Rukopis iz 12. veka, nastao po narudžbini kneza Miroslava, zbog svoje osetljivosti javnosti se izlaže svega nekoliko dana godišnje
Miroslavljevo jevanđelje ne može se često videti u muzejskoj postavci. Zbog velike starosti i osetljivosti rukopisa, javnosti se izlaže veoma retko. Zato je izložba u Narodnom muzeju Srbije posebna prilika za sve koji žele da vide jednu od najvrednijih knjiga srpske istorije i duhovnosti.
Povodom Međunarodnog dana pismenosti, posetioci mogu da pogledaju Miroslavljevo jevanđelje 8, 9. i 10. septembra 2026. godine. Narodna biblioteka Srbije, koja brine o zaštiti stare i retke knjige, propisala je da ovaj rukopis može da bude izložen najviše deset dana godišnje. Zbog toga se Miroslavljevo jevanđelje pred publikom može videti samo u posebnim prilikama.
Za pravoslavnog čoveka ovaj rukopis nije samo važan spomenik srpske kulture i pismenosti. Miroslavljevo jevanđelje je bogoslužbena knjiga, jevanđelistar, koja sadrži odlomke iz četiri jevanđelja. Njegova istorija zato je tesno povezana sa životom Crkve i razvojem hrišćanske pismenosti među Srbima.
Miroslavljevo jevanđelje nastalo je osamdesetih godina 12. veka. Pisano je na pergamentu i ima 181 list. Na poslednjem listu nalazi se zapis iz kojeg saznajemo da je knjigu poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje.
Na poslednjem ispisanom listu potpisan je i dijak Gligorije. Smatra se da je bio pisar ili minijaturista koji je radio na rukopisu. Njegovo ime ostalo je zapisano uz knjigu koja je kroz vekove sačuvana do naših dana.
Miroslavljevo jevanđelje pisano je staroslovenskim jezikom srpske redakcije i raškom ortografijom. Po svom sastavu je jevanđelistar, odnosno bogoslužbena knjiga sa delovima četiri jevanđelja.
Tekst je ispisan perom u dve kolumne, mrkom i crnom bojom, dok je većina naslova i drugih ukrasa izvedena crvenom bojom. Rukopis ima čak 296 minijatura. Crtane su perom, zatim bojene četkicom i ukrašavane zlatom.
Na njegovim stranicama tako su zajedno sačuvani sveta reč, pismo i umetnost. Za ljude koji su ga stvarali knjiga nije bila samo predmet u koji je trebalo upisati tekst. Bila je namenjena crkvenoj upotrebi i zato je izrađena sa posebnom pažnjom.
Danas se o Miroslavljevom jevanđelju najčešće govori kao o najstarijem sačuvanom srpskom ilustrovanom ćiriličnom rukopisu. Njegov značaj za srpsku pismenost i kulturu je nesumnjiv, ali važno je imati na umu i njegovu prvobitnu namenu.
Ovo je bila bogoslužbena knjiga. Tekstovi iz četiri jevanđelja bili su namenjeni čitanju na bogosluženjima. Zato Miroslavljevo jevanđelje svedoči i o tome koliko je sveta reč bila važna u životu srednjovekovnog srpskog naroda.
U vreme kada knjige nisu bile štampane, prepisivanje svetih tekstova bio je dug i zahtevan posao. Pisari su pažljivo ispisivali svaku stranicu, dok su umetnici ukrašavali rukopise. Tako su knjige vekovima čuvale tekstove Svetog pisma i prenosile ih iz jednog naraštaja u drugi.
Miroslavljevo jevanđelje danas se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, dok se jedan njegov list nalazi u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.
Ni njegov današnji povez nije originalan. Kožni povez koji se sada nalazi na knjizi verovatno potiče iz 14. veka i, prema pretpostavkama stručnjaka, preuzet je sa nekog drugog rukopisa.
Miroslavljevo jevanđelje proglašeno je 1979. godine kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. U junu 2005. godine upisano je na Uneskovu listu Pamćenje sveta.
Zbog njegove starosti i osetljivosti, rukopis ne može dugo da bude izložen. Pravila zaštite stare i retke knjige određuju da Miroslavljevo jevanđelje može da bude izloženo najviše deset dana tokom jedne godine.
Zato je svaki susret publike sa ovim rukopisom poseban. Posetioci Narodnog muzeja sada imaju priliku da vide knjigu nastalu pre više od osam vekova, ali i da bolje razumeju vreme u kojem je nastala.
Stručna vođenja organizovana su 8. septembra u 13 časova, 9. septembra u 13 časova i 10. septembra u 18 časova. Miroslavljevo jevanđelje danas možemo posmatrati kao dragocen spomenik srpske pismenosti, ali ono govori i mnogo više od toga. Njegove stranice podsećaju na vreme kada su se vera, knjiga i pismo razvijali zajedno.
