U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
U trenutku kada reči lako postaju suvišne, a tišina dobija težinu ispovesti, izjava saučešća patrijarha Porfirija, upućena protojereju Ostoji Kneževiću i protinici Viktoriji, izdvaja se kao svedočanstvo vere koja ne beži od bola, već ga nosi zajedno s onima koji stradaju.
Vest o upokojenju njihovog sina Jovana već je potresla vernike i širu javnost, ali upravo kroz reči patrijarha otkriva se dublji sloj crkvenog odgovora na tragediju koja prevazilazi svaku ljudsku meru razumevanja. Njegova poruka ne pokušava da objasni gubitak niti da ga ublaži površnim utehama. Naprotiv, ona priznaje nemoć jezika pred ranom koja boli.
- Hristos vaskrse! Iako utvrđeni u nerazrušivoj nadi večnog života, koji ovaj pozdrav objavljuje i u svet donosi, ne možemo da se ne nađemo duboko pogođeni i do temelja svog bića potreseni tragičnim i preranim odlaskom iz ovog sveta vašeg voljenog čeda, deteta Božjeg Jovana - istakao je patrijarh srpski Porfirije na početku.
U ovom uvodnom prizivu vaskršnje radosti, patrijarh ne skriva paradoks koji stoji u središtu hrišćanskog iskustva: vera u pobedu života ne briše bol zbog smrti. Upravo suprotno, ona ga čini još vidljivijim jer se ljubav prema upokojenom ne gasi, već postaje još snažnija u odsustvu.
U nastavku izjave saučešća posebno odjekuje odluka da se ne govori više nego što je potrebno. Patrijarh svesno odustaje od pokušaja da zaceli ranu roditeljskih srca:
- Svaka reč ljudska, a samim tim i naša, nedovoljna je u ovom bolnom trenutku da zaceli ranu vaših roditeljskih srca i nadomesti ovaj nenadoknadivi gubitak. Otuda se i mi ne osmeljujemo da sopstvenim moćima ublažavamo vašu tugu niti da vas podsećamo na ono što i sami, utvrđeni u veri, živite. Nasuprot tome, mi se u ovom tužnom času prepuštamo blagoslovenom ćutanju i, poput Simona Kirinejca, ljubavlju i saosećanjem hitamo ka vašoj golgoti da zajedno s vama ponesemo teški krst koji vam je ljubav Spasiteljeva dodelila, jer: Misli moje nisu vaše misli niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod. Koliko su nebesa viša od zemlje, toliko su putevi moji viši od vaših puteva i misli moje od vaših misli, veli se kod proroka Isaije.
Slika koju potom priziva patrijarh, pozivajući se na Simona Kirinejca, daje ton čitavoj izjavi: ne objašnjavati krst, već ga poneti zajedno s onima koji ga nose. U toj slici sadržana je suština pastirske brige, ne udaljena uteha, već blizina koja deli težinu.
U završnici, patrijarh srpski vraća se veri kao jedinom osloncu koji ne poništava bol, ali ga preobražava. Molitva da "prestavljeno čedo Jovana primi u naručje večne ljubavi" nije izgovorena kao utešna fraza, već kao ispovedanje poverenja da smrt nema poslednju reč.
- Ne gubeći veru u pobedu koju je Hristos jednom zasvagda izvojevao za svakog od nas, molimo se Njemu, životu i vaskrsenju našem, da prestavljeno čedo Jovana primi u naručje večne ljubavi i nastani ga tamo gde pravedni blaženstvuju, a vama daruje utehu i snagu do ponovnog susreta u Carstvu budućeg veka. Hristos vaskrse - reči su kojima je patrijarh završio izjavu saučešća.
Izjava patrijarha Porfirija, pročitana tokom opela u Kosijerevu, daje nadu koja ne briše suze, ali im daje smisao. Nada da rastanak nije konačan, već privremen. Nada da ljubav, jednom darovana, ne prestaje. U toj tišini, između izgovorenih reči i neizgovorene tuge, prepoznaje se ono najdublje - zajedništvo koje ne prestaje ni pred licem smrti.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Otac Andrej podseća da duhovna trezvenost počinje tek kada čovek prestane da ulepšava sliku o sebi i svoje slabosti poveri Božjoj pomoći.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
U besedi za sredu 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da će nestati zemlja i dela na njoj, ali ne i odgovornost čoveka pred Bogom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
