Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino, Pixabay, JUAN ANTONIO PEREZ VELA / Alamy / Profimedia
Uz laserske zrake, dimne efekte i poruku iz Vatikana, otac Giljerme pretvorio je prostor ispred Katedrale svete Elizabete u događaj koji je spojio tradiciju i elektronsku muziku, obeleživši 75. rođendan nadbiskupa Bernarda Bobera.
Neobični trenuci u crkvenoj istoriji ne najavljuju se fanfarama — najčešće se dogode tiho, iznenada, u prostoru u kojem ih niko ne očekuje. Tako je Katedrala Svete Elizabete u Košicama, velelepni spomenik slovačke duhovnosti, doživela trenutak koji će vernici i prolaznici dugo pamtiti: ispred njenih portala zasijala je festivalska bina, a umesto svečanih zvona u vazduh je krenuo puls rejv ritma.
Kako je sveštenik-di-džej postao glavna figura nesvakidašnjeg događaja
Povod je bio više nego svečan - 75. rođendan slovačkog nadbiskupa Bernarda Bobera. U znak pažnje prema dugogodišnjem pastiru Crkve u Slovačkoj, Vatikan je poslao oca Giljermea, sveštenika koji je u misu uneo ritmove elektronske muzike i tako postao nesvakidašnja figura: čovek koji služi euharistiju, ali i stoji za mikserom. Blagoslov za događaj stigao je direktno od pape Lava XIV, čime je ovaj nastup dobio i zvaničnu podršku vrha Rimokatoličke crkve.
Credit: Juan Antonio Pérez/GTRES / Shutterstock Editorial / Profimedia
Otac Giljerme za miks pultom
Pripreme su izgledale kao uvod u veliki letnji festival. Ispred najvećeg slovačkog hrama podignuta je masivna bina, osvetljena projektorima, laserima, dimnim efektima i svim onim što bi se pre očekivalo na modernom muzičkom događaju nego u senci srednjovekovne katedrale. Taj kontrast - starine i savremenog scenskog sjaja — privukao je mnoge radoznale, naročito mlade koji su stigli da vide kako izgleda "hrišćanski rejv".
Poruka pape Lava XIV i reakcija mladih pred katedralom
Pre nego što je otac Giljerme izašao za pult, okupljeni su čuli kratku poruku pape Lava XIV. Pontifeks je, u toplom obraćanju, poželeo mladima da ovaj trenutak dožive ne samo kao zabavu, već kao podsetnik da Crkva nije udaljena od njihove svakodnevice, njihovog jezika i njihovih potreba. Molitva i jednostavna poruka preneta iz Rima stvorile su atmosferu koja je nadjačala svaki scenski efekat.
A onda je sveštenik-di-džej preuzeo reč ritmom. Elektronska muzika, iznenađujuće skladna s dostojanstvom mesta, postala je most između generacija - između tradicije i nove potrage za duhovnošću. U trenucima dok su se svetlosni snopovi prelamali preko pročelja katedrale, moglo se videti da se jedna od najstarijih institucija hrišćanstva ponekad otvara novim oblicima obraćanja, ne da bi promenila svoje učenje, već da bi ga približila onima koji ga možda više ne čuju.
Košice su te večeri bile svedok nečega što se ne može lako svrstati u poznate kategorije: nije bila ni žurka, ni služba, ni običan događaj. Bila je to poruka da Crkva ponekad ume da iznenadi — i da joj je stalo do toga da bude tamo gde su ljudi, čak i kada puls diktira di-džej sa blagoslovom Rima.
U Sistinskoj kapeli poglavar Rimokatoličke crkve i vrhovni gubernator Anglikanske crkve stali su rame uz rame u zajedničkoj molitvi — događaj koji svet vidi kao simbol pomirenja, duhovne zrelosti i nove hrišćanske epohe.
Posle mise povodom Svetskog dana siromašnih, Sveta Stolica prvi put zvanično dočekuje transrodnog aktivistu, u nastojanju da afirmiše inkluzivni dijalog i podršku marginalizovanim zajednicama.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Razlika u računanju vremena dovodi do toga da se datum Vaskrsa često ne poklapa, iako je suština praznika ista - proslava Hristovog vaskrsenja i pobede života nad smrću.
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
Gardijan podseća da je obalsko područje Džebel Alija nekoliko puta pogođeno raketama i dronovima koje je ispalio Iran, nakon što je njegova luka označena kao "legitimna meta" zbog navodnog američkog vojnog prisustva.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
U besedi za četvrtak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da svako odbijanje Spasiteljeve ruke vodi u duhovnu tamu, dok prihvatanje donosi svetlost, čistotu i besmrtnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Marije Kleofine, dok Jevreji slave poslednji dan Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