Pred nama je rukopis koji je nastao u 12. veku, u vreme Stefana Nemanje i njegovog brata Miroslava. Više od osam vekova kasnije, on je i dalje sačuvan. U njemu su ostali tragovi pisara i umetnika koji su ga stvarali, ali i tekstovi jevanđelja koji su vekovima čitani u crkvenom životu.
Upravo zato Miroslavljevo jevanđelje nije samo stara knjiga. Ono je deo srpske pravoslavne i kulturne baštine koja je preživela vekove i koju danas imamo priliku da vidimo, makar na kratko, u Narodnom muzeju Srbije.
BONUS VIDEO
Na liturgiji u Hramu Svetog Save patrijarh srpski podsetio je na priču o nemilosrdnom sluzi i upozorio da ne možemo iskreno tražiti Božju milost ako je sami ne pokazujemo prema drugima. Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovoj svetlosti na gori Tavor i podsetio vernike da vera nije samo svedočanstvo o prošlom događaju, već poziv da dopustimo Božjoj ljubavi da preobražava, izbavlja i isceljuje naš život. Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio liturgiju u hramu Nerukotvorenog Obraza Gospodnjeg i pozvao vernike da u svakom čoveku prepoznaju lik Božji. Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike. Budi deo Religija.rs zajednice.
SPC
Miroslavljevo jevanđelje čuva trag srpske pravoslavne tradicije
Zašto se Miroslavljevo jevanđelje tako retko izlaže
“KAO ŠTO I MI OPRAŠTAMO DUŽNICIMA SVOJIM”: Patrijarh Porfirije objasnio šta je pravi ispit naše vere
"SILA KOJA PREOBRAŽAVA, IZBAVLJA I ISCELJUJE": Patrijarh Porfirije na Preobraženje poslao važnu poruku vernicima
PATRIJARH PORFIRIJE POSLAO SNAŽNU PORUKU IZ ZUCA: Svako od nas nosi u sebi ikonu Božju
U ČAST ČUDOTVORNE IKONE PRESVETE BOGORODICE STRADALNE: Posetili smo veliki crkveno-narodni sabor na Novom Beogradu (FOTO, VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svetogorski starac otkriva koje osobine su najvažnije za hrišćanski život
Sveti oci različito tumače šta će se dogoditi sa celokupnom tvorevinom u večnosti. Pitanje da li životinje imaju mesto u budućem životu povezano je i sa učenjem o ljudskoj duši, molitvi i odnosu prema Božjim stvorenjima.
Izmenama svešteničke zakletve zabranjeno je javno istupanje u ime Crkve bez blagoslova vladike, uz nova ograničenja za izjave u medijima i na društvenim mrežama.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Taraha, Prova i Andronika po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Markijana i Martirija. Katolička crkva obeležava spomen na Blaženu Katarinu Kotromanić, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Svetogorski starac otkriva koje osobine su najvažnije za hrišćanski život
Nisu se odrekli Hrista ni pred najtežim mukama, a njihovo stradanje za vreme cara Dioklecijana obeležio je događaj koji je mnoge naveo da poveruju u Hrista.
Sveti oci različito tumače šta će se dogoditi sa celokupnom tvorevinom u večnosti. Pitanje da li životinje imaju mesto u budućem životu povezano je i sa učenjem o ljudskoj duši, molitvi i odnosu prema Božjim stvorenjima.
Hrskave spolja, nežne iznutra i pune bogatog krema, ove starinske poslastice vraćaju ukus mrsnih slava kakve pamtimo.
Izmenama svešteničke zakletve zabranjeno je javno istupanje u ime Crkve bez blagoslova vladike, uz nova ograničenja za izjave u medijima i na društvenim mrežama.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Posle smrti patrijarha Adrijana car je zabranio izbor njegovog naslednika i stavio Crkvu pod državnu kontrolu, dok su njegove reforme i promene verskih običaja deo sveštenstva i naroda videli kao potvrdu najstrašnijih proročanstava.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Taraha, Prova i Andronika po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Markijana i Martirija. Katolička crkva obeležava spomen na Blaženu Katarinu Kotromanić, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Svetogorski starac otkriva koje osobine su najvažnije za hrišćanski život
Svetogorski starac otkriva koje osobine su najvažnije za hrišćanski život
Sveti oci različito tumače šta će se dogoditi sa celokupnom tvorevinom u večnosti. Pitanje da li životinje imaju mesto u budućem životu povezano je i sa učenjem o ljudskoj duši, molitvi i odnosu prema Božjim stvorenjima.
Izmenama svešteničke zakletve zabranjeno je javno istupanje u ime Crkve bez blagoslova vladike, uz nova ograničenja za izjave u medijima i na društvenim mrežama.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News