Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Na današnji dan, 25. jula 1972. godine, počeo je jedan od najneobičnijih poduhvata u istoriji zaštite kulturnog nasleđa. Zbog izgradnje Hidroelektrane "Mratinje" na reci Pivi, mesto na kojem je gotovo četiri veka stajao Pivski manastir trebalo je da se nađe duboko pod vodom. Pred svetom se pojavio veliki izazov: kako sačuvati svetinju čiji su kamen i freske vekovima svedočili o veri, stradanju i opstanku pravoslavnog naroda?
Rešenje je bilo podjednako neverovatno kao i sam problem. Pivski manastir je preseljen.
Ovaj hram spada među retke velike građevine u svetu koje su u celini prenete na drugo mesto. Kamen po kamen, freska po freska, čitava svetinja pažljivo je rastavljena, a zatim ponovo sastavljena nekoliko kilometara dalje, na mestu gde je nastavila svoj život iznad novog jezera.
OTIMANJE CRKVE IZ VREMENA KNEZA LAZARA: Istoričarka umetnosti otkrila šta stoji iza pokušaja prisvajanja hrama kod Podujeva i poslala jasno upozorenje
Preseljenje je trajalo 13 godina, koliko je trajala i izgradnja manastira u 16. veku. Sa prvobitne lokacije preneta je čitava građevina, zajedno sa 1.260 kvadratnih metara dragocenih fresaka. Tako je hram, čiji je ktitor bio mitropolit Savatije Sokolović, potonji srpski patrijarh, posle četiri stoleća ratova, iskušenja i istorijskih nemira, dobio novu lokaciju, ali je sačuvao svoju duhovnu snagu.
Pivski manastir podignut je u 16. veku zalaganjem mitropolita Savatija Sokolovića, rođaka velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića, jednog od najznačajnijih ljudi Osmanskog carstva tog vremena. Upravo ta istorijska povezanost ostavila je neobičan trag i u samom hramu.
Piva je jedini pravoslavni hram čiji freskopis prikazuje osmanskog velikodostojnika. Prema predanju koje se vekovima prenosi među Pivljanima, na jednoj fresci prikazan je Mehmed-paša Sokolović kako predaje crkvu svom krvnom srodniku Savatiju Sokoloviću.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
- Vrlo je živa legenda u Pivi i sa generacije na generaciju, od naših svetih otaca i od knjiga koje su počele da se prepisuju, govori se da zaista jeste oslikan sam veliki vezir, koji predaje crkvu svom krvnom srodniku. Radi se o Savatiju Sokoloviću, koji podiže ovaj velelepni hram - rekao je istoričar Mile Cicmil, prenosi portal rts.rs.
Ovaj detalj daje Pivskom manastiru posebno mesto u istoriji pravoslavne umetnosti, ali istovremeno svedoči i o složenim istorijskim okolnostima u kojima su nastajale i opstajale srpske svetinje.
Iako je preživeo ratove, promene vlasti i preseljenje na novu lokaciju, Pivski manastir sačuvao je dragocenu riznicu u kojoj se čuvaju predmeti neprocenjive vrednosti.
Među njima su odežda mitropolita Savatija, stara jevanđelja, psaltir iz vremena Crnojevića, kao i ikone čuvenog zografa Longina na zlatnoj podlozi.
Posebno mesto zauzima Psaltir iz Obodske štamparije iz 1495. godine, delo čuvenog štampara Makarija.
- Posedujemo jedini psaltir u Crnoj Gori iz Obodske štamparije 1495. godine, čuvenog štampara Makarija. Na Hilandaru ima nekoliko primeraka, jedini je ovde u manastiru Piva - istakao je iguman manastira Piva Jeftimije.
Pivski manastir nije samo spomenik prošlosti. On je i danas živa svetinja, mesto molitve, okupljanja i čuvanja predanja. Na hramovnu slavu, praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u ovu svetinju dolaze brojni vernici i poštovaoci kulture.
Poput Njegoševog dela, koje vekovima predstavlja jedan od stubova duhovne i kulturne baštine, i Pivski manastir svedoči o istrajnosti jednog naroda. Izmešten iz svog prvobitnog doma i pomeren zbog velikog tehničkog poduhvata, nije izgubio ono najvažnije: duh svetinje, molitvu i sećanje generacija koje su pred njim klečale.
Pod svodovima Pivskog manastira i danas živi isto ono predanje koje je vekovima čuvalo ovaj kraj. Svetinja je promenila mesto, ali nije promenila svoje poslanje: da bude čuvar vere, istorije i pamćenja.
Manastir Svetih arhangela, zadužbina cara Stefana Dušana podignuta između 1343. i 1352. godine, bio je jedno od najznačajnijih duhovnih središta srednjovekovne Srbije i njegovo poslednje počivalište.
Manastir Žiča, koji je Sveti Sava izabrao za sedište prve srpske arhiepiskopije, mnogo je više od mesta molitve: u njegovim zidovima oblikovala se duhovna ideja Srbije, krunisani su vladari i ispisivane stranice istorije
Podignut kada srpska država više nije postojala, Krušedol je postao utočište vere, čuvar identiteta i večna kuća znamenitih ličnosti.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Jednostavna kombinacija brašna, jaja i masti bila je dovoljna da nastane hranljiv obrok za dane kada crkveni tipik nije propisivao post.
Starac iz Optine podsetio je da se put ka Hristu ne pokazuje samo molitvom i ličnom pobožnošću, već i spremnošću da sa ljubavlju nosimo slabosti i teškoće svojih bližnjih.
Dobra dela, sama po sebi, nisu ulaznica za raj, ističe sveštenik.
Od čudesnog isceljenja svetog Jovana Damaskina do događaja koje vernici i monasi vekovima pamte kao znak zaštite Presvete Bogorodice.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Samozvani „arhiepiskop“ Nikola Džufka pokušava da prisvoji crkvu u Rakitnici, dok stručnjaci upozoravaju da istorijski tragovi potvrđuju njenu vezu sa vremenom kneza Lazara i srpskim nasleđem.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Meštani ovog sela veruju u čudotvorne moći ove crkve, tvrdeći da mnogi posetioci, zahvaljujući veri, ubrzo dobiju potomstvo ili dožive poboljšanje u životu.
Tokom poslednje obnove Bešanova, otkriveni su rimski grobovi iz 1. veka, što sugeriše da je ovo mesto bilo sveto još u vreme najranijeg hrišćanstva, a smatra se da je upravo zbog toga Dragutin odlučio da ovde podigne manastir.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Tumačeći reči iz Prve poslanice apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gordost čoveka udaljava od blagodati, dok smirenje otvara put Božjoj milosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Prokla i Ilarija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje svete Ane. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog apostola Jakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
