Od povratka sa liturgije i lomljenja česnice do molitve, zajedništva i jela pripremljenih s merom - priča o prazničnoj trpezi koja ne počiva na obilju, već na smislu, zahvalnosti i porodičnoj slozi.
Božićni ručak je trenutak u kome se, posle četrdeset dana posta, ponovo susreću radost, zahvalnost i zajedništvo, sabrani oko iste trpeze i iste molitve. Tog dana kuća ne miriše samo na pečenje i kolače, već na mir koji dolazi posle liturgije i reči koje se izgovaraju s posebnim poštovanjem: „Mir Božji, Hristos se rodi.“
Ručak obično počinje oko podneva, ili nešto ranije, po povratku iz crkve. Domaćin prvi pozdravlja ukućane božićnim pozdravom, a zatim se lomi česnica – hleb koji u sebi nosi simboliku zajedništva, blagoslova i nade. Svaki komad deli se pažljivo, jer se zna da je taj čin više od običaja: on podseća da se Božić ne slavi pojedinačno, već u zajednici.
Pre nego što se sedne za sto, ukućani bi trebalo da se pomole. Tada se čita praznični Božićni tropar, kao tiha, ali snažna ispovest vere.
Tvojim rođenjem, Hriste Bože, zasija svetu svetlost Bogopoznanja, jer se u toj svetlosti zvezdom učahu oni koji zvezdama služe, da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka, Gospode, slava Ti!
Roždestvo Tvoje, Hriste Bože naš, vozsija mirovi svjet razuma, v njem bo zvjezdam služašči zvjezdoju učahusja, Tebje klanjatisja, Solncu pravdi, i Tebe vjedjeti s visoti Vostoka, Gospodi, slava tebje!
Tek nakon molitve pristupa se ručku, koji je, po završetku posta, mrsan i svečan. Na trpezi se najpre nalazi česnica, a zatim predjela – kajmak ili sir koji se prirodno slažu s hlebom, kao i suhomesnati proizvodi. Salate poput ruske ili mimoze često zauzimaju posebno mesto, kao uvod u topli deo obroka.
Mirisna domaća čorba najavljuje glavno jelo, a sarma je gotovo nezaobilazna. U mnogim kućama ona se smatra tiho čuvanim božićnim pravilom. Pečenje dolazi kao kruna ručka, dok se praznični sto završava tortama i kolačima, pripremljenim danima unapred.
Ipak, pravoslavno razumevanje Božića ne meri se brojem jela. Nije obavezno da se na stolu nađe sve što tradicija pamti. Važnije je da ono što je izneto bude spremljeno s ljubavlju - za Gospoda i za ukućane. Jer Božićni ručak, u svom najdubljem smislu, nije pokazivanje obilja, već svedočenje zahvalnosti, mira i radosti zbog Rođenja Hristovog.
Kada se ručak završi, a razgovori se nastave bez žurbe, ostaje ono najvažnije: osećaj da je porodica, makar na trenutak, sabrana onako kako bi uvek trebalo da bude – u slozi, molitvi i međusobnom poštovanju.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Horovi pod vođstvom Milene Antović i Katarine Stanković donose toplinu, molitvu i prazničnu čaroliju u kriptu hrama na Vračaru.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Razlika u računanju vremena dovodi do toga da se datum Vaskrsa često ne poklapa, iako je suština praznika ista - proslava Hristovog vaskrsenja i pobede života nad smrću.
Pažljivo pripremljena kombinacija ukusa čini postni obrok u kojem se susreću tradicija, mirisi i porodična toplina.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Dok nevreme i dalje otežava dolazak poklonika, svetogorski manastiri slave praznik Rođenja Hristovg celonoćnim bdenjima, psalmodijama i pridržavanjem stroge monaške discipline, nastavljajući vekovnu tradiciju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin objašnjava kako tolerancija i trpljenje u svakodnevnom životu otkrivaju istinsku ljubav.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
Mnogi traže "recepte" i savete, a zaboravljaju da pravi mir i blagodat u porodici dolazi tek kada se supružnici potpuno predaju Božijoj mudrosti.
Izjava koja je zapalila raspravu u Americi i širom sveta otvara pitanja vere, nauke i medijskog uticaja, dok teolozi upozoravaju na duhovne opasnosti neobjašnjivih pojava.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Cveti - Ulazak Gospodnji u Jerusalim i po starom i po novom kalendaru, katolici slave Uskrs, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Mnogi traže "recepte" i savete, a zaboravljaju da pravi mir i blagodat u porodici dolazi tek kada se supružnici potpuno predaju Božijoj mudrosti.
Izjava koja je zapalila raspravu u Americi i širom sveta otvara pitanja vere, nauke i medijskog uticaja, dok teolozi upozoravaju na duhovne opasnosti neobjašnjivih pojava.
