U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Put do Visokih Dečana vodi u susret svetinji čiji zidovi vekovima čuvaju svedočanstvo o veri, istoriji i duhovnom životu srpskog naroda. Kada se pred posetiocima ukaže monumentalna manastirska crkva, sa fasadom od kamena različitih boja, postaje jasno zašto Dečani zauzimaju posebno mesto među srpskim srednjovekovnim zadužbinama.
Ekipa portala Religija.rs posetila je ovaj manastir na Kosovu i Metohiji u okviru pokloničkog putovanja, zajedno sa grupom vernika koji su došli da se poklone moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog. Za poklonike je to bio susret sa svetinjom kojoj vernici vekovima dolaze tražeći mir, utehu i snagu u molitvi.
Dolazak u Visoke Dečane obeležava i susret sa prizorom koji svedoči o posebnom bezbednosnom položaju ove svetinje. Manastir je od 1999. godine pod zaštitom međunarodnih snaga KFOR-a i jedina je svetinja Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji koja ima stalno vojno obezbeđenje. Među pripadnicima KFOR-a koji učestvuju u obezbeđenju nalaze se i vojnici iz Hrvatske. Pomalo je iznenađujuće videti hrvatsku nacionalnu zastavu na uniformama vojnika koji dočekuju poklonike na ulazu u manastir, naročito imajući u vidu istorijsko iskustvo srpskog naroda. Taj prizor predstavlja neobičan uvod u susret sa svetinjom koja vekovima čuva duhovno i kulturno nasleđe srpskog naroda.
Iza manastirskih zidina, daleko od svakodnevne žurbe, život teče u ritmu molitve i bogosluženja. Visoki Dečani nisu samo dragocen spomenik srpske srednjovekovne kulture već i živi manastir u kojem monaška zajednica nastavlja predanje započeto pre gotovo sedam vekova.
U unutrašnjosti manastirske crkve pogled privlače freske koje prekrivaju zidove i svodove. Prizori iz Svetog pisma, likovi Hrista, Bogorodice i svetitelja podsećaju na vekovno predanje Crkve, dok bogatstvo boja i detalja svedoči o umeću srednjovekovnih živopisaca.
Posmatrajući živopis, poklonici imaju priliku da upoznaju svet u kojem se umetnost ne odvaja od vere. Svaka freska deo je šire celine koja govori o hrišćanskom učenju, spasenju i životu svetitelja. U prostoru namenjenom molitvi, ti prizori dobijaju značenje koje prevazilazi njihovu umetničku vrednost.
Poseban trenutak posete jeste poklonjenje moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog, ktitora manastira. Pred svetim moštima vernici se zaustavljaju u molitvi, svako sa svojim mislima, zahvalnostima i molbama. Uobičajeno je da se nakon liturgije poklonici, klečeći, provlače ispod kivota u kojem počivaju mošti Svetog kralja, izražavajući tako duboko poštovanje prema svetitelju i uznoseći svoje molitve. U takvim trenucima reči često ustupaju mesto tišini, a susret sa svetinjom postaje lično i duboko duhovno iskustvo.
Za pravoslavne vernike, poklonjenje svetim moštima izraz je poštovanja prema svetitelju i vere u svetost života u Hristu. U Dečanima taj susret ima posebnu težinu jer je ime ktitora neraskidivo povezano sa istorijom manastira i duhovnim pamćenjem srpskog naroda.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Manastir Visoki Dečani podigao je Sveti kralj Stefan Dečanski u prvoj polovini 14. veka, a gradnju je dovršio njegov sin, car Stefan Dušan. Sama manastirska crkva posvećena je Hristu Svedržitelju i predstavlja jedno od najznačajnijih zdanja srpske srednjovekovne arhitekture.
Već spoljašnji izgled manastira otkriva njegovu posebnost. Pažljivo obrađeni blokovi kamena, skladne proporcije i spoj romaničkih i vizantijskih uticaja čine Dečane prepoznatljivim među pravoslavnim svetinjama tog vremena. Ipak, najveće bogatstvo manastira ne čine samo njegovi zidovi i freske već i činjenica da je kroz vekove sačuvao svoju osnovnu namenu: da bude živo mesto molitve i bogosluženja.
