Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
U Patrijaršijskom sabornom hramu Svetog Đorđa u Carigradskoj patrijaršiji, ovogodišnja vaskršnja služba dobila je neočekivan obrt koji je snažno odjeknuo među prisutnima. Incident je najpre pokušano da se zataška, ali se vest počela nezaustavljivo širiti čim su prošli vaskršnji praznični dani.
Naime, episkop Velbuždski Isak, vikar Sofijske mitropolije Bugarske pravoslavne crkve, napustio je vaskršnju liturgiju nakon što je primetio da su predstavnici Rimokatoličke, Jermenske i Sirijske jakobitske crkve bili pozvani da učestvuju u čitanju Jevanđelja.
Njegov izlazak iz hrama nije prošao neprimećeno. Prema navodima američke redakcije portala Saveza pravoslavnih novinara, odluka je usledila naglo, kao reakcija na ono što je vladika doživeo kao prekoračenje granica kanonskog liturgijskog poretka. Umesto da ostane na ekumenskom sabranju do kraja, episkop Isak se uputio u kancelariju Bugarskog egzarhata u okrugu Šišli, gde je potom pročitao vaskršnju poruku Svetog sinoda Bugarske pravoslavne crkve upućenu vernicima.
O zajedničkim bogosluženjima pravoslavnih jeraraha i jeraraha sa nepravoslavnim sveštenoslužiteljima, ava Justin Popović je u svom pismu Sinodu Srpske pravoslavne crkve u novembru 1974. godine, između ostalog, istakao:
- Jeretici su svi koji su nepravoslavni. Crkva Hristova je jednom za svagda odredila preko Svetih Apostola i Svetih Otaca, to jest preko svetog Bogočovečanskog Predanja, jedinstvenog i neizmenljivog. Po tom stavu: pravoslavnima je zabranjeno svako molitveno opštenje i druženje sa jereticima. Jer, kakav udeo ima pravda s bezakonjem? Ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom? Ili kako se slaže Hristos s Velijarom? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom? (2 Kor 6,14–15).
Svetih Apostola Pravilo 45 naređuje: "Episkop, ili prezviter, ili đakon, koji se sa jereticima samo i molio bude, neka se odluči; ako im pak dopusti, kao kliricima, da što rade, neka se svrgne". Ovaj sveti kanon Svetih Apostola ne određuje kakvo bogosluženje, nego zabranjuje svako zajedničko moljenje, makar i pojedinačno (συνευξάμενος) sa jereticima. A na ekumenskim zajedničkim molitvama zar ne dolazi i do nečeg krupnijeg i opasnijeg? - napisao je ava Justin.
Arhijerej Bugarske pravoslavne crkve, vladika Isak, u Istanbul je stigao na poziv lokalne bugarske zajednice, sa namerom da učestvuje u službama Strasne nedelje. Ipak, već tokom Velikog četvrtka pojavile su se prve tenzije. Tada je, tokom liturgijskog pomena, đakon koji je pratio vladiku izgovorio i ime carigradskog patrijarha Vartolomeja, kao i bugarskog patrijarha Danila.
Taj trenutak otvorio je pitanje crkvenog poretka i nadležnosti, koje je ubrzo došlo u prvi plan. Reakcija iz Fanara bila je oštra. Predstavnici Carigradske patrijaršije ocenili su pomen kao „kršenje jurisdikcije“, uz stav da je bugarska zajednica u Istanbulu pod njihovom isključivom crkvenom upravom.
Na taj način, liturgijski prostor se u jednom trenutku pretvorio u mesto napetog crkvenog neslaganja, gde su teološki i jurisdikcijski stavovi došli u otvoren sudar.
Ostaje neizvesno kako će se ovaj događaj odraziti na najavljenu posetu patrijarha Danila ostrvu Imbros, gde bi moglo doći do novih susreta, ali i pokušaja da se nastale tenzije ublaže.
Poglavar Bugarske pravoslavne crkve otkriva zašto ne priznaje raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine i zašto veruje da podela unosi duhovnu konfuziju među pravoslavne vernike širom sveta
Na zvaničnoj večeri sa katoličkim hodočasnicima patrijarh Carigradski govorio o jedinstvu hrišćana, svom školovanju u Rimu i susretima sa papama, što je naišlo na osudu protivnika ekumenizma u pravoslavnom svetu.
Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Dok svet prati simboličan korak ka miru i dijalogu, deo pravoslavlja izražava rezerve zbog brzog približavanja Rimu i straha od ustupaka u veri i tradiciji.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Bio sveštenik u Laodikiji za vreme cara Dioklecijana.
Arhitektonska posebnost nastala je kao odgovor na političke podele i svedoči o vremenu kada su vernici iz Banata pomagali oslobođenje Srbije.
Od krika na krstu do reči koje podižu iz beznađa: zašto su rani hrišćani sačuvali baš ove trenutke u izvornom obliku.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Protivnici ekumenizma upozoravaju na opasnost od presedana, novih podela i napuštanja ustaljene paschalije bez saglasnosti svih pomesnih Crkava.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Prisustvo prelata Džozefa Tobina na pravoslavnom bogosluženju, tokom kojeg ga je patrijarh Vartolomej oslovio titulom "visokopreosvećeni", izazvalo je oštre reakcije vernika širom sveta i otvorilo ozbiljna kanonska pitanja o granicama dijaloga s Vatikanom.
Dok patrijarh carigradski najavljuje dolazak rimskog pontifa i poziva na „jedinstvo u istini“, među pravoslavnim narodima raste strah da se ispod plašta sabornosti krije najdublja izdaja Svetog Predanja
Od krika na krstu do reči koje podižu iz beznađa: zašto su rani hrišćani sačuvali baš ove trenutke u izvornom obliku.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
Muškarac iz Londona izgubio život tokom verskog obreda u Birmingemu, dok se pastorka suočava sa optužbom i otvaraju pitanja o bezbednosti i odgovornosti.
U besedi o prolaznosti i trajnosti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva krhkost svega što čovek podiže i upućuje pogled ka jedinom zdanju koje ne poznaje propadanje, već se gradi izvan dometa vremena i raspadanja.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Iako se priprema od istih osnovnih sastojaka, svaka kuhinja mu daje svoj potpis, čuvajući duh jela koje je preživelo generacije.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
