, ateista kaže: "Ne verujem da Bog postoji", dok agnostik kaže: "Ne znam da li Bog postoji". U strožem filozofskom smislu, agnostik može smatrati i da čovek nije u stanju da sa sigurnošću sazna da li Bog postoji.
Upravo tu nastaje jedna od najčešćih zabuna. Čovek koji ne veruje u Boga ne mora nužno da tvrdi da zna da Boga nema. Zbog toga se govori i o agnostičkom ateizmu: osoba nema veru u Boga, ali istovremeno ne smatra da može da dokaže Njegovo nepostojanje.
Razlika se može svesti na dva pitanja. Ateizam pita: "Da li verujem u Boga?" Agnosticizam pita: "Da li mogu da znam da Bog postoji?"
Zato agnostik nije nužno ateista. Neko može reći da nema odgovor na pitanje o Božjem postojanju, ali ni da ne želi da tvrdi da Boga nema.
S druge strane, ateizam može biti različitog intenziteta. Neki ateisti izričito tvrde da Bog ne postoji, dok drugi samo navode da nemaju dovoljno razloga da veruju u Boga. Ova razlika važna je i zato što pokazuje da razgovor o neverovanju nije uvek jednostavan sukob između dve suprotstavljene grupe.
Iguman Visokih Dečana, arhimandrit Sava Janjić, objašnjava:
- Apostasija u pravoslavlju predstavlja odbacivanje Gospoda Isusa Hrista... i gubitak religije: ateizam, agnosticizam ili antiteizam.
Pravoslavno hrišćanstvo pitanje Boga ne posmatra samo kao filozofsku raspravu o postojanju nekog „višeg bića“. U središtu pravoslavne vere nalazi se vera u to da se Bog otkriva čoveku i da je Njegovo najpotpunije otkrivenje Isus Hristos.
Pravoslavna tradicija istovremeno naglašava da Bog prevazilazi ljudske pojmove i kategorije. Zato se u pravoslavnom bogoslovlju govori o apofatičkom pristupu, odnosno o svesti da ljudski razum ne može u potpunosti da obuhvati Božju stvarnost.
To, međutim, ne znači da je Bog za pravoslavlje potpuno nepoznat. Naprotiv, hrišćanska vera polazi od toga da čovek Boga može upoznati kroz Njegovo otkrivenje, veru, molitvu i život u Crkvi.
- Pravoslavna crkva Hristova poštuje ljudsko pravo na slobodu izbora, koja podrazumeva da svaki čovek u svakom vremenu ima pravo da odluči da li će verovovati ili neće verovati u Boga. Sekularno društvo takođe treba da podrazumeva tu i takvu vrstu slobode, ali primetno je da ateizam i vera nemaju ravnopravan status u društvu. Decenijama se vera i vernici izvrgavaju ruglu od strane ateista raznih boja i vrsta, upravo zbog toga da bi se ateizam nametnuo kao dominantan pogled na svet i svojevrsna vera u ništavilo. Crkva Hristova ne prihvata ateizam i zato je pastirski dužna da ukaže na duhovnu pogubnost ateizma - kaže protojerej-stavrofor Velibor Džomić, prenosi portal Slobodna Evropa.
Još jedna česta zabluda jeste da su svi ateisti neprijateljski raspoloženi prema veri. To nije nužno slučaj.
Neko može biti ateista zato što jednostavno ne prihvata veru u Boga, dok drugi može imati veoma izražen kritički odnos prema religiji i Crkvi. Postoje i ljudi koji sebe nazivaju agnosticima jer smatraju da pitanje Božjeg postojanja ne može biti konačno rešeno.
I pravoslavni autori prave razliku između ravnodušnosti prema veri i aktivnog protivljenja religiji. Zbog toga je važno da se u razgovoru o neverovanju ne polazi od pretpostavke da svi neverujući ljudi imaju iste stavove ili motive.
Pitanje se često postavlja kao da je moguće sprovesti eksperiment kojim bi se dokazalo da Bog postoji ili ne postoji. Međutim, iz pravoslavne perspektive, takav pristup promašuje samu prirodu pitanja.
Bog, prema hrišćanskom učenju, nije deo stvorenog sveta koji bi mogao da bude pronađen na isti način kao fizička čestica ili udaljena planeta. Zbog toga se Božje postojanje ne svodi na naučnu hipotezu.
To ne znači da ne postoje filozofski argumenti o postojanju Boga. Postoje brojni pokušaji da se pitanje Boga razmatra kroz kosmologiju, uzročnost, moral, smisao postojanja i druga pitanja. Ali pravoslavna vera nije zasnovana samo na takvim argumentima.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecne.
U središtu su Hristos i iskustvo vere, a ne laboratorijski dokaz. Šta je, onda, ključna razlika? Ateista i agnostik mogu stajati veoma blizu jedan drugom, ali ne odgovaraju na potpuno isto pitanje. Ateista: "Ne verujem u Boga." Agnostik: "Ne znam da li Bog postoji." Agnostički ateista: "Ne verujem u Boga, ali ne tvrdim da mogu da dokažem da Boga nema." Pravoslavni hrišćanin: "Verujem u Boga koji se čoveku otkrio i koji se najpotpunije otkriva u Isusu Hristu."
Zato razlika između ateiste i agnostika nije samo u jednoj reči. Ona pokazuje dve različite pozicije prema pitanju vere i znanja: ateizam govori o tome da li čovek veruje, a agnosticizam o tome da li smatra da može da zna.
BONUS VIDEO
Budi deo Religija.rs zajednice.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Pomagao je siromašnima i udovicama, a svojim svedočenjem Hrista priveo je veri i one koji su se ranije bavili čarobnjaštvom.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Patrijarh Porfirije i iguman Jefrem saopštili su radosnu vest tokom razgovora koji su hiljade vernika pratile uživo.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
Raskošna turšija koja svojim koloritom ukrašava svaku trpezu, a priprema se brže i jednostavnijе nego što mislite
U besedi za petak 21. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, kroz muke cara Davida i Hristovo stradanje, govori o borbi sa zlom i otkriva zbog čega ono što izgleda kao poraz može postati put ka pobedi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News