Dečanski živopis ubraja se među najobimnije i najznačajnije sačuvane celine srednjovekovnog slikarstva. Pred brojnim prikazima biblijskih događaja i života svetitelja posetioci mogu da sagledaju bogatstvo duhovnog i umetničkog sveta u kojem je manastir nastajao.
Značaj Visokih Dečana prepoznat je i na međunarodnom nivou. Manastir je deo celine „Srednjovekovni spomenici na Kosovu“, koja se nalazi na Uneskovoj Listi svetske baštine.
Istorijski podaci dobijaju drugačiju dimenziju kada se čovek nađe pred samom svetinjom. Ono što se u knjigama čita kao podatak o zadužbinaru, gradnji ili umetnosti ovde može da se vidi i doživi neposredno. Pred drevnim zidovima postaje jasnije koliko su truda, vere i umeća generacije graditelja i monaha uložile u očuvanje ovog mesta.
Poklonički odlazak u manastir razlikuje se od običnog obilaska kulturno-istorijskih znamenitosti. Vernici na takva putovanja kreću da bi se poklonili svetinjama, učestvovali u molitvi i makar nakratko se udaljili od svakodnevnih briga, posvećujući više pažnje svojoj veri i duhovnom životu.
Zajednički put okuplja ljude različitih životnih priča, ali ih u manastiru povezuje ista želja da se približe svetinji. Tokom putovanja razmenjuju iskustva i utiske, dok boravak u manastirskom prostoru pruža priliku da se pažnja usmeri na ono što u svakodnevnom životu često ostaje po strani.
Za ekipu portala Religija.rs, poseta Visokim Dečanima bila je prilika za neposredan susret sa jednim od najvažnijih mesta srpske pravoslavne duhovnosti. Upoznati ovaj manastir znači videti više od njegove arhitekture i umetnosti, ali i razumeti zašto vekovima zauzima posebno mesto u životu vernika.
Visoki Dečani čuvaju tragove prošlosti, ali njihov značaj nije ostao zatvoren u istorijskim knjigama. U njima se i danas služi liturgija po svetogorskom tipiku, monasi nastavljaju svoj podvig, a vernici dolaze na molitvu i poklonjenje. Upravo u tome leži snaga ove svetinje: ona nije samo svedok nekadašnjeg vremena već i mesto u kojem se pravoslavna vera živi i danas.
Poseta Dečanima zato ostavlja utisak koji se ne može svesti na fotografije, video-zapise i podatke o kulturnoj baštini. Pred moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i pod svodovima crkve oslikane biblijskim scenama, poklonici se susreću sa predanjem koje traje vekovima. To je susret sa svetinjom koja podseća da se vera ne čuva samo sećanjem na pretke već i molitvom, poštovanjem i životom u skladu sa hrišćanskim učenjem.
BONUS VIDEO
Nakon teškog incidenta koji je ostavio porodicu u strahu i neizvesnosti, deci je uručena finansijska pomoć, a domaćinima ikona Gospoda Isusa Hrista kao znak utehe i podrške.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Svetogorski starac otkriva koje osobine su najvažnije za hrišćanski život
Hrskave spolja, nežne iznutra i pune bogatog krema, ove starinske poslastice vraćaju ukus mrsnih slava kakve pamtimo.
Nisu se odrekli Hrista ni pred najtežim mukama, a njihovo stradanje za vreme cara Dioklecijana obeležio je događaj koji je mnoge naveo da poveruju u Hrista.
Izmenama svešteničke zakletve zabranjeno je javno istupanje u ime Crkve bez blagoslova vladike, uz nova ograničenja za izjave u medijima i na društvenim mrežama.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Admiral Džordž M. Vikof i novi komandant KFOR-a Robert Vergori posetili su Gračanicu, gde je mitropolit raško-prizrenski govorio o bezbednosti Srba i zaštiti svetinja.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News