Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Miris pečenih oraha, putera i čokolade često je bio najava trenutaka kada se kuća ispunjava toplinom, a porodica okuplja oko zajedničke trpeze. Starinski kolač od oraha pripremao se onda kada je bilo vremena za uživanje u domaćim poslasticama, u danima kada crkveni tipik nije propisivao post i kada su se iz rerne iznosili bogati, svečani kolači koji su se delili sa najmilijima. Sa nežnom korom, žutom glazurom od žumanaca i kremastim filom od oraha i čokolade, ovaj recept nosi ukus domaće kuhinje i sećanje na porodična okupljanja koja su se pamtila po jednostavnim, ali dragocenim trenucima, a često se nalazio i na slavskim trpezama..
Za testo:
150 g putera
Za žutu glazuru:
50 g šećera u prahu
1 kašika vanilin šećera
4 žumanca
Za fil:
100 ml mleka
100 g oraha
100 g putera
50 g šećera
100 g čokolade za kuvanje
Za posipanje:
100 g mlevenih oraha
Kora:
Umutite puter sa šećerom dok ne dobijete penastu smesu. U posebnoj posudi pomešajte mlevene orahe, brašno i prašak za pecivo, pa ih postepeno dodajte umućenom puteru uz stalno mešanje.
Odvojite belanca od žumanaca. Belanca umutite u čvrst sneg uz dodatak prstohvata soli. Sneg pažljivo sjedinite sa smesom od putera, brašna i oraha, dodajući ga iz dva do tri puta i lagano mešajući silikonskom špatulom ili varjačom kako bi smesa ostala vazdušasta.
Dobijeno testo rasporedite u pleh obložen papirom za pečenje ili prethodno podmazan puterom. Poravnajte površinu i pecite dok kora ne dobije zlatnosmeđu boju.
Dok se kora peče, pripremite žutu glazuru. Umutite žumanca sa šećerom u prahu i vanilin šećerom dok smesa ne postane glatka. Vruću, tek pečenu koru premažite glazurom, a zatim je vratite u rernu još 10 do 15 minuta, dok se glazura ne prosuši.
Fil:
Mleko stavite da provri sa šećerom i čokoladom. Kada se čokolada i šećer potpuno otope, sklonite sa ringle, pa dodajte mlevene orahe i puter. Sve dobro promešajte i ostavite da se fil ohladi.
Ohlađeni fil premažite preko osušene glazure. Kolač po želji pospite mlevenim orasima i ostavite da se potpuno ohladi pre nego što ga isečete na kocke.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Ovaj jednostavan domaći recept čuva miris nekadašnjih kuhinja, a njegova posebna mekoća krije se u sastojku koji se retko dodaje slatkim zalogajima.
Stari recept za jednostavnu poslasticu iz domaćih kuća koja se spremala u mrsne dane i čuvala ukus leta, kajsija iz voćnjaka i porodičnih okupljanja za trpezom.
Ono što je bilo ne može se promeniti, a ono što će biti nije u ljudskim rukama.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Sveštenik Evgenije Murzin govori o dva pravoslavna tumačenja ovog neobičnog jevanđeljskog stiha i objašnjava zašto se Sveta Marija Magdalena poštuje kao ravnoapostolna.
Kao žena koju je Hristos izbavio od demonskih sila i prva vesnica Njegovog Vaskrsenja, Blaga Marija vekovima nadahnjuje vernike da se uz molitvu, pokajanje i pouzdanje u Boga suoče sa životnim izazovima.
U besedi za utorak 10. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se na milost ne sme gledati kao na dozvolu za grešenje i zašto je pokajanje jedini pravi odgovor na Božju ljubav.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Miris jagoda, putera i oraha vraća se u domaćinstva uz jednostavnu pripremu koja je nekada bila rezervisana za dane kada trpeza nije bila posna.
U njemu se spajaju jednostavni sastojci, mirisi bakinog šporeta i sezonsko voće, koje svako parče čini jedinstvenim doživljajem.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Ova puta iz južnjačke kuhinje osvaja jednostavnošću i posebnim načinom pripreme: testo se seče pre pečenja, a nekoliko domaćih sastojaka pretvara je u ukusan obrok za porodičnu trpezu.
Ova poslastica nekada je često krasila porodične trpeze, a recept koji se prenosio generacijama i danas čuva ukus domaće kuhinje.
Bez kiselog kupusa i bez komplikovanja, ova letnja varijanta tradicionalnog specijaliteta donosi bogat ukus uz sveže povrće, paradajz, začine i nezaobilaznu aromu pečenja u rerni.
Monahinja Atanasija Rašić zapisala je pripremu ovog neobičnog jela od pšenice koje vekovima prati duh jednostavnosti i posta.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Praznik Svete Marije Magdaline posebno se proslavlja u Simonopetri, jer se u ovom manastiru čuva njena sveta ruka, pred kojom se vekovima mole pravoslavni vernici.
Potpisnici peticije tvrde da su potezi ukrajinskih vlasti prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi razlog zbog kojeg smatraju da priznanje predsedniku Ukrajine nije primereno jednom pravoslavnom pokloničkom mestu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
