Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Na Svetoj gori monasi uvek naglašavaju da se božićna pogača, ili „božićno hlebče“, kako je svetogorci zovu, ne mesi radi sitosti, već radi zahvalnosti. Pravi se jednostavno na Svetoj Gori, bez suvišnih ukrasa, da podseća da je Hristos "Hleb koji je sišao s neba".
- Hleb zahteva vreme. Ako žuriš, nemoj ga dirati. Ako se ne moliš, nemoj počinjati - kaže starac Gavrilo, jedan od najstarijih glavnih kuvara na Svetoj gori, a prenosi portal vimaorthodoxias.gr.
Njegova receptura vekovima ostaje nepromenjena. Nema šećera, nema mašina. Samo ruka, tačne mere i tišina.
1 kg tvrdo brašno
25 g svežeg kvasca (ili 8 g suvog)
2 i ½ šolje mlake vode
½ šolje maslinovog ulja
1 kašika meda od žalfije (timijanskog)
1 kašičica soli
1 kašičica cejlonskog cimeta
½ kašičice mlevenog karanfilića
½ šolje krupno seckanih oraha
Malo susama (po želji)
1) Blagoslov
Pre svakog pokreta, načini krst i tiho izgovori:
2) Aktiviranje kvasca
Rastvori kvasac u mlakoj vodi zajedno sa medom. Pokrij i ostavi 10 minuta.
3) Mešanje
Postepeno dodaj brašno, zatim so i začine, a na kraju maslinovo ulje. Mesite polako 12 do 15 minuta, dok testo ne postane elastično i toplo na dodir. Na kraju nežno umešaj orahe.
4) Prvo odmaranje testa
Oblikuj kuglu, uredi mali krst na vrhu, pokrij čistom krpom i ostavi 1½–2 sata da se testo udvostruči.
5) Krst
Odstupi malo testa, oblikuj krst i postavi ga u sredinu hleba. Ako želiš, lagano pospi susamom.
6) Drugo odmaranje testa
Ostavi još 30–40 minuta da „diše“.
7) Pečenje
Peci na 170°C 55–60 minuta, dok ne porumeni i dok se sa donje strane ne čuje šuplje.
8) Tišina posle pečenja
Izvadi božićno hlebče, pokrij i nemoj ga seći pre nego što prođe jedan sat.
Savet starca
Bez šećera: „Med je dovoljan.“
Bez miksera: „Ruka uči testo.“
Bez buke: „Tišina ulazi u hleb.“
Kako se seče
Na sam dan Božića, nakon molitve:
Prvi komad: Hristu
Drugi komad: porodici
Zatim svima, kao blagoslov
Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela.
Sporo krčkano od pšenice i mesa, ovo jelo donosilo je miris praznika u domove pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih porodica i ostalo simbol okupljanja za istom trpezom.
Autentični recept iz Ohrida u kojem sporo kuvanje i pažljivo birani sastojci pretvaraju jednostavne namirnice u raskoš ukusa i mirisa koji vraćaju toplinu doma na trpezu.
Od zapečenog kukuruznog brašna do slojeva suhog mesa i kajmaka – naučite kako pripremiti ovo hranljivo jelo balkanske tradicije koje vekovima spaja ukuse i običaje naših predaka.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
Beseda vladike žičkog Stefana iz 1980. godine pred praznik Očeva postavlja pitanje koje ne zastareva: da li deca odrastaju uz primer vere ili samo uz običaje bez sadržaja.
Kroz sudbinu pravednog Jova, beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog otvara pitanje lične odgovornosti pred Bogom u času kada nema kome da se čovek požali.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu velikomučenicu Anastasiju po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sabor Svetih 70 apostola. Katolici proslavljaju spomendan Svete Anđele Folinjske, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Ajeti 2:28-29 nas podsećaju da je svaki trenutak dar, a svaki izbor odgovornost prema Stvoritelju i svetu oko nas.
Svetogorski starac objašnjava kako pola sata posvećenog Isusovoj molitvi može da donese radost, oslobodi od stresa i pokaže da sreća ne zavisi od spoljnog sveta.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Izložba u RTS klubu otkriva bogatstvo običaja i umeće izrade obrednih hlebova, dok festival „Česnica“ povezuje narode kroz zajedničku ljubav prema ovoj svetkovini.
Prema narodnom verovanju, osoba koja ga pronađe imaće sreće i novca tokom godine, a mnogi koji ga uzvuku, nose ga u novčaniku cele godine. Međutim, Crkva gleda na ovu tradiciju iz dublje perspektive
Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama.
Na platou ispred Hrama Svetog Save, vernici su uživali u tradicionalnom lomljenju česnice od 250 kilograma brašna, a Unija pekara Srbije podelila je 4.000 krstića i više od 3.000 paketića.
Tradicionalna poslastica sa domaćim pekmezom i orasima koja spaja manastirsku skromnost i toplinu porodične trpeze – idealna za dane posta na vodi.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Iz knjige „Svetogorski kuvar – Kulinarske priče o svetogorskom životu“ otkrivamo jednostavan recept za posne medenjake na vodi koji zimi mame mirisom i toplinom manastirske trpeze.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Od povratka sa liturgije i lomljenja česnice do molitve, zajedništva i jela pripremljenih s merom - priča o prazničnoj trpezi koja ne počiva na obilju, već na smislu, zahvalnosti i porodičnoj slozi.
Na uzvišenju kod Novog Pazara nalazi se drevni hram čiji slojeviti zidovi, jedinstvena osnova i živopis pamte odricanje vladara, rađanje monaštva i kontinuitet vere duži od jednog milenijuma.
