Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na lokalnom groblju kod manastira Kosijerevo danas je ispraćen na večni počinak usnuli dečak Jovan Knežević, sin protojereja Ostoje Kneževića i protinice Viktorije, brat Ksenijin. Tihi prostor oko manastira bio je ispunjen bolom, ali i molitvenim mirom, dok su se vernici, rodbina i sveštenstvo sabrali da isprate dete koje je, kako je rečeno, „otišlo prerano, ali ne i bez smisla u svetlosti vere“.
Opelo su služili mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije i mitropolit zahumsko-hercegovački i stonsko-primorski Dimitrije, u molitvenom zajedništvu koje je dodatno naglasilo težinu trenutka i sabornost Crkve pred porodičnom tugom koja je nadilazila reči.
U obraćanju nad odrom, mitropolit Joanikije uputio je reči utehe porodici Knežević, naglašavajući da je jedina prava snaga u takvom stradanju krst Hristov, kao i zajednička molitvena blizina onih koji saosećaju u bolu. Istakao je da ljudska uteha, iako ograničena, ima svoju dubinu kada je prožeta verom i ljubavlju.
- Za velike praznike kažemo da se raduje i nebo i zemlja, a za ovu današnju veliku žalost kažemo da plače sva zemlja, ali da se nebesa raduju. Plače porodica Knežević i imaju za kim da plaču - kazao je mitropolit Joanikije.
Govoreći o životu i odlasku dečaka, mitropolit Joanikije je naglasio da Crkva kroz Hristovo stradanje razume svaku ljudsku patnju, pa i ovu najtežu. U tom duhu podsetio je da se, kako je rekao, u veri dotiče tajna Hristovih rana i da se i današnji ispraćaj ne posmatra samo kao kraj, već kao prelazak u večni život.
Posebno je istakao čistotu dečije duše, govoreći da je nevinost nešto što u hrišćanskom shvatanju ima posebnu svetlost pred Bogom. U tom kontekstu, mitropolit je naglasio uverenje Crkve da duša deteta ne nestaje, već se sabira u Božijem naručju, u životu koji ne poznaje kraj.
U svojoj besedi nad odrom pokojnika, mitropolit Joanikije je podsetio i na bol porodice, govoreći o neostvarenim snovima i očekivanjima koja su prirodno pratila odrastanje mladog Jovana. Pominjao je i predstave koje su roditelji imali o njegovoj budućnosti, ali je sve to stavio u širi okvir hrišćanske vere u Božiji promisao, koji nadilazi ljudsko razumevanje.
- Krst Hristov je jedina uteha - bile su reči koje su se posebno izdvojile u njegovom obraćanju, uz poziv porodici da izdrži bol koji, kako je naglasio, ljudski gotovo da prevazilazi snagu, ali se u veri ipak nosi.
Mitropolit je dodao da smrt deteta ostavlja prazninu koju je teško razumeti, ali i da Crkva veruje da je takav odlazak prelazak u život večni. U tom duhu podsetio je da je, kako je rekao, Jovan „u naručju Božijem“ i da se njegova svetlost nastavlja u drugom, večnom obliku postojanja.
Govoreći o nasleđu porodice Knežević, mitropolit je istakao njihovu svešteničku i istorijsku ukorenjenost u veri, naglašavajući da se ta duhovna linija ne prekida, već nastavlja kroz sećanje i molitvu. Porodici je uputio reči ohrabrenja, pozivajući ih da bol, koliko god bio težak, pretvore u veru i istrajnost.
- Hristos vaskrse, Jovane - izgovorio je mitropolit Joanikije na kraju besede, rečenicu koja je odjeknula kao molitveni pečat čitavog opela.
U toku službe pročitani su i telegrami saučešća patrijarha srpskog Porfirija, kao i mitropolita tverskog Amvrosija, čime je izraženo jedinstvo Crkve u molitvenom saosećanju sa ožalošćenom porodicom.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Vladimir je bio desna ruka dvojici patrijarha.
Najviše se patrijarhu Porfiriju poslednjih dana zamera što još nije čestitao Studentskoj listi, a to su uradili i Mešihat Islamske zajednice u Srbiji, ali i beogradski nadbiskup i kardinal Ladislav Nemet
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Sveti Dimitrije rođen je u Solunu, u uglednoj i pobožnoj porodici.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije u besedi se prisetio nesebične ljubavi uglednog privrednika Vidaka Radevića prema svetinjama i narodu, ističući da dela učinjena u slavu Božiju ostaju sačuvana i nakon zemaljskog rastanka.
U molitvenom prisustvu mitropolita Joanikija, ostroške bratije i brojnih vernika, ispraćen je monah čiji je život bio posvećen Bogu, molitvi i ljubavi prema bližnjima, uz poruku da smrt nije kraj, već prelazak u novi život.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Roditelji, supruga i prijatelji mladog veroučitelja Stefana Đokića (30) slomljeni bolom dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve u dirljivoj besedi govorio o smrti koja para srca i o veri koja jedina može da uteši.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Vladimir je bio desna ruka dvojici patrijarha.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News