U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
U trenutku kada reči lako postaju suvišne, a tišina dobija težinu ispovesti, izjava saučešća patrijarha Porfirija, upućena protojereju Ostoji Kneževiću i protinici Viktoriji, izdvaja se kao svedočanstvo vere koja ne beži od bola, već ga nosi zajedno s onima koji stradaju.
Vest o upokojenju njihovog sina Jovana već je potresla vernike i širu javnost, ali upravo kroz reči patrijarha otkriva se dublji sloj crkvenog odgovora na tragediju koja prevazilazi svaku ljudsku meru razumevanja. Njegova poruka ne pokušava da objasni gubitak niti da ga ublaži površnim utehama. Naprotiv, ona priznaje nemoć jezika pred ranom koja boli.
- Hristos vaskrse! Iako utvrđeni u nerazrušivoj nadi večnog života, koji ovaj pozdrav objavljuje i u svet donosi, ne možemo da se ne nađemo duboko pogođeni i do temelja svog bića potreseni tragičnim i preranim odlaskom iz ovog sveta vašeg voljenog čeda, deteta Božjeg Jovana - istakao je patrijarh srpski Porfirije na početku.
U ovom uvodnom prizivu vaskršnje radosti, patrijarh ne skriva paradoks koji stoji u središtu hrišćanskog iskustva: vera u pobedu života ne briše bol zbog smrti. Upravo suprotno, ona ga čini još vidljivijim jer se ljubav prema upokojenom ne gasi, već postaje još snažnija u odsustvu.
U nastavku izjave saučešća posebno odjekuje odluka da se ne govori više nego što je potrebno. Patrijarh svesno odustaje od pokušaja da zaceli ranu roditeljskih srca:
- Svaka reč ljudska, a samim tim i naša, nedovoljna je u ovom bolnom trenutku da zaceli ranu vaših roditeljskih srca i nadomesti ovaj nenadoknadivi gubitak. Otuda se i mi ne osmeljujemo da sopstvenim moćima ublažavamo vašu tugu niti da vas podsećamo na ono što i sami, utvrđeni u veri, živite. Nasuprot tome, mi se u ovom tužnom času prepuštamo blagoslovenom ćutanju i, poput Simona Kirinejca, ljubavlju i saosećanjem hitamo ka vašoj golgoti da zajedno s vama ponesemo teški krst koji vam je ljubav Spasiteljeva dodelila, jer: Misli moje nisu vaše misli niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod. Koliko su nebesa viša od zemlje, toliko su putevi moji viši od vaših puteva i misli moje od vaših misli, veli se kod proroka Isaije.
Slika koju potom priziva patrijarh, pozivajući se na Simona Kirinejca, daje ton čitavoj izjavi: ne objašnjavati krst, već ga poneti zajedno s onima koji ga nose. U toj slici sadržana je suština pastirske brige, ne udaljena uteha, već blizina koja deli težinu.
U završnici, patrijarh srpski vraća se veri kao jedinom osloncu koji ne poništava bol, ali ga preobražava. Molitva da "prestavljeno čedo Jovana primi u naručje večne ljubavi" nije izgovorena kao utešna fraza, već kao ispovedanje poverenja da smrt nema poslednju reč.
- Ne gubeći veru u pobedu koju je Hristos jednom zasvagda izvojevao za svakog od nas, molimo se Njemu, životu i vaskrsenju našem, da prestavljeno čedo Jovana primi u naručje večne ljubavi i nastani ga tamo gde pravedni blaženstvuju, a vama daruje utehu i snagu do ponovnog susreta u Carstvu budućeg veka. Hristos vaskrse - reči su kojima je patrijarh završio izjavu saučešća.
Izjava patrijarha Porfirija, pročitana tokom opela u Kosijerevu, daje nadu koja ne briše suze, ali im daje smisao. Nada da rastanak nije konačan, već privremen. Nada da ljubav, jednom darovana, ne prestaje. U toj tišini, između izgovorenih reči i neizgovorene tuge, prepoznaje se ono najdublje - zajedništvo koje ne prestaje ni pred licem smrti.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Obe su u miru skončale, ali se ne zna gde.
Jedna navika koju mnogi smatraju bezazlenom može da donese svađe, udaljavanje i unutrašnji nemir, a svetogorski starac pokazuje kako se kroz tišinu i pažljivo birane reči čuva duhovna snaga.
Grčki pevač bio je gost u Patrijaršijskom dvoru, a razgovor nije ostao samo na muzici i predstojećem koncertu. Dotakli su se vere, umetnosti i vrednosti koje povezuju bratske narode.
Pedesetdvogodišnjak je priveden nakon prijava građana, a pojedini mediji navode da je reč o mitropolitu naukratskom iz Aleksandrijske patrijaršije.
Ovo pravilo je uspostavljeno još u vreme Vizantije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dešava se, priča otac Dimitrije, da Bog prima dete sebi, jer želi da izbavi njega i njegove bližnje od nekog težeg krsta.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Grčki pevač bio je gost u Patrijaršijskom dvoru, a razgovor nije ostao samo na muzici i predstojećem koncertu. Dotakli su se vere, umetnosti i vrednosti koje povezuju bratske narode.
Svečanost je održana u Bogorodici Ljeviškoj, gde su budući sveštenici i veroučitelji primili diplome i blagoslov za nastavak svog životnog puta.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Neobičan specijalitet iz starih monaških rukopisa pokazuje da su manastirske kuhinje nekada bile mesta u kojima su nastajali iznenađujuće zanimljivi ukusi.
Kađenje nije samo drevni crkveni običaj već dubok simbol molitve, blagodati i prisustva Božjeg, čiji koreni sežu do starozavetnih vremena.
Misa u crkvi San Karlo al Lacareto održana je povodom praznika Presvetog Srca Isusovog, ali je pažnju javnosti privukla zbog duginih boja, spornog natpisa na majici učesnika i rasprava o promenama u delu Crkve u Italiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
