Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku koja se smatra istorijskom, pošto je utvrdio da je Turska prekršila osnovna prava klirika Carigradske patrijaršije. Ova presuda otvara novo poglavlje u odnosima između Ankare i pravoslavne zajednice u Istanbulu.
Sud je presudio u korist dvojice pravoslavnih sveštenika koji su pokrenuli postupak protiv Turske, jer im je bilo uskraćeno pravo da budu birani u uprave grčko-pravoslavnih vakufa. Turske vlasti su godinama opravdavale tu praksu pozivanjem na tumačenje Lozanskog sporazuma, koje je Sud ocenio kao neutemeljeno i proizvoljno.
Postupak je trajao oko petnaest godina i danas se smatra važnom prekretnicom u zaštiti verskih i manjinskih prava u Turskoj.
Pravni savetnik Carigradske patrijaršije, Paris Asanakis, ocenio je presudu kao istorijsku i istakao da ovom odlukom prestaje da važi dugogodišnja praksa Generalne direkcije za vakufe u Turskoj, piše portal vimaorthodoxias.gr.
On je objasnio da su turske vlasti tvrdile kako Lozanski sporazum zabranjuje kliricima Carigradske patrijaršije da učestvuju u upravljanju institucijama grčko-pravoslavne zajednice.
Sud je, međutim, jasno naveo da takvo tumačenje nema uporište u pravnim normama i da nije potvrđeno u sudskoj praksi u Turskoj.
Posebna težina ove odluke ogleda se u tome što je Sud u Strazburu prvi put utvrdio povredu člana 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji garantuje slobodu veroispovesti, na štetu pripadnika pravoslavne zajednice u Turskoj.
Vakufi su dobrotvorne i verske ustanove koje potiču iz osmanske i islamske tradicije. Oni upravljaju crkvama, školama, bolnicama, grobljima i drugim institucijama koje služe verskim i manjinskim zajednicama.
U slučaju pravoslavne zajednice u Istanbulu, vakufi imaju ključnu ulogu u održavanju istorijskih crkava, škola i drugih zajedničkih ustanova koje su duhovno povezane sa Carigradskom patrijaršijom.
Iako je Turska povremeno najavljivala reforme, godinama je zadržavala ograničenja koja se odnose na izbor klirika u uprave ovih institucija. U praksi je učešće uglavnom bilo ograničeno na laičke predstavnike zajednice.
Postupak pred Sudom pokrenuli su pokojni Genadios Mavrakis i Georgios Kasapoglu.
Gennadios Mavrakis bio je direktor Velike škole nacije i ranije je učestvovao u upravi jednog vakufa dok je bio laik. Međutim, nakon što je rukopoložen za sveštenika, turske vlasti su ga isključile iz upravljačkih tela, pozivajući se na isto tumačenje Lozanskog sporazuma.
Žalbe su se odnosile i na vakuf Bogorodice u Bešiktašu, kao i na istorijski hram Svetih Konstantina i Jelene u Samatiji.
Odluka iz Strazbura mogla bi da utiče i na druge nerešene slučajeve grčko-pravoslavne zajednice u Turskoj. Posebnu pažnju privlači slučaj Vakufa Valukli.
Ovaj istorijski vakuf upravlja velikim zemljišnim posedom, bolnicom, domom za stare i značajnom nepokretnom imovinom. Izbori za njegovu upravu nisu održani već oko 35 godina.
Istovremeno, pred Evropskim sudom i dalje se vodi više postupaka koje su pokrenuli klirici, što dodatno pojačava pritisak na turske vlasti da promene dosadašnju praksu.
Sud u Strazburu je posebno naglasio značaj verskih i kulturnih udruženja u demokratskom društvu. U presudi se ističe da poštovanje verske i kulturne raznolikosti predstavlja osnovu društvene stabilnosti.
Ovaj slučaj prate i grčka strana i evropske institucije, jer se direktno odnosi na položaj manjina i na obaveze Turske prema Savetu Evrope.
