Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na lokalnom groblju kod manastira Kosijerevo danas je ispraćen na večni počinak usnuli dečak Jovan Knežević, sin protojereja Ostoje Kneževića i protinice Viktorije, brat Ksenijin. Tihi prostor oko manastira bio je ispunjen bolom, ali i molitvenim mirom, dok su se vernici, rodbina i sveštenstvo sabrali da isprate dete koje je, kako je rečeno, „otišlo prerano, ali ne i bez smisla u svetlosti vere“.
Opelo su služili mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije i mitropolit zahumsko-hercegovački i stonsko-primorski Dimitrije, u molitvenom zajedništvu koje je dodatno naglasilo težinu trenutka i sabornost Crkve pred porodičnom tugom koja je nadilazila reči.
U obraćanju nad odrom, mitropolit Joanikije uputio je reči utehe porodici Knežević, naglašavajući da je jedina prava snaga u takvom stradanju krst Hristov, kao i zajednička molitvena blizina onih koji saosećaju u bolu. Istakao je da ljudska uteha, iako ograničena, ima svoju dubinu kada je prožeta verom i ljubavlju.
- Za velike praznike kažemo da se raduje i nebo i zemlja, a za ovu današnju veliku žalost kažemo da plače sva zemlja, ali da se nebesa raduju. Plače porodica Knežević i imaju za kim da plaču - kazao je mitropolit Joanikije.
Govoreći o životu i odlasku dečaka, mitropolit Joanikije je naglasio da Crkva kroz Hristovo stradanje razume svaku ljudsku patnju, pa i ovu najtežu. U tom duhu podsetio je da se, kako je rekao, u veri dotiče tajna Hristovih rana i da se i današnji ispraćaj ne posmatra samo kao kraj, već kao prelazak u večni život.
Posebno je istakao čistotu dečije duše, govoreći da je nevinost nešto što u hrišćanskom shvatanju ima posebnu svetlost pred Bogom. U tom kontekstu, mitropolit je naglasio uverenje Crkve da duša deteta ne nestaje, već se sabira u Božijem naručju, u životu koji ne poznaje kraj.
U svojoj besedi nad odrom pokojnika, mitropolit Joanikije je podsetio i na bol porodice, govoreći o neostvarenim snovima i očekivanjima koja su prirodno pratila odrastanje mladog Jovana. Pominjao je i predstave koje su roditelji imali o njegovoj budućnosti, ali je sve to stavio u širi okvir hrišćanske vere u Božiji promisao, koji nadilazi ljudsko razumevanje.
- Krst Hristov je jedina uteha - bile su reči koje su se posebno izdvojile u njegovom obraćanju, uz poziv porodici da izdrži bol koji, kako je naglasio, ljudski gotovo da prevazilazi snagu, ali se u veri ipak nosi.
Mitropolit je dodao da smrt deteta ostavlja prazninu koju je teško razumeti, ali i da Crkva veruje da je takav odlazak prelazak u život večni. U tom duhu podsetio je da je, kako je rekao, Jovan „u naručju Božijem“ i da se njegova svetlost nastavlja u drugom, večnom obliku postojanja.
Govoreći o nasleđu porodice Knežević, mitropolit je istakao njihovu svešteničku i istorijsku ukorenjenost u veri, naglašavajući da se ta duhovna linija ne prekida, već nastavlja kroz sećanje i molitvu. Porodici je uputio reči ohrabrenja, pozivajući ih da bol, koliko god bio težak, pretvore u veru i istrajnost.
- Hristos vaskrse, Jovane - izgovorio je mitropolit Joanikije na kraju besede, rečenicu koja je odjeknula kao molitveni pečat čitavog opela.
U toku službe pročitani su i telegrami saučešća patrijarha srpskog Porfirija, kao i mitropolita tverskog Amvrosija, čime je izraženo jedinstvo Crkve u molitvenom saosećanju sa ožalošćenom porodicom.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Obe su u miru skončale, ali se ne zna gde.
Ovo pravilo je uspostavljeno još u vreme Vizantije.
Neobičan specijalitet iz starih monaških rukopisa pokazuje da su manastirske kuhinje nekada bile mesta u kojima su nastajali iznenađujuće zanimljivi ukusi.
Mnogi podvižnici kroz vekove svedočili su da je upravo dar suza bio jedan od najvećih darova koje su primili tokom svog duhovnog života.
Misa u crkvi San Karlo al Lacareto održana je povodom praznika Presvetog Srca Isusovog, ali je pažnju javnosti privukla zbog duginih boja, spornog natpisa na majici učesnika i rasprava o promenama u delu Crkve u Italiji.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Svetovaznesenskom hramu služena je zaupokojna liturgija uz prisustvo više arhijereja Srpske pravoslavne crkve, dok je patrijarh besedio nad odrom upokojenog Stojana Sladojevića.
U hramu Preobraženja Gospodnjeg u Žabaru služeni su zaupokojena liturgija i opelo protojereju-stavroforu Milunu Aleksiću, svešteniku koji je ostavio dubok trag u životu vernog naroda i Eparhije šumadijske.
Svečanost je održana u Bogorodici Ljeviškoj, gde su budući sveštenici i veroučitelji primili diplome i blagoslov za nastavak svog životnog puta.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Danas donosimo recept za posni manastirski krompir, molitvu Svetom arhanđelu Gavrilu i kratku, ali duboku pouku Svetog Jefrema Sirina.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Lukilijana i druge s njim po starom, i Svetog Tihona Amatuntskog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Franje Regisa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
