Dugogodišnji dobrotvor Srpske Pravoslavne Crkve nagrađen za izuzetan doprinos očuvanju hrišćanske kulture i pravoslavne baštine u zemlji i inostranstvu.
U Svetosavskom parohijskom domu na Vračaru danas je održan svečani prijem na kojem je patrijarh srpski Porfirije uručio Orden Svetog kneza Lazara Alekseju Evgenijeviču Lihačovu. Priznanje je dodeljeno čoveku koji je godinama pružao konkretnu i vidljivu podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenim projektima očuvanja pravoslavnog nasleđa.
Odlikovanje je dodeljeno na predlog patrijarha, odlukom Svetog arhijerejskog Sinoda, kao izraz zahvalnosti za brojna dobročinstva i iskren odnos prema Crkvi. U obrazloženju se naglašava doprinos Alekseja Lihačova očuvanju hrišćanske kulture i pravoslavne baštine, ne samo u Srbiji već i šire.
Lihačov je direktor državne korporacije Rosatom i direktor Fondacije Hrišćansko nasleđe i kultura. Njegov angažman, kako je istaknuto, ne završava se na poslovnim obavezama. Kroz rad fondacije i lični doprinos, podržava projekte koji čuvaju duhovnu i kulturnu tradiciju, kao i inicijative od značaja za pravoslavne vernike.
Orden Svetog kneza Lazara jedno je od najviših priznanja Srpske pravoslavne crkve. Nosi ime svetog kneza koji je svojim životom i stradanjem obeležio srpsku istoriju i ostavio dubok trag u duhovnoj svesti naroda. Zbog toga ovo odlikovanje ima posebnu težinu i dodeljuje se onima čiji rad i dela imaju trajnu vrednost za Crkvu.
Svečanom prijemu prisustvovali su supruga odlikovanog, Nadežda V. Lihačova, zatim Jegor Skopenko, izvršni direktor Fondacije Hrišćansko nasleđe i kultura, kao i Marija Deurić, direktor predstavništva Rosatoma u Srbiji. Među zvanicama su bili i Preosvećeni episkop remezijanski Stefan, starešina Podvorja Srpske Pravoslavne Crkve u Moskvi, arhimandrit Danilo, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije, protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta Patrijarha srpskog, i Miljan Nikitović, službenik Patrijaršije srpske.
Događaj na Vračaru bio je više od zvanične ceremonije. Bio je to susret na kojem je naglašeno da Crkva ne zaboravlja svoje dobrotvore i da podrška hrišćanskoj kulturi i tradiciji ima trajni značaj. Uručeni orden tako ostaje kao znak zahvalnosti, ali i kao podsećanje da se dobro čini tiho, a pamti dugo.
Jedan apel poglavara Srpske pravoslavne crkve pretvara molitvu u konkretno delo: krv koja se daruje u beogradskim hramovima postaje nada za nečiji novi početak.
Nakon pomoći stradalima u Konjicu i Jablanici, muftija Salem ef. Dedović javno se obratio poglavaru SPC i njegov čin opisao kao poruku bez koje nema zajedničke budućnosti u Bosni i Hercegovini.
Od zvona u Saborni hram Svetog arhangela Mihaila do jasnog stava da Liturgija, a ne politika, ostaje središte - šta je obeležilo prvih pet godina vođstva 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve i zašto se o toj poruci i danas govori.
Patrijarh Porfirije razgovarao je sa episkopom Grigorijem i ministrom Kostasom Kumisom o položaju hramova na podeljenom ostrvu, izazovima na istočnom Mediteranu i novoj saradnji koja bi mogla da poveže vernike dva naroda snažnije nego ikada ranije.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Posle gotovo 60 godina iza industrijskih ograda u Pančevu, manastir Vojlovica ponovo prelazi pod okrilje Srpske pravoslavne crkve, uz poruke o istorijskoj pravdi i bratskim vezama Srbije i Rusije.
U prisustvu predstavnika Srbije i Ambasade Rusije, kao i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečanost u Novom Sadu prerastao je diplomatski protokol i dobio snažnu duhovnu i simboličku dimenziju kroz poruke o veri i jedinstvu.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Povodom rođendana predsednika Ruske Federacije, Patrijarh srpski ističe vekovne veze Srpske pravoslavne crkve i Ruske pravoslavne crkve između dva bratska naroda.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Na praznik Svetog kralja Vladislava, na ktitorskoj slavi u Mileševi okupili su se arhijereji, sveštenstvo, monaštvo, vernici i brojni ugledni gosti.
Mitropolit Siluan poručio je da dolazak poglavara Crkve okuplja duhovnu decu rasutu hiljadama kilometara od matice, dok su folkloraši u narodnim nošnjama uveličali svečani doček.
Tokom višednevne posete predviđene su svete liturgije, osvećenja hramova i susreti sa vernicima u Melburnu, Kanberi i Sidneju.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
