Razgovori sa poglavarom Rimokatoličke crkve o zamrzavanju fronta, razmenama zarobljenika i povratku ukrajinske dece otvorili su novu fazu međunarodnih pritisaka.
Ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog juče je u Kastel Gandolfu primio papa Lav XIV, na susretu koji se ocenjuje kao ključni trenutak u diplomatskoj strategiji Kijeva. Prve zvanične informacije o tome o čemu su razgovarali Papa i predsednik Ukrajine bile su veoma šture. Prema saopštenju Vatikana, razgovori su bili usmereni na pitanja koja su neposredno povezana sa budućnošću Ukrajine: zamrzavanje linije fronta, pregovore između zaraćenih strana i osetljivo humanitarno pitanje raseljavanja stanovništva.
Po informacijama koje stižu iz Kijeva, Zelenski je došao sa ciljem jačanja diplomatske podrške. Prema diplomatskim izvorima, zatražio je od pape da preuzme aktivniju ulogu u pojačavanju međunarodnog pritiska na zemlje koje i dalje zauzimaju neutralan stav, piše portal vimaorthodoxias.gr. Podsetimo, Srbija zvanično ima neutralan stav u ovom sukobu, što implicitno znači i određeni pritisak na našu zemlju. Istovremeno je zvanično upućen i zahtev za posredovanje u povratku ukrajinske dece njihovim porodicama, pitanje koje ukrajinska strana smatra humanitarnom „crvenom linijom“.
Papa Lav je ponovio značaj nastavka dijaloga, na osnovama koje omogućavaju diplomatsku deeskalaciju. Takođe je istaknuto da Sveta Stolica ima aktivne komunikacione kanale koji se mogu koristiti za razmenu ratnih zarobljenika, ali i za inicijative na poljima kojima državni mehanizmi ne mogu efikasno da upravljaju.
Nije slučajno što se susret događa u trenutku kada je primećena povećana aktivnost u međunarodnoj diplomatiji. Evropska unija pojačava procese procene u vezi sa finansijskom pomoći Ukrajini, a istovremeno očekuje jasna uveravanja da eventualni mirovni proces neće značiti gubitak suvereniteta nad delovima teritorije zemlje.
Opšta slika koja se nazire jeste da Zelenski ne traži isključivo moralnu podršku. On teži institucionalnom i međunarodnom faktoru koji bi mogao da deluje kao garant. Papa, sa svoje strane, pokazuje spremnost da odigra stabilizujuću ulogu, ponovo naglašavajući da rešenje bez diplomatskog sporazuma nije istinsko rešenje.
Uz laserske zrake, dimne efekte i poruku iz Vatikana, otac Giljerme pretvorio je prostor ispred Katedrale svete Elizabete u događaj koji je spojio tradiciju i elektronsku muziku, obeleživši 75. rođendan nadbiskupa Bernarda Bobera. Beloruska Biskupska konferencija saopštila je da su oci Henrjk Akalotovič i Andrej Juhnjevič, posle godina provedenih u kaznenim kolonijama, oslobođeni zahvaljujući diplomatskoj misiji Vatikana. U Vili Barberini, daleko od kamera, Sveti Otac i ratni predsednik Ukrajine vodili su razgovor čije poruke prevazilaze diplomatiju i zadiru u samu savest savremenog čoveka. Kongresmenka Anna Paulina Luna optužuje ukrajinsku vlast za ograničavanje verskih prava i upozorava da američka finansijska podrška praktično učestvuje u progonu hrišćana, izazivajući odjek među konzervativcima i međunarodnim posmatračima.
VATICAN MEDIA/IPA / Sipa Press / Profimedia
Međunarodna scena u znaku pojačanih pritisaka
Katoličanstvo
10:28 | 23.11.2025
PAPA BLAGOSLOVIO REJV KONCERT U KATEDRALI: Za miks pultom sveštenik-di-džej, hiljade vernika u transu
Katoličanstvo
17:00 | 23.11.2025
POMILOVANJE KOJE JE ODJEKNULO EVROPOM: Lukašenko na zahtev pape oslobodio dvojicu katoličkih sveštenika osuđenih za subverziju i krivična dela
Katoličanstvo
20:05 | 09.12.2025
ŠTA SU PAPA I ZELENSKI ZAISTA REKLI JEDAN DRUGOM IZA ZATVORENIH VRATA: Susret koji je svet video samo u jednom kadru
Duhovna riznica
20:47 | 09.12.2025
PROMENA KURSA SAD PREMA UKRAJINI: Trampova saradnica upozorila: Finansiranjem ukrajinske vlade pomažemo u progonu hrišćana
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Bio sveštenik u Laodikiji za vreme cara Dioklecijana.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Arhitektonska posebnost nastala je kao odgovor na političke podele i svedoči o vremenu kada su vernici iz Banata pomagali oslobođenje Srbije.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Na marginama Generalne skupštine UN, carigradski patrijarh i predsednik Ukrajine razmenili su poruke podrške i simbolične poklone, dok otvorena pitanja o crkvenim podelama i dalje opterećuju pravoslavlje.
U razgovoru sa novinarima uoči povratka sa odmora, Sveti Otac je poručio da nada postoji, ali da su potrebni istrajna molitva i rad, govorio je o svom boravku u letnjoj rezidenciji i poseti svetilištima.
Na svom prvom sastanku sa poglavarom Rimokatoličke crkve, mitropolit Antonije preneo je zabrinutost zbog progona Ukrajinske pravoslavne crkve, dok je Sveti Otac pozvao na obnovu dijaloga i zajednički odgovor na izazove savremenog sveta.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Od krika na krstu do reči koje podižu iz beznađa: zašto su rani hrišćani sačuvali baš ove trenutke u izvornom obliku.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Od krika na krstu do reči koje podižu iz beznađa: zašto su rani hrišćani sačuvali baš ove trenutke u izvornom obliku.
Iako se priprema od istih osnovnih sastojaka, svaka kuhinja mu daje svoj potpis, čuvajući duh jela koje je preživelo generacije.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
