Od povratka sa liturgije i lomljenja česnice do molitve, zajedništva i jela pripremljenih s merom - priča o prazničnoj trpezi koja ne počiva na obilju, već na smislu, zahvalnosti i porodičnoj slozi.
Božićni ručak je trenutak u kome se, posle četrdeset dana posta, ponovo susreću radost, zahvalnost i zajedništvo, sabrani oko iste trpeze i iste molitve. Tog dana kuća ne miriše samo na pečenje i kolače, već na mir koji dolazi posle liturgije i reči koje se izgovaraju s posebnim poštovanjem: „Mir Božji, Hristos se rodi.“
Ručak obično počinje oko podneva, ili nešto ranije, po povratku iz crkve. Domaćin prvi pozdravlja ukućane božićnim pozdravom, a zatim se lomi česnica – hleb koji u sebi nosi simboliku zajedništva, blagoslova i nade. Svaki komad deli se pažljivo, jer se zna da je taj čin više od običaja: on podseća da se Božić ne slavi pojedinačno, već u zajednici.
Pre nego što se sedne za sto, ukućani bi trebalo da se pomole. Tada se čita praznični Božićni tropar, kao tiha, ali snažna ispovest vere.
Tvojim rođenjem, Hriste Bože, zasija svetu svetlost Bogopoznanja, jer se u toj svetlosti zvezdom učahu oni koji zvezdama služe, da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka, Gospode, slava Ti!
Roždestvo Tvoje, Hriste Bože naš, vozsija mirovi svjet razuma, v njem bo zvjezdam služašči zvjezdoju učahusja, Tebje klanjatisja, Solncu pravdi, i Tebe vjedjeti s visoti Vostoka, Gospodi, slava tebje!
Tek nakon molitve pristupa se ručku, koji je, po završetku posta, mrsan i svečan. Na trpezi se najpre nalazi česnica, a zatim predjela – kajmak ili sir koji se prirodno slažu s hlebom, kao i suhomesnati proizvodi. Salate poput ruske ili mimoze često zauzimaju posebno mesto, kao uvod u topli deo obroka.
Mirisna domaća čorba najavljuje glavno jelo, a sarma je gotovo nezaobilazna. U mnogim kućama ona se smatra tiho čuvanim božićnim pravilom. Pečenje dolazi kao kruna ručka, dok se praznični sto završava tortama i kolačima, pripremljenim danima unapred.
Ipak, pravoslavno razumevanje Božića ne meri se brojem jela. Nije obavezno da se na stolu nađe sve što tradicija pamti. Važnije je da ono što je izneto bude spremljeno s ljubavlju - za Gospoda i za ukućane. Jer Božićni ručak, u svom najdubljem smislu, nije pokazivanje obilja, već svedočenje zahvalnosti, mira i radosti zbog Rođenja Hristovog.
Kada se ručak završi, a razgovori se nastave bez žurbe, ostaje ono najvažnije: osećaj da je porodica, makar na trenutak, sabrana onako kako bi uvek trebalo da bude – u slozi, molitvi i međusobnom poštovanju.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Horovi pod vođstvom Milene Antović i Katarine Stanković donose toplinu, molitvu i prazničnu čaroliju u kriptu hrama na Vračaru.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Dok nevreme i dalje otežava dolazak poklonika, svetogorski manastiri slave praznik Rođenja Hristovg celonoćnim bdenjima, psalmodijama i pridržavanjem stroge monaške discipline, nastavljajući vekovnu tradiciju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin objašnjava kako tolerancija i trpljenje u svakodnevnom životu otkrivaju istinsku ljubav.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Sama reč "krštenje" znači pogruženje i zato Crkva od apostolskih vremena poznaje samo jedan puni i ispravan način vršenja ove Svete tajne.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
