Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na lokalnom groblju kod manastira Kosijerevo danas je ispraćen na večni počinak usnuli dečak Jovan Knežević, sin protojereja Ostoje Kneževića i protinice Viktorije, brat Ksenijin. Tihi prostor oko manastira bio je ispunjen bolom, ali i molitvenim mirom, dok su se vernici, rodbina i sveštenstvo sabrali da isprate dete koje je, kako je rečeno, „otišlo prerano, ali ne i bez smisla u svetlosti vere“.
Opelo su služili mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije i mitropolit zahumsko-hercegovački i stonsko-primorski Dimitrije, u molitvenom zajedništvu koje je dodatno naglasilo težinu trenutka i sabornost Crkve pred porodičnom tugom koja je nadilazila reči.
U obraćanju nad odrom, mitropolit Joanikije uputio je reči utehe porodici Knežević, naglašavajući da je jedina prava snaga u takvom stradanju krst Hristov, kao i zajednička molitvena blizina onih koji saosećaju u bolu. Istakao je da ljudska uteha, iako ograničena, ima svoju dubinu kada je prožeta verom i ljubavlju.
- Za velike praznike kažemo da se raduje i nebo i zemlja, a za ovu današnju veliku žalost kažemo da plače sva zemlja, ali da se nebesa raduju. Plače porodica Knežević i imaju za kim da plaču - kazao je mitropolit Joanikije.
Govoreći o životu i odlasku dečaka, mitropolit Joanikije je naglasio da Crkva kroz Hristovo stradanje razume svaku ljudsku patnju, pa i ovu najtežu. U tom duhu podsetio je da se, kako je rekao, u veri dotiče tajna Hristovih rana i da se i današnji ispraćaj ne posmatra samo kao kraj, već kao prelazak u večni život.
Posebno je istakao čistotu dečije duše, govoreći da je nevinost nešto što u hrišćanskom shvatanju ima posebnu svetlost pred Bogom. U tom kontekstu, mitropolit je naglasio uverenje Crkve da duša deteta ne nestaje, već se sabira u Božijem naručju, u životu koji ne poznaje kraj.
U svojoj besedi nad odrom pokojnika, mitropolit Joanikije je podsetio i na bol porodice, govoreći o neostvarenim snovima i očekivanjima koja su prirodno pratila odrastanje mladog Jovana. Pominjao je i predstave koje su roditelji imali o njegovoj budućnosti, ali je sve to stavio u širi okvir hrišćanske vere u Božiji promisao, koji nadilazi ljudsko razumevanje.
- Krst Hristov je jedina uteha - bile su reči koje su se posebno izdvojile u njegovom obraćanju, uz poziv porodici da izdrži bol koji, kako je naglasio, ljudski gotovo da prevazilazi snagu, ali se u veri ipak nosi.
Mitropolit je dodao da smrt deteta ostavlja prazninu koju je teško razumeti, ali i da Crkva veruje da je takav odlazak prelazak u život večni. U tom duhu podsetio je da je, kako je rekao, Jovan „u naručju Božijem“ i da se njegova svetlost nastavlja u drugom, večnom obliku postojanja.
Govoreći o nasleđu porodice Knežević, mitropolit je istakao njihovu svešteničku i istorijsku ukorenjenost u veri, naglašavajući da se ta duhovna linija ne prekida, već nastavlja kroz sećanje i molitvu. Porodici je uputio reči ohrabrenja, pozivajući ih da bol, koliko god bio težak, pretvore u veru i istrajnost.
- Hristos vaskrse, Jovane - izgovorio je mitropolit Joanikije na kraju besede, rečenicu koja je odjeknula kao molitveni pečat čitavog opela.
U toku službe pročitani su i telegrami saučešća patrijarha srpskog Porfirija, kao i mitropolita tverskog Amvrosija, čime je izraženo jedinstvo Crkve u molitvenom saosećanju sa ožalošćenom porodicom.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Njegova jednostavna, ali oštra poruka razotkriva zašto nas svakodnevica lomi i kako da se izborimo, a da ne izgubimo lice ni dušu.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Podvižnik iz palestinske pustinje koji je kroz post, molitvu i tišinu izgradio put koji i danas nadahnjuje vernike da preispitaju sopstvene izbore.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Oproštaj od poštovanog monaha biće upriličen 21. aprila u Petrovaradinu, gde će biti služene zaupokojena Liturgija i opelo, dok će njegovo telo biti položeno u manastiru Grgeteg, uz prisustvo vernika, sveštenstva i monaštva.
Protojerej-stavrofor Žarko Uskoković podizao je svetinje i u godinama rata čuvao narod i nadu, ostajući na svom mestu onda kada je bilo najteže i najneizvesnije.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
