Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino, Pixabay, JUAN ANTONIO PEREZ VELA / Alamy / Profimedia
Uz laserske zrake, dimne efekte i poruku iz Vatikana, otac Giljerme pretvorio je prostor ispred Katedrale svete Elizabete u događaj koji je spojio tradiciju i elektronsku muziku, obeleživši 75. rođendan nadbiskupa Bernarda Bobera.
Neobični trenuci u crkvenoj istoriji ne najavljuju se fanfarama — najčešće se dogode tiho, iznenada, u prostoru u kojem ih niko ne očekuje. Tako je Katedrala Svete Elizabete u Košicama, velelepni spomenik slovačke duhovnosti, doživela trenutak koji će vernici i prolaznici dugo pamtiti: ispred njenih portala zasijala je festivalska bina, a umesto svečanih zvona u vazduh je krenuo puls rejv ritma.
Kako je sveštenik-di-džej postao glavna figura nesvakidašnjeg događaja
Povod je bio više nego svečan - 75. rođendan slovačkog nadbiskupa Bernarda Bobera. U znak pažnje prema dugogodišnjem pastiru Crkve u Slovačkoj, Vatikan je poslao oca Giljermea, sveštenika koji je u misu uneo ritmove elektronske muzike i tako postao nesvakidašnja figura: čovek koji služi euharistiju, ali i stoji za mikserom. Blagoslov za događaj stigao je direktno od pape Lava XIV, čime je ovaj nastup dobio i zvaničnu podršku vrha Rimokatoličke crkve.
Credit: Juan Antonio Pérez/GTRES / Shutterstock Editorial / Profimedia
Otac Giljerme za miks pultom
Pripreme su izgledale kao uvod u veliki letnji festival. Ispred najvećeg slovačkog hrama podignuta je masivna bina, osvetljena projektorima, laserima, dimnim efektima i svim onim što bi se pre očekivalo na modernom muzičkom događaju nego u senci srednjovekovne katedrale. Taj kontrast - starine i savremenog scenskog sjaja — privukao je mnoge radoznale, naročito mlade koji su stigli da vide kako izgleda "hrišćanski rejv".
Poruka pape Lava XIV i reakcija mladih pred katedralom
Pre nego što je otac Giljerme izašao za pult, okupljeni su čuli kratku poruku pape Lava XIV. Pontifeks je, u toplom obraćanju, poželeo mladima da ovaj trenutak dožive ne samo kao zabavu, već kao podsetnik da Crkva nije udaljena od njihove svakodnevice, njihovog jezika i njihovih potreba. Molitva i jednostavna poruka preneta iz Rima stvorile su atmosferu koja je nadjačala svaki scenski efekat.
A onda je sveštenik-di-džej preuzeo reč ritmom. Elektronska muzika, iznenađujuće skladna s dostojanstvom mesta, postala je most između generacija - između tradicije i nove potrage za duhovnošću. U trenucima dok su se svetlosni snopovi prelamali preko pročelja katedrale, moglo se videti da se jedna od najstarijih institucija hrišćanstva ponekad otvara novim oblicima obraćanja, ne da bi promenila svoje učenje, već da bi ga približila onima koji ga možda više ne čuju.
Košice su te večeri bile svedok nečega što se ne može lako svrstati u poznate kategorije: nije bila ni žurka, ni služba, ni običan događaj. Bila je to poruka da Crkva ponekad ume da iznenadi — i da joj je stalo do toga da bude tamo gde su ljudi, čak i kada puls diktira di-džej sa blagoslovom Rima.
U Sistinskoj kapeli poglavar Rimokatoličke crkve i vrhovni gubernator Anglikanske crkve stali su rame uz rame u zajedničkoj molitvi — događaj koji svet vidi kao simbol pomirenja, duhovne zrelosti i nove hrišćanske epohe.
Posle mise povodom Svetskog dana siromašnih, Sveta Stolica prvi put zvanično dočekuje transrodnog aktivistu, u nastojanju da afirmiše inkluzivni dijalog i podršku marginalizovanim zajednicama.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Mitropolit Siluan poručio je da dolazak poglavara Crkve okuplja duhovnu decu rasutu hiljadama kilometara od matice, dok su folkloraši u narodnim nošnjama uveličali svečani doček.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
