Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Miris pečenih oraha, putera i čokolade često je bio najava trenutaka kada se kuća ispunjava toplinom, a porodica okuplja oko zajedničke trpeze. Starinski kolač od oraha pripremao se onda kada je bilo vremena za uživanje u domaćim poslasticama, u danima kada crkveni tipik nije propisivao post i kada su se iz rerne iznosili bogati, svečani kolači koji su se delili sa najmilijima. Sa nežnom korom, žutom glazurom od žumanaca i kremastim filom od oraha i čokolade, ovaj recept nosi ukus domaće kuhinje i sećanje na porodična okupljanja koja su se pamtila po jednostavnim, ali dragocenim trenucima, a često se nalazio i na slavskim trpezama..
100 g šećera
150 g mlevenih oraha
70 g brašna
1/2 praška za pecivo
4 belanca
Za žutu glazuru:
50 g šećera u prahu
1 kašika vanilin šećera
4 žumanca
Za fil:
100 ml mleka
100 g oraha
100 g putera
50 g šećera
100 g čokolade za kuvanje
Za posipanje:
100 g mlevenih oraha
AI Gemini
Starinski kolač sa orasima
Priprema
Kora:
Umutite puter sa šećerom dok ne dobijete penastu smesu. U posebnoj posudi pomešajte mlevene orahe, brašno i prašak za pecivo, pa ih postepeno dodajte umućenom puteru uz stalno mešanje.
Odvojite belanca od žumanaca. Belanca umutite u čvrst sneg uz dodatak prstohvata soli. Sneg pažljivo sjedinite sa smesom od putera, brašna i oraha, dodajući ga iz dva do tri puta i lagano mešajući silikonskom špatulom ili varjačom kako bi smesa ostala vazdušasta.
Dobijeno testo rasporedite u pleh obložen papirom za pečenje ili prethodno podmazan puterom. Poravnajte površinu i pecite dok kora ne dobije zlatnosmeđu boju.
Dok se kora peče, pripremite žutu glazuru. Umutite žumanca sa šećerom u prahu i vanilin šećerom dok smesa ne postane glatka. Vruću, tek pečenu koru premažite glazurom, a zatim je vratite u rernu još 10 do 15 minuta, dok se glazura ne prosuši.
Fil:
Mleko stavite da provri sa šećerom i čokoladom. Kada se čokolada i šećer potpuno otope, sklonite sa ringle, pa dodajte mlevene orahe i puter. Sve dobro promešajte i ostavite da se fil ohladi.
Ohlađeni fil premažite preko osušene glazure. Kolač po želji pospite mlevenim orasima i ostavite da se potpuno ohladi pre nego što ga isečete na kocke.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
Stari recept za jednostavnu poslasticu iz domaćih kuća koja se spremala u mrsne dane i čuvala ukus leta, kajsija iz voćnjaka i porodičnih okupljanja za trpezom.
Od palente se lako prave dekorativni zalogaji u tri različite boje, a uz jednostavnu zamenu jednog sastojka recept je pogodan i za posnu i za mrsnu slavu.
Bez komplikovanih koraka i namirnica koje morate posebno da kupujete, ovaj mekani kolač priprema se brzo, a završni dodir daju šećer u prahu i mirisna korica pomorandže.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Od palente se lako prave dekorativni zalogaji u tri različite boje, a uz jednostavnu zamenu jednog sastojka recept je pogodan i za posnu i za mrsnu slavu.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Od palente se lako prave dekorativni zalogaji u tri različite boje, a uz jednostavnu zamenu jednog sastojka recept je pogodan i za posnu i za mrsnu slavu.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
