ZVANIČNI ZAHTEV ZA ODUZIMANJE NAGRADE ZELENSKOM: Pravoslavci u Americi traže da se povuče odluka o priznanju koje mu je dodelio Hram Svetog Nikole u Njujorku
Potpisnici peticije tvrde da su potezi ukrajinskih vlasti prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi razlog zbog kojeg smatraju da priznanje predsedniku Ukrajine nije primereno jednom pravoslavnom pokloničkom mestu.
Najava da će Hram Svetog Nikole Grčke pravoslavne arhiepiskopije Amerike u Njujorku predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom dodeliti nagradu "Svetionik nade" izazvala je burne reakcije među pravoslavnim vernicima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Grupa pravoslavnih hrišćana podnela je zvaničan zahtev Upravnom odboru Hrama, tražeći da se povuče odluka o dodeli priznanja ukrajinskom predsedniku. Prema rečima organizatora, ova internet inicijativa prikupila je više od 300 potpisa, a oni najavljuju da će konačan tekst zahteva predati pre održavanja planiranog događaja u septembru, piše portal vimaorthodoxias.gr.
Dodela nagrade 26. septembra
Dodela priznanja planirana je za 26. septembar 2026. godine, u okviru druge godišnje zvanične večere za prikupljanje sredstava za Grčki pravoslavni hram Svetog Nikole i nacionalno pokloničko mesto u Njujorku.
Prema dosadašnjim najavama, svečanost će biti održana u restoranu Casa Cipriani u Njujorku, u vreme održavanja Nedelje visokog nivoa Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Prema navodima uprave Hrama, nagrada „Svetionik nade“ dodeljuje se ličnostima čije se vođstvo odlikuje hrabrošću, istrajnošću i moralnom jasnoćom.
Organizatori događaja predstavili su Volodimira Zelenskog kao lidera čiji su stavovi i zalaganje za odbranu slobode nadahnuli milione ljudi širom sveta.
Primedbe potpisnika zahteva
Podnosioci zahteva imaju potpuno drugačiji stav. U pismu koje su priložili uz peticiju navode da je ukrajinska vlada, prema njihovoj oceni, preduzela mere kojima se ograničava verska sloboda i koje su usmerene protiv Ukrajinske pravoslavne crkve na čelu sa mitropolitom Onufrijem.
Među njihovim navodima nalaze se tvrdnje o progonima i hapšenjima sveštenika, državnom mešanju u crkvena pitanja, mobilizaciji sveštenstva, kao i o zapleni ili prenosu crkvene imovine.
Reč je o tvrdnjama organizatora ove inicijative koji, prema pisanju portala Orthodox Reflections, smatraju da je dodela priznanja ukrajinskom predsedniku u suprotnosti sa poslanjem jednog pravoslavnog pokloničkog mesta.
Potpisnici peticije takođe navode da bi dodela nagrade predstavljala uvredu za vernike koji mitropolita Onufrija priznaju za kanonskog poglavara Ukrajinske pravoslavne crkve.
Printscreen zelenskyy_official
Patrijarh carigradski Vartolomej sa Volodimirom Zelenskim
Pismo koje prati zahtev
Uz zahtev je priloženo i pismo pravoslavne hrišćanke Kasandre Svetog Jovana, u kojem su obrazloženi razlozi zbog kojih se traži povlačenje odluke o dodeli nagrade.
U pismu se navodi da takvo priznanje nije u skladu sa duhovnim i simboličkim karakterom Grčkog pravoslavnog hrama Svetog Nikole i nacionalnog pokloničkog mesta u Njujorku.
Organizatori ističu da se svaki novi potpis automatski prosleđuje crkvenim i drugim institucijama, među kojima su Grčka pravoslavna arhiepiskopija Amerike, Skupština kanonskih pravoslavnih episkopa Sjedinjenih Američkih Država i Arhonti Carigradske patrijaršije. Njihov cilj je da povećaju pritisak na Upravni odbor pre održavanja svečane večere.
