U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
U trenutku kada reči lako postaju suvišne, a tišina dobija težinu ispovesti, izjava saučešća patrijarha Porfirija, upućena protojereju Ostoji Kneževiću i protinici Viktoriji, izdvaja se kao svedočanstvo vere koja ne beži od bola, već ga nosi zajedno s onima koji stradaju.
Vest o upokojenju njihovog sina Jovana već je potresla vernike i širu javnost, ali upravo kroz reči patrijarha otkriva se dublji sloj crkvenog odgovora na tragediju koja prevazilazi svaku ljudsku meru razumevanja. Njegova poruka ne pokušava da objasni gubitak niti da ga ublaži površnim utehama. Naprotiv, ona priznaje nemoć jezika pred ranom koja boli.
- Hristos vaskrse! Iako utvrđeni u nerazrušivoj nadi večnog života, koji ovaj pozdrav objavljuje i u svet donosi, ne možemo da se ne nađemo duboko pogođeni i do temelja svog bića potreseni tragičnim i preranim odlaskom iz ovog sveta vašeg voljenog čeda, deteta Božjeg Jovana - istakao je patrijarh srpski Porfirije na početku.
U ovom uvodnom prizivu vaskršnje radosti, patrijarh ne skriva paradoks koji stoji u središtu hrišćanskog iskustva: vera u pobedu života ne briše bol zbog smrti. Upravo suprotno, ona ga čini još vidljivijim jer se ljubav prema upokojenom ne gasi, već postaje još snažnija u odsustvu.
U nastavku izjave saučešća posebno odjekuje odluka da se ne govori više nego što je potrebno. Patrijarh svesno odustaje od pokušaja da zaceli ranu roditeljskih srca:
- Svaka reč ljudska, a samim tim i naša, nedovoljna je u ovom bolnom trenutku da zaceli ranu vaših roditeljskih srca i nadomesti ovaj nenadoknadivi gubitak. Otuda se i mi ne osmeljujemo da sopstvenim moćima ublažavamo vašu tugu niti da vas podsećamo na ono što i sami, utvrđeni u veri, živite. Nasuprot tome, mi se u ovom tužnom času prepuštamo blagoslovenom ćutanju i, poput Simona Kirinejca, ljubavlju i saosećanjem hitamo ka vašoj golgoti da zajedno s vama ponesemo teški krst koji vam je ljubav Spasiteljeva dodelila, jer: Misli moje nisu vaše misli niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod. Koliko su nebesa viša od zemlje, toliko su putevi moji viši od vaših puteva i misli moje od vaših misli, veli se kod proroka Isaije.
Slika koju potom priziva patrijarh, pozivajući se na Simona Kirinejca, daje ton čitavoj izjavi: ne objašnjavati krst, već ga poneti zajedno s onima koji ga nose. U toj slici sadržana je suština pastirske brige, ne udaljena uteha, već blizina koja deli težinu.
U završnici, patrijarh srpski vraća se veri kao jedinom osloncu koji ne poništava bol, ali ga preobražava. Molitva da "prestavljeno čedo Jovana primi u naručje večne ljubavi" nije izgovorena kao utešna fraza, već kao ispovedanje poverenja da smrt nema poslednju reč.
- Ne gubeći veru u pobedu koju je Hristos jednom zasvagda izvojevao za svakog od nas, molimo se Njemu, životu i vaskrsenju našem, da prestavljeno čedo Jovana primi u naručje večne ljubavi i nastani ga tamo gde pravedni blaženstvuju, a vama daruje utehu i snagu do ponovnog susreta u Carstvu budućeg veka. Hristos vaskrse - reči su kojima je patrijarh završio izjavu saučešća.
Izjava patrijarha Porfirija, pročitana tokom opela u Kosijerevu, daje nadu koja ne briše suze, ali im daje smisao. Nada da rastanak nije konačan, već privremen. Nada da ljubav, jednom darovana, ne prestaje. U toj tišini, između izgovorenih reči i neizgovorene tuge, prepoznaje se ono najdublje - zajedništvo koje ne prestaje ni pred licem smrti.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
U Svetovaznesenskom hramu služena je zaupokojna liturgija uz prisustvo više arhijereja Srpske pravoslavne crkve, dok je patrijarh besedio nad odrom upokojenog Stojana Sladojevića.
Patrijarh Porfirije služio opelo u hramu Uspenja Presvete Bogorodice, gde su se sabrili monasi, rodbina, prijatelji i građani da odaju poslednju počast voljenom pastiru Eparhije bačke.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Anastasija je rođena u Rimu, u blagorodnoj porodici, ali je već sa tri godine ostala siroče.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News