Uz blagoslov patrijarha Porfirija u Kolarčevoj zadužbini otvara se međunarodna izložba “Svetlost Logosa” pod okriljem Uneska – 125 ikona iz 12 zemalja.
Kada svetlost Logosa zasija kroz platna i zlato ikona, prostor prestaje da bude običan i postaje mesto susreta sa večnim. Upravo takvu duhovnu i umetničku magiju donosi Međunarodna izložba sakralne umetnosti „Svetlost Logosa / The Light of the Logos“, u organizaciji Kulturnog centra Kaleidoskop, događaj pod okriljem Uneska, koji će 26. avgusta svečano biti otvoren u Galeriji Kolarčeve zadužbine.
Ustupljene fotografije
Delo MA Luke Novaković
Izložba, za koju je dao blagoslov patrijarh srpski Porfirije, okuplja najznačajnija imena savremenog ikonopisanja i obeležava 850 godina od rođenja Svetog Save, prvog arhiepiskopa srpskog i prosvetitelja, čija svetlost i danas osvetljava našu kulturu i duhovnost.
Ikone iz 12 zemalja i dijalog tradicije i savremenog
Na postavci će biti predstavljeno 125 ikona od strane 97 umetnika iz 12 zemalja – Grčke, Sjedinjenih Američkih Država, Kube, Rumunije, Bugarske, Italije, Belorusije, Republike Srpske, Nemačke, Letonije i Filipina. Publika će, uz to, imati priliku da vidi i najbolja domaća sakralna dela prethodne godine, čime se ostvaruje susret između vizantijske tradicije i savremenog izraza.
Ustupljene fotografije
Delo Andreja Mušata
Grigori Popesku-Muščel i svetska imena ikonopisa
Jedan od najiščekivanijih trenutaka biće dolazak Grigorija Popeskua-Muščela, rumunskog ikonopisca čije ikone krase više od 50 crkava širom Evrope. Njegove svetačke figure, izdužene i elegantne, istoričari nazivaju „nebeskim baletom bez gravitacije“, dok sam umetnik svoja dela vidi kao „dar Bogu“.
Njegove ikone biće predstavljene rame uz rame sa radovima velikana kao što su profesor dr Jorgos Kordis iz Grčke, profesor dr Mihai Koman i dr Andrej Mušat iz Rumunije, kao i domaći umetnici Vladimir Bata Kidišević i profesor dr Todor Mitrović.
Ustupljene fotografije
Delo Grigorija Popeskua-Muščela
Autorski koncept izložbe potpisuje MA Luka Novaković, slikar-konservator i doktorand Univerziteta u Beogradu, dok je kustoski deo osmislila istoričarka umetnosti Vera Vitorović.
Dva master klasa i radionice u duhu vizantijske tradicije
Poseban doprinos izložbi daće i dva master klasa: prvi će se održati 27. i 28. avgusta, kada će umetnici iz Srbije i Rumunije pred publikom stvarati ikone, dok će od 2. do 4. septembra umetnički pozlatar i slikar Todor Lepčević voditi radionicu posvećenu izradi ikona u potpunom zlatu – spoju tradicije i inovacije, gde se duhovna poruka prenosi kroz materijalnu lepotu.
Ustupljene fotografije
Delo Jorgosa Kordisa
Tokom izložbe posetioci će imati priliku da prisustvuju procesu stvaranja ikona, da dožive susret umetnika sa duhovnom dimenzijom vizantijske tradicije i da budu deo kulturno-duhovnog identiteta koji se vekovima neguje.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Sa blagoslovom vladike Arsenija, galerija Sinagoga postala je mesto gde fotografije, rukopisi i liturgijski predmeti pričaju priču o veri, ljubavi i nesebičnom služenju Svetog Dositeja Niškog i Zagrebačkog.
Molitveno se sećamo arhiđakona koji je hrabro stajao za Hrista i učio snazi vere čak i pred smrću, ostavljajući duhovno nasleđe koje nadahnjuje i današnje generacije.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija u Kolarčevoj zadužbini otvara se međunarodna izložba “Svetlost Logosa” pod okriljem Uneska – 125 ikona iz 12 zemalja.
Slike gomile smeća između spomenika otkrivaju nepoštovanje prema pokojnicima, dok preostali Srbi u naselju osećaju bol i poniženje zbog narušenog svetilišta.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Slike gomile smeća između spomenika otkrivaju nepoštovanje prema pokojnicima, dok preostali Srbi u naselju osećaju bol i poniženje zbog narušenog svetilišta.
Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Dok je Gestapo pretio vešanjem, arhiepiskop atinski je smelo poručio da „jerarsi ne bivaju streljani, već obešeni“. Umesto da poklekne, izdao je lažne krštenice Jevrejima i Romima, spasavajući ih od logora smrti.
Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