Stav Hrama Svetog Nikole
Grčki pravoslavni hram Svetog Nikole i nacionalno pokloničko mesto u Njujorku za sada ostaje pri odluci da ukrajinskom predsedniku dodeli ovo priznanje. U obrazloženju se navodi da vođstvo Volodimira Zelenskog tokom rata predstavlja primer istrajnosti i hrabrosti.
Uprkos reakcijama i prikupljenim potpisima, za sada nije saopštena nikakva promena u vezi sa održavanjem događaja niti je odluka o dodeli nagrade povučena. Dodela priznanja i dalje je planirana za 26. septembar, dok organizatori peticije najavljuju da će nastaviti svoju inicijativu sve do zvanične predaje konačnog teksta.
Crkvene dimenzije slučaja
Ovaj spor ukazuje na duboke podele koje i dalje izazivaju rat u Ukrajini i crkvena pitanja u toj zemlji. Ovo pitanje ne odnosi se samo na političku ocenu postupaka ukrajinskog predsednika, već je povezano i sa različitim stavovima unutar pravoslavlja o položaju Ukrajinske crkve.
Slučaj dobija dodatnu težinu zbog simbolike pravoslavnog Hrama Svetog Nikole i nacionalnog pokloničkog mesta u Njujorku, koji je obnovljen na mestu nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra nakon terorističkih napada 11. septembra i predstavlja važno versko i nacionalno mesto okupljanja za grčku zajednicu u Americi.
Naredne nedelje pokazaće da li će prikupljeni potpisi uticati na konačnu odluku Upravnog odbora ili će dodela nagrade biti održana prema prvobitnom planu.
U parohiji Svetog Jovana Bogoslova na Long Ajlendu, preobraćenici, među kojima je i jedno dete, ušli su u katekumenski put, dok protojerej Džonatan Ivanov poručuje da interesovanje za pravoslavlje u zajednici raste.
Hiljadugodišnji manastir na obali Dnjepra, povezan s počecima pravoslavlja u staroj Rusiji, u središtu je spora između ukrajinskih vlasti, crkvenih struktura i vernika koji strahuju za njegovu sudbinu.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća.
Potpisnici peticije tvrde da su potezi ukrajinskih vlasti prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi razlog zbog kojeg smatraju da priznanje predsedniku Ukrajine nije primereno jednom pravoslavnom pokloničkom mestu.
Praznik Svete Marije Magdaline posebno se proslavlja u Simonopetri, jer se u ovom manastiru čuva njena sveta ruka, pred kojom se vekovima mole pravoslavni vernici.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Razgovori sa poglavarom Rimokatoličke crkve o zamrzavanju fronta, razmenama zarobljenika i povratku ukrajinske dece otvorili su novu fazu međunarodnih pritisaka.
Kongresmenka Anna Paulina Luna optužuje ukrajinsku vlast za ograničavanje verskih prava i upozorava da američka finansijska podrška praktično učestvuje u progonu hrišćana, izazivajući odjek među konzervativcima i međunarodnim posmatračima.
U Vili Barberini, daleko od kamera, Sveti Otac i ratni predsednik Ukrajine vodili su razgovor čije poruke prevazilaze diplomatiju i zadiru u samu savest savremenog čoveka.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Govoreći o vernicima koji tokom posete svetinjama odmah posežu za telefonima, igumanija je istakla da takva praksa odvlači pažnju od onoga zbog čega se u crkvu dolazi - molitve.
Crkva uči da je unutrašnja borba sastavni deo duhovnog života, ali i da nijedna loša misao nije jača od Božje blagodati ukoliko joj čovek otvori svoje srce.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Crkva uči da je unutrašnja borba sastavni deo duhovnog života, ali i da nijedna loša misao nije jača od Božje blagodati ukoliko joj čovek otvori svoje srce.
Zašto postoje dogmati, kanoni i crkveni običaji, šta vernici često pogrešno razumeju i kako pravila mogu postati put ka duhovnoj slobodi, a ne prepreka na putu vere?
Ova puta iz južnjačke kuhinje osvaja jednostavnošću i posebnim načinom pripreme: testo se seče pre pečenja, a nekoliko domaćih sastojaka pretvara je u ukusan obrok za porodičnu trpezu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
