Uz blagoslov patrijarha Porfirija u Kolarčevoj zadužbini otvara se međunarodna izložba “Svetlost Logosa” pod okriljem Uneska – 125 ikona iz 12 zemalja.
Kada svetlost Logosa zasija kroz platna i zlato ikona, prostor prestaje da bude običan i postaje mesto susreta sa večnim. Upravo takvu duhovnu i umetničku magiju donosi Međunarodna izložba sakralne umetnosti „Svetlost Logosa / The Light of the Logos“, u organizaciji Kulturnog centra Kaleidoskop, događaj pod okriljem Uneska, koji će 26. avgusta svečano biti otvoren u Galeriji Kolarčeve zadužbine.
Ustupljene fotografije
Delo MA Luke Novaković
Izložba, za koju je dao blagoslov patrijarh srpski Porfirije, okuplja najznačajnija imena savremenog ikonopisanja i obeležava 850 godina od rođenja Svetog Save, prvog arhiepiskopa srpskog i prosvetitelja, čija svetlost i danas osvetljava našu kulturu i duhovnost.
Ikone iz 12 zemalja i dijalog tradicije i savremenog
Na postavci će biti predstavljeno 125 ikona od strane 97 umetnika iz 12 zemalja – Grčke, Sjedinjenih Američkih Država, Kube, Rumunije, Bugarske, Italije, Belorusije, Republike Srpske, Nemačke, Letonije i Filipina. Publika će, uz to, imati priliku da vidi i najbolja domaća sakralna dela prethodne godine, čime se ostvaruje susret između vizantijske tradicije i savremenog izraza.
Ustupljene fotografije
Delo Andreja Mušata
Grigori Popesku-Muščel i svetska imena ikonopisa
Jedan od najiščekivanijih trenutaka biće dolazak Grigorija Popeskua-Muščela, rumunskog ikonopisca čije ikone krase više od 50 crkava širom Evrope. Njegove svetačke figure, izdužene i elegantne, istoričari nazivaju „nebeskim baletom bez gravitacije“, dok sam umetnik svoja dela vidi kao „dar Bogu“.
Njegove ikone biće predstavljene rame uz rame sa radovima velikana kao što su profesor dr Jorgos Kordis iz Grčke, profesor dr Mihai Koman i dr Andrej Mušat iz Rumunije, kao i domaći umetnici Vladimir Bata Kidišević i profesor dr Todor Mitrović.
Ustupljene fotografije
Delo Grigorija Popeskua-Muščela
Autorski koncept izložbe potpisuje MA Luka Novaković, slikar-konservator i doktorand Univerziteta u Beogradu, dok je kustoski deo osmislila istoričarka umetnosti Vera Vitorović.
Dva master klasa i radionice u duhu vizantijske tradicije
Poseban doprinos izložbi daće i dva master klasa: prvi će se održati 27. i 28. avgusta, kada će umetnici iz Srbije i Rumunije pred publikom stvarati ikone, dok će od 2. do 4. septembra umetnički pozlatar i slikar Todor Lepčević voditi radionicu posvećenu izradi ikona u potpunom zlatu – spoju tradicije i inovacije, gde se duhovna poruka prenosi kroz materijalnu lepotu.
Ustupljene fotografije
Delo Jorgosa Kordisa
Tokom izložbe posetioci će imati priliku da prisustvuju procesu stvaranja ikona, da dožive susret umetnika sa duhovnom dimenzijom vizantijske tradicije i da budu deo kulturno-duhovnog identiteta koji se vekovima neguje.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Sa blagoslovom vladike Arsenija, galerija Sinagoga postala je mesto gde fotografije, rukopisi i liturgijski predmeti pričaju priču o veri, ljubavi i nesebičnom služenju Svetog Dositeja Niškog i Zagrebačkog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu i po starom i Svetog Lukilijana i sa njim postradale po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Karla Lvangenskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je koliko je vernika prošlo kroz Hram Svetog Save od 20. maja do danas, dok patrijarh Porfirije poručuje da je od brojki važnija vera koju narod pokazuje.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