Za mnoge analitičare, reč je o jednoj od najznačajnijih pobeda Carigradske patrijaršije pred međunarodnim sudom poslednjih godina, sa snažnim simboličkim značajem za pravoslavlje i za istorijsko prisustvo pravoslavaca u Istanbulu.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe. Mark Linč kritikovao je američku spoljnopolitičku pasivnost, najavljujući zakonodavne i ekonomske mere prema Turskoj dok ne dođe do promene statusa Aja Sofije. Carigradski patrijarh poručio je da se približavanje Carigradske i Rimokatoličke crkve nastavlja i ocenio da je obnova punog zajedništva istorijski proces koji više ne može da se zaustavi. Tokom obeležavanja godišnjice pada Carigrada, turski predsednik poručio je da čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca nacije i pred hiljadama okupljenih recitovao stihove iz Kurana u Aja Sofiji.
Joaquin Ossorio Castillo/Shutterstock
Šta su vakufi
Sveštenici koji su pokrenuli postupak
Valukli i nova pravna pitanja
Poruka o verskoj slobodi i manjinama
Duhovna riznica
21:08 | 25.04.2026
SKANDAL U CARIGRADSKOJ PATRIJARŠIJI: Bugarski vladika Isak napustio liturgiju zbog jeresi
Duhovna riznica
22:02 | 28.04.2026
U AMERICI POKRENUTA INICIJATIVA DA SE AJA SOFIJA VRATI PRAVOSLAVLJU: Kandidat za američki Senat obećao povratak svetinje Pravoslavnoj crkvi
Duhovna riznica
21:56 | 15.05.2026
OBNOVA JEDINSTVA PRAVOSLAVACA I KATOLIKA JE NEIZBEŽNA: Odjeknula poruka patrijarha Vartolomeja na godišnjici izbora pape Lava
Duhovna riznica
22:56 | 31.05.2026
ERDOGAN PONOVO PRETI PRAVOSLAVCIMA: Kao što smo polomili lance na vratima Aja Sofije, tako ćemo ostvariti i nove pobede!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Njegovo stradanje za Hrista bilo je teško i dugo.
Sakralni objekat koji je u 19. veku bio jedno od važnih mesta opismenjavanja vozućkog kraja ponovo će dobiti svoju ulogu u okviru svetinje, zahvaljujući zajedništvu Crkve i vernog naroda.
Carigradski patrijarh poručio da očekuje obnovu punog jedinstva pravoslavnih i rimokatolika, pozivajući se na poredak prvog milenijuma, dok se otvara pitanje granica njegove crkvene nadležnosti.
Beživotno telo 53-godišnjeg muškarca pronađeno je u montažnom objektu u dvorištu hrama, koji mu je parohija ustupila.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Sud u Strazburu odlučuje hoće li Evropa ukloniti Hrista sa javnih površina i zaboraviti svoje duhovne korene.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Carigradski patrijarh poručio da očekuje obnovu punog jedinstva pravoslavnih i rimokatolika, pozivajući se na poredak prvog milenijuma, dok se otvara pitanje granica njegove crkvene nadležnosti.
Beživotno telo 53-godišnjeg muškarca pronađeno je u montažnom objektu u dvorištu hrama, koji mu je parohija ustupila.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Obnova skita Svetog Vasilija na hilandarskom pristaništu i više od decenije pomoći manastiru Hilandaru bili su među najvažnijim razlozima za odlikovanje Marka Ivića Ordenom Svetog Save.
Čovek često sreću poistovećuje sa ispunjenjem sopstvenih želja, ne razmišljajući da ono što želi možda nije u skladu sa Božijom voljom.
Kukuruzno brašno, mleko i sitan sir dovoljni su za pripremu jednostavnog jela koje se spremalo kada je crkveni tipik dozvoljavao mrsnu hranu, a neobično ime dobilo je po načinu na koji se brašno ponaša dok se kuva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
