Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Dve poslednje nedelje pred Rođenje Hristovo nazivaju se Nedelja svetih praroditelja i Nedelja svetih otaca. Sveti praroditelji i oci jesu starozavetni srodnici po telu Gospoda našeg Isusa Hrista, počev od svetih praotaca Adama i Eve, Avelja, Seta, Enoha, Noja i njegovih sinova, svetog patrijarha Avraama i svih koji slede nakon njih, sve do slavnog Rođenja Hristovog.
Mi poštujemo sve pravednike Starog zaveta, uključujući i one koji su postali Spasiteljevi preci po telu, jer su ti ljudi svetleli kao Božije sveće u tami paganizma. Živeli su u nadi dolaska Mesije i oslobođenja čovečanstva iz ropstva đavolu, grehu i smrti. Tom nadom su disali i po njoj su uređivali svoj život. Ona im je bila unutrašnji zrak koji je razgonio mrak paganske vere i darivao im iščekivanje, predznanje Hrista, radost zajedništva sa Bogom, Carstvo nebesko i predokus raja - raja u koji ljudska noga nije kročila hiljadama godina, ali u koji su, bez sumnje, verovali da će se vrata ponovo otvoriti. Jer u svet je trebalo da dođe Onaj koga su praroditelji i oci voleli iznad svega, više nego sopstveni život, i radi koga su bili spremni na svaku žrtvu, pa i na smrt. U svet je došao Gospod naš Isus Hristos, koji je njih spasao. I koji spasava sve nas.
Upravo zato se u poslednju nedelju pred Rođenje Hristovo, na Nedelju svetih otaca, na Liturgiji čita prvo sinoptičko Jevanđelje - Jevanđelje po Mateju, u kojem je izložen rodoslov Gospoda Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista. S jedne strane, Crkva je to ustanovila kako bismo upoznali i zavoleli živote starozavetnih pravednika, nalazeći u njima mnogo toga značajnog, a posebno poučnog.
S druge strane, ovakav liturgijski poredak jasno svedoči da je Hristos stvarna istorijska ličnost - i ne samo istorijska, već Bog koji se ovaplotio, uzeo na Sebe ljudsku prirodu, postao istinski Čovek, poneo naše grehe, iscelio nas Svojim iskupljujućim podvigom i, zajedno sa ljudskom prirodom, vazneo se s desne strane Boga Oca. Svaki čovek ima svoje pretke, pa ih je imao i Spasitelj i Jevanđelje to sa potpunom jasnoćom pokazuje.
Dalje, braćo i sestre, potrebno je da pažnju usmerimo na podvig svetih praroditelja i otaca iz istorijske perspektive. Mi živimo u društvu koje je duboko prožeto hrišćanskim moralom, gotovo neprimetno, kao što je zemlja ispunjena vazduhom i natopljena vodom. U njihovo vreme, međutim, među starim Grcima bila je rasprostranjena homoseksualnost, hananejski narodi prinosili su Molohu na žrtvu sopstvenu odojčad, Skiti su pili krv svojih neprijatelja, a kod mnogih naroda pijanstvo i blud bili su ne samo prihvaćeni, već uzdignuti na nivo religijskog obreda.
Surovost i ropstvo predstavljali su svakodnevicu. Ljudski život imao je malu vrednost. U ratnim vremenima svako je mogao da provali u tuđu kuću, odvede čoveka u ropstvo i pretvori ga u "govoreću stvar", lišenu bilo kakvog prava.
U takvim okolnostima bilo je krajnje lako izgubiti zvezdu vodilju prave vere. Sveti praroditelji i oci to nisu učinili. Naprotiv, sačuvali su je kao ognjenu tradiciju, poput upaljene sveće, koju i mi imamo dužnost da predamo svojim potomcima - i to zapaljenu. Upravo zbog toga svet i dalje stoji.
Nije slučajno što se na Liturgiji u Nedelju svetih praroditelja čita jevanđelska priča o svadbenoj gozbi sina carevog (Lk. 14, 16–24). Moćnici toga vremena odbacili su Hrista, dok su hromi kraj puta Njega prihvatili i bili uvedeni na svadbenu gozbu.
Ko su „sakati, hromi i slepi“ iz Jevanđelja, pozvani na gozbu vere? Pre svega, to su sveti praroditelji i oci, a zatim i svi hrišćani koji se iskreno smatraju duhovno bolesnima, obolelima od greha, koji tuguju zbog svojih padova i traže svog najvažnijeg Lekara: Boga. Oni Ga traže i pronalaze.
Središnja liturgijska tema na Nedeljama svetih praroditelja i otaca jeste podvig trojice svetih prijatelja proroka Danila — svetih Ananije, Azarije i Misaila, koje je car bacio u vavilonsku peć zato što se nisu poklonili paganskom idolu. Mladići nisu izgoreli, jer ih je anđeo Božiji zaklonio i sačuvao.
Njihov boravak u ognjenoj peći postao je praobraz Rođenja Hristovog: kao što plamen nije povredio trojicu mladića, tako ni Rođenje Hristovo nije opalilo niti povredilo Devičansku utrobu.
Na pragu Rođenja Hristovog želimo, draga braćo i sestre, da svi u sebi nosimo osećanje živoga Boga, nalik nebeskom ognju - Boga koji se javljao i svetim praroditeljima i ocima, i svetim apostolima, i nama danas.
Jer, kao što je Svevišnji razgovarao sa svetim praocima Adamom i Evom u raju i prebivao sa njima, tako On govori i našim dušama, iako to zbog sopstvene grešnosti ne umemo uvek jasno da sagledamo. Ali se to, ipak, događa.
Možda je upravo to ono što povezuje svete praroditelje, oce, apostole i svetitelje svih pokolenja - duboko saznanje da je Gospod, kao nekada, tako i sada, kao i pre hiljadu godina, i u godini koja dolazi, među nama i da hodi sa nama kroz život. To osećanje živoga Boga čini nas pravoslavnim hrišćanima.
Sveti praroditelji i oci, molite Boga za nas!
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
U duhu hrišćanske ljubavi, poglavar Srpske pravoslavne crkve prevazilazi kalendarske razlike i Hristovo Rođenje čestita svima – od pravoslavnih patrijarha do pape i crkvenih velikodostojnika u Srbiji.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.
Ajeti 2:2-5 iz El-Bekare pokazuju put ka istinskom uspehu i unutrašnjem integritetu – saznajte šta vaš život može dobiti od ovih stihova
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Sveta knjiga islama u rukama prvog čoveka najvećeg američkog grada pokreće debate o religijskoj raznolikosti, javnom životu i mestu muslimana u društvu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Reč je o raju u kojem su Adam i Eva živeli bezbrižno, sve dok ih zmija nije prevarila i navela Evu da zagrize jabuku sa tzv. Drva znanja
Ovaj čin postavljanja čuvara bio je znak da je njihov pad i gubitak nevinosti doveo do potrebe za zaštitom od ponovnog pristupa božanskoj savršenosti, koju su izgubili svojim postupkom.
Irska redefinicija rodnog identiteta kao pravnog okvira podstakla je polemike među hrišćanima, pokrećući pitanja o očuvanju tradicionalnih vrednosti i vernosti hrišćanskim načelima u savremenom društvu.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog mučenika Bonifatija po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Obrezanje Gospodnje. Katolici slave blagdan Marije Bogorodice, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Svetitelj našeg vremena objašnjava da, kada priznate svoje slabosti, Duh Sveti otvara vrata isceljenja i duhovnog napretka.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
