Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Srpska pravoslavna crkva 2. januara molitveno se seća Sveštenomučenika Ignjatija Bogonosca, jednog od najranijih hrišćanskih mučenika i svedoka vere.. Njegov praznik dolazi tiho, pred kraj Božićnog posta, ali poruka koju nosi daleko je od tišine: reč je o veri koja se ne povlači, ne prilagođava i ne pregovara.
Ignjatije je nazvan Bogonoscem jer je, prema svedočanstvu Crkve, ime Boga stalno nosio u sebi i izgovarao ga bez straha. Predanje ide još dublje: kao dete, bio je onaj koga je Hristos uzeo među učenike i pokazao im šta znači prava veličina – poniznost koja ne glumi slabost, već izvire iz poverenja. Taj susret, makar opisan samo u tragovima, obeležio je čitav njegov život.
Kasnije je Ignjatije bio učenik apostola Jovana Bogoslova, zajedno sa Polikarpom Smirnskim. To nije bila škola znanja, već škola svedočenja. Kao episkop Antiohije, jednog od najvažnijih hrišćanskih središta tog vremena, vodio je Crkvu kao pastir koji poznaje svoje ljude i ne povlači se kada dođu teški dani. Upravo njemu se pripisuje uvođenje antifonskog pojanja – pevanja u dva hora, koji se smenjuju u molitvi. Po predanju, taj način pojanja otkrio mu se među angelima, a on ga je preneo ljudima kao odraz nebeskog poretka.
Ignjatijev život ulazi u odlučujuću fazu kada car Trajan prolazi kroz Antiohiju na putu u rat. Vest o hrišćanskom episkopu koji ne skriva svoju veru brzo dolazi do cara. Ponuda je bila jasna: prinesi žrtvu idolima i dobićeš čast, položaj i sigurnost. Odgovor je bio jednako jasan – odbijanje. Bez patetike, bez bunta, ali i bez kompromisa.
Zbog toga je Ignjatije okovan i poslat u Rim, da bude bačen zverima u cirkusu. Putovanje je bilo dugo i mučno, preko Trakije, Makedonije i Epira. Za njega to nije bio put očaja, već hod ka susretu kojem se radovao. U pismima i molitvama jasno svedoči da ne želi da ga iko spase od mučeništva, jer ga vidi kao konačno sjedinjenje sa Hristom.
U Rimu je, 106. godine, stradanje dobilo svoj završetak. Lavovi su ispunili svoju ulogu, a istorija je dobila svedoka koji ne bledi. Predanje kaže da su posle mučeničke smrti ostali samo veći delovi kostiju i srce. Ali upravo to srce, simbolično i stvarno, ostalo je snažnije od svakog carskog dekreta.
Čuvena rečenica Svetog Ignjatija sažima njegovu veru jasnije od dugih objašnjenja: “Ostavite me da budem hrana zverovima, preko kojih se može dostići Bog. Pšenica sam Božija, i meljem se zubima zverova, da se nađem čist hleb Hristu”.
Za pravoslavnog vernika danas, Ignjatije Bogonosac nije daleki lik iz prošlosti, već podsetnik da vera nije samo osećaj, niti običaj koji se uklapa u okolnosti. Ona je odluka koja se živi do kraja. Zato se veruje da ovaj svetitelj i danas pomaže onima koji mu se mole – ne tako što uklanja sve nevolje, već tako što daje snagu da se kroz njih prođe uspravno.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Horovi pod vođstvom Milene Antović i Katarine Stanković donose toplinu, molitvu i prazničnu čaroliju u kriptu hrama na Vračaru.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.
Pouka optinskog starca otkriva kako da se ti znaci prepoznaju na vreme i zaustave pre nego što naruše mir u duši i domu.
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Susret u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu otvorio teme pravnog položaja verskih zajednica, zaštite kulturne baštine i unapređenja saradnje Crkve i države.
Usred sukoba i nesigurnosti, mali grad na severoistoku Libana dočekao je simbol nade i molitve koji podseća da čak i u najmračnijim vremenima svetlost uvek pobeđuje tamu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Njegove poslednje reči bile su: "Ostavite me da budem hrana zverima, preko kojih se može dostići Bog. Pšenica sam Božija, i meljem se zubima zveri, da se nađem čist hleb Hristu.“
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog po starom i Prepodobnog Tita Čudotvorca po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Franju Paolskog, dok Jevreji danas slave Pashu, a muslimani nemaju većeg opšteg praznika.
Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Sutra će se u Manastiru Pokrova Presvete Bogorodice služiti zaupokojena liturgija i opijelo, a vekovna svetinja Gornji Brčeli čuva sećanje na monahinju koja je ostavila dubok duhovni trag.
Ova brza, zdrava poslastica očarava jednostavnošću i prirodnim aromama.
Dragutin Lalatović i Marinko Jovanović zakoračili su putem poslušnosti, molitve i unutrašnjeg preobražaja u jednoj od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori
