Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Na Studentskom trgu, u Galeriji Kolarčeve zadužbine, trenutno su izložena dela umetnika iz različitih krajeva sveta. "Svetlost Logosa" okupila je 103 autora iz 18 zemalja, koji su predtavili ukupno 124 ikone. pružajući publici priliku da na jednom mestu upozna različite ikonopisne škole, tehnike i autorske pristupe.
O obimu ovogodišnjeg izdanja najbolje govori podatak da je na konkurs pristiglo 305 ikona 208 autora iz 23 zemlje sa četiri kontinenta. Međunarodni umetnički savet odabrao je 109 radova 91 autora, dok je postavka dopunjena sa još 15 ikona 12 počasnih izlagača.
Ipak, ova postavka nije samo pregled velikog broja umetničkih dela. Njena posebnost je u pitanju koji otvara pred posetiocem: kako danas stvarati umetnost oslonjenu na sakralnu tradiciju, a istovremeno pronaći lični i savremeni umetnički izraz?
Posebno mesto u ovogodišnjoj postavci zauzima prof. dr Jorgos Kordis iz Grčke, jedan od najznačajnijih savremenih ikonopisaca. Njegovo učešće donosi izložbi dodatnu međunarodnu dimenziju, ali istovremeno podseća na jedno od ključnih pitanja savremenog ikonopisa: kako sačuvati suštinu tradicije, a ne pretvoriti je u puko ponavljanje starih obrazaca.
Kordis smatra da savremeni ikonopisci treba da nastave tradiciju, ali i da pronađu način da joj daju sopstveni izraz. Upravo taj odnos prema nasleđu može se prepoznati i u raznovrsnosti radova predstavljenih u Beogradu.
Na izložbi se susreću umetnici iz Srbije, Grčke i Rumunije sa autorima iz Rusije, Belorusije, Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država, Libana, Perua, Filipina, Kube i drugih zemalja. Razlikuju se njihovi umetnički senzibiliteti, pristupi i tehnike, ali ih povezuje posvećenost sakralnoj umetnosti.
Među nagrađenim radovima nalazi se "Psalam 90" Antonine Sidneve, autorke poreklom iz Rusije koja danas živi i radi u Grčkoj. Za ovu ikonu, rađenu jajčanom temperom na drvetu, pripala joj je Velika nagrada "Svetlost Logosa".
Nagrada za harmoniju kolorističkog rešenja dodeljena je Mariji Antić za delo "Emanuil", dok je Alin Bogdan Pater nagrađen za originalnost izraza živopisane ikone "Sveti Simeon Stolpnik". Nagrada mladom autoru sakralne umetnosti pripala je Luki Šukiloviću za delo "Nerukotvoreni obraz".
Među pohvaljenim radovima posebno se izdvaja raznovrsnost tehnika. „Sretenje“ Renate Trifković urađeno je kao mozaik na panju libanskog kedra, dok je "Kosovski boj" Jelene Marković izveden jajčanom emulzijom i pigmentom na lipovoj dasci sa pozlatom. Tu su i dela nastala kombinovanjem različitih tehnika, što pokazuje koliko je širok prostor u kojem se danas kreće savremeni ikonopis.
Ono što ovoj postavci daje dodatnu vrednost jeste činjenica da publika nije mogla da vidi samo završena dela već i način na koji ona nastaju. U okviru pratećeg programa održan je međunarodni masterklas, tokom kojeg su umetnici iz Srbije, Grčke i Rumunije stvarali pred publikom.
Tokom 2. i 3. septembra predstavljene su tri tradicionalne tehnike sakralne umetnosti: ikonopis na dasci, fresko slikarstvo na svežem malteru i izrada ikone u kamenu. Jorgos Kordis i prof. dr Todor Mitrović vodili su deo posvećen ikonopisu na dasci, dok su prof. Andrej Mušat i Luka Novaković demonstrirali fresko slikarstvo. Kristina i Andrej Raileanu predstavili su dva pristupa radu u kamenu, slikanje i rezbarenje.
Taj susret sa samim procesom stvaranja približava publici ono što se često ne vidi kada se pred njom nađe gotova ikona. Iza završnog izgleda dela stoje znanje, precizan zanat, poznavanje materijala i godine iskustva.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Radovi nastali tokom masterklasa uključeni su u postavku i biće dostupni publici do zatvaranja izložbe 16. septembra.
Pažnju privlače i tri ikone radionice manastira Svete Jelisavete iz Minska, koje su prvi put predstavljene beogradskoj publici. Reč je o delima "Presveta Bogorodica Brzopomoćnica", "Hristos Spasitelj" i "Sveti Nikola".
