Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Srpska pravoslavna crkva 2. januara molitveno se seća Sveštenomučenika Ignjatija Bogonosca, jednog od najranijih hrišćanskih mučenika i svedoka vere.. Njegov praznik dolazi tiho, pred kraj Božićnog posta, ali poruka koju nosi daleko je od tišine: reč je o veri koja se ne povlači, ne prilagođava i ne pregovara.
Ignjatije je nazvan Bogonoscem jer je, prema svedočanstvu Crkve, ime Boga stalno nosio u sebi i izgovarao ga bez straha. Predanje ide još dublje: kao dete, bio je onaj koga je Hristos uzeo među učenike i pokazao im šta znači prava veličina – poniznost koja ne glumi slabost, već izvire iz poverenja. Taj susret, makar opisan samo u tragovima, obeležio je čitav njegov život.
Kasnije je Ignjatije bio učenik apostola Jovana Bogoslova, zajedno sa Polikarpom Smirnskim. To nije bila škola znanja, već škola svedočenja. Kao episkop Antiohije, jednog od najvažnijih hrišćanskih središta tog vremena, vodio je Crkvu kao pastir koji poznaje svoje ljude i ne povlači se kada dođu teški dani. Upravo njemu se pripisuje uvođenje antifonskog pojanja – pevanja u dva hora, koji se smenjuju u molitvi. Po predanju, taj način pojanja otkrio mu se među angelima, a on ga je preneo ljudima kao odraz nebeskog poretka.
Ignjatijev život ulazi u odlučujuću fazu kada car Trajan prolazi kroz Antiohiju na putu u rat. Vest o hrišćanskom episkopu koji ne skriva svoju veru brzo dolazi do cara. Ponuda je bila jasna: prinesi žrtvu idolima i dobićeš čast, položaj i sigurnost. Odgovor je bio jednako jasan – odbijanje. Bez patetike, bez bunta, ali i bez kompromisa.
Zbog toga je Ignjatije okovan i poslat u Rim, da bude bačen zverima u cirkusu. Putovanje je bilo dugo i mučno, preko Trakije, Makedonije i Epira. Za njega to nije bio put očaja, već hod ka susretu kojem se radovao. U pismima i molitvama jasno svedoči da ne želi da ga iko spase od mučeništva, jer ga vidi kao konačno sjedinjenje sa Hristom.
U Rimu je, 106. godine, stradanje dobilo svoj završetak. Lavovi su ispunili svoju ulogu, a istorija je dobila svedoka koji ne bledi. Predanje kaže da su posle mučeničke smrti ostali samo veći delovi kostiju i srce. Ali upravo to srce, simbolično i stvarno, ostalo je snažnije od svakog carskog dekreta.
Čuvena rečenica Svetog Ignjatija sažima njegovu veru jasnije od dugih objašnjenja: “Ostavite me da budem hrana zverovima, preko kojih se može dostići Bog. Pšenica sam Božija, i meljem se zubima zverova, da se nađem čist hleb Hristu”.
Za pravoslavnog vernika danas, Ignjatije Bogonosac nije daleki lik iz prošlosti, već podsetnik da vera nije samo osećaj, niti običaj koji se uklapa u okolnosti. Ona je odluka koja se živi do kraja. Zato se veruje da ovaj svetitelj i danas pomaže onima koji mu se mole – ne tako što uklanja sve nevolje, već tako što daje snagu da se kroz njih prođe uspravno.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Horovi pod vođstvom Milene Antović i Katarine Stanković donose toplinu, molitvu i prazničnu čaroliju u kriptu hrama na Vračaru.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.
U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Irinu po starom i Svetog mučenika Teodota i sedam mučenica po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana I, pape, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveti Timotej, učenik apostola Pavla, krstio je nju i njene dvorkinje, i doneo joj poslanice apostola Pavla na čitanje.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Počinilac je neprimetno odneo srebrnu figuru iz Sen Žermen de Prea, jednog od najvažnijih simbola francuske istorije, dok vlasti upozoravaju da su crkve širom zemlje sve češće meta organizovanih krađa.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Njegove poslednje reči bile su: "Ostavite me da budem hrana zverima, preko kojih se može dostići Bog. Pšenica sam Božija, i meljem se zubima zveri, da se nađem čist hleb Hristu.“
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Irinu po starom i Svetog mučenika Teodota i sedam mučenica po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana I, pape, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveti Timotej, učenik apostola Pavla, krstio je nju i njene dvorkinje, i doneo joj poslanice apostola Pavla na čitanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Meštani kažu da kad god su pokušali da mladice presade na drugo mesto, da su i plod davale i rasle uspravno.
Pravoslavlje uči da ništa čoveku nije dato slučajno.
U pravoslavnoj tradiciji hleb je svetinja koja se poštuje kao plod rada i blagoslova. Iz tog odnosa nastali su starinski recepti poput uštipaka od bajatog hleba koji vraćaju miris doma i podsećaju na vreme bez bacanja hrane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