Radionica neguje vizantijsku i starorusku ikonopisnu tradiciju, a poznata je i po izuzetnom zanatskom radu na rizama i drugim elementima sakralne umetnosti. Njeno prisustvo u Beogradu tako donosi još jedan pogled na način na koji se drevno umetničko nasleđe čuva i prenosi novim generacijama.
Ovogodišnja "Svetlost Logosa" ima i širu međunarodnu dimenziju. Više od 20 inostranih izlagača doputovalo je u Beograd, od Sjedinjenih Američkih Država do Libana, kako bi učestvovali na izložbi i pratećem programu.
Zato Galerija Kolarčeve zadužbine tokom trajanja postavke nije samo prostor u kojem se posmatraju umetnička dela. Ona je i mesto susreta umetnika, stručnjaka i publike, ali i različitih pristupa sakralnoj umetnosti.
U tom svetlu i sam naziv izložbe dobija dodatnu težinu. "Svetlost Logosa" ne suprotstavlja tradiciju savremenom izrazu, već pokazuje da između njih može da postoji dijalog. Ikonopisac ostaje oslonjen na nasleđe, ali to ne znači da mora samo da ponavlja ono što je već viđeno.
Izložba je prvi veliki javni segment dvogodišnjeg projekta "Svetlost Logosa: Digitalno umrežavanje, obrazovanje i inkluzija za održivi razvoj savremene sakralne umetnosti", koji je podržao UNESCO kroz Međunarodni fond za kulturnu raznolikost.
Projekat će od 2026. do 2028. godine povezivati umetnike, stručnjake i institucije kroz međunarodne susrete, masterklasove i razvoj specijalizovane digitalne platforme.
I možda je upravo to najzanimljiviji utisak koji posetilac može poneti iz galerije: savremeni ikonopis nije umetnost zarobljena između prošlosti i sadašnjosti. On se menja, razvija i traži nove načine da govori savremenom čoveku, a da pritom ne izgubi vezu sa tradicijom iz koje je potekao.
Do 16. septembra posetioci Galerije Kolarčeve zadužbine mogu da pogledaju međunarodnu postavku i upoznaju različite puteve kojima savremena sakralna umetnost danas ide. Na jednom mestu susreću se tradicija, novi umetnički izrazi, različite tehnike i kulture, ali i ono što je možda najvažnije, živi proces stvaranja.
BONUS VIDEO
U pravoslavnoj ikonografiji može se susresti neobičan prikaz Jovana Krstitelja s krilima i… sopstvenom odsečenom glavom u rukama. Šta znači ova neobična predstava i koju poruku nosi za vernike? Čudo u Vlahernskom hramu postalo je temelj jedne od najmoćnijih ikona — simbola zastupništva Majke Božje, anđela i svetih, koji i danas uliva veru i nadu hrišćanima širom sveta. Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu. Od antičkih predstava jahača do pravoslavne ikonografije, lik Svetog Georgija otkriva slojevito tumačenje borbe, vere i unutrašnje promene, koje i danas privlače pažnju vernika i umetnika.
Religija.rs
Duhovna riznica
11:22 | 11.09.2025
ZAŠTO NA IKONAMA JOVAN KRSTITELJ DRŽI U RUKAMA SVOJU GLAVU?
Praznici i sveci
09:56 | 14.10.2025
SRPSKA CRKVA DANAS SLAVI VELIKI PRAZNIK: Otkrijte ko su ljudi na ikoni Pokrova Presvete Bogorodice
Duhovna riznica
22:48 | 29.04.2026
GDE IKONA NIKAKO NE BI SMELA DA STOJI: Sedam mesta u domu koja menjaju njeno značenje
Praznici i sveci
15:01 | 06.05.2026
Znate li zašto se Sveti Đorđe Pobedonosac prikazuje kao konjanik koji se bori sa aždajom?
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Imam iz Bujanovca, koji gotovo tri decenije predvodi romsku muslimansku zajednicu, biće zadužen za vernike u Srbiji i dijaspori.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U Galeriji Kolarčeve zadužbine prikazano 125 ikona 97 autora iz sveta, pod okrinjem UNESCO.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija u Kolarčevoj zadužbini otvara se međunarodna izložba “Svetlost Logosa” pod okriljem Uneska – 125 ikona iz 12 zemalja.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
Sve je transparentno i od neprocenjivih predmeta vas deli nekoliko milimetara stakla.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
U besedi za utorak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino viđenje Hristovog stradanja sa tajnom Božjeg sveznanja i onim što Bog vidi u dubini ljudskog srca.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Adrijana i Nataliju po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Rođenje Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Rođenje Blažene Djevice Marije, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Nema skupih namirnica ni komplikovanih koraka, a višnje mu daju posebnu sočnost i miris.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
