Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Srpska pravoslavna crkva 2. januara molitveno se seća Sveštenomučenika Ignjatija Bogonosca, jednog od najranijih hrišćanskih mučenika i svedoka vere.. Njegov praznik dolazi tiho, pred kraj Božićnog posta, ali poruka koju nosi daleko je od tišine: reč je o veri koja se ne povlači, ne prilagođava i ne pregovara.
Ignjatije je nazvan Bogonoscem jer je, prema svedočanstvu Crkve, ime Boga stalno nosio u sebi i izgovarao ga bez straha. Predanje ide još dublje: kao dete, bio je onaj koga je Hristos uzeo među učenike i pokazao im šta znači prava veličina – poniznost koja ne glumi slabost, već izvire iz poverenja. Taj susret, makar opisan samo u tragovima, obeležio je čitav njegov život.
Kasnije je Ignjatije bio učenik apostola Jovana Bogoslova, zajedno sa Polikarpom Smirnskim. To nije bila škola znanja, već škola svedočenja. Kao episkop Antiohije, jednog od najvažnijih hrišćanskih središta tog vremena, vodio je Crkvu kao pastir koji poznaje svoje ljude i ne povlači se kada dođu teški dani. Upravo njemu se pripisuje uvođenje antifonskog pojanja – pevanja u dva hora, koji se smenjuju u molitvi. Po predanju, taj način pojanja otkrio mu se među angelima, a on ga je preneo ljudima kao odraz nebeskog poretka.
Ignjatijev život ulazi u odlučujuću fazu kada car Trajan prolazi kroz Antiohiju na putu u rat. Vest o hrišćanskom episkopu koji ne skriva svoju veru brzo dolazi do cara. Ponuda je bila jasna: prinesi žrtvu idolima i dobićeš čast, položaj i sigurnost. Odgovor je bio jednako jasan – odbijanje. Bez patetike, bez bunta, ali i bez kompromisa.
Zbog toga je Ignjatije okovan i poslat u Rim, da bude bačen zverima u cirkusu. Putovanje je bilo dugo i mučno, preko Trakije, Makedonije i Epira. Za njega to nije bio put očaja, već hod ka susretu kojem se radovao. U pismima i molitvama jasno svedoči da ne želi da ga iko spase od mučeništva, jer ga vidi kao konačno sjedinjenje sa Hristom.
U Rimu je, 106. godine, stradanje dobilo svoj završetak. Lavovi su ispunili svoju ulogu, a istorija je dobila svedoka koji ne bledi. Predanje kaže da su posle mučeničke smrti ostali samo veći delovi kostiju i srce. Ali upravo to srce, simbolično i stvarno, ostalo je snažnije od svakog carskog dekreta.
Čuvena rečenica Svetog Ignjatija sažima njegovu veru jasnije od dugih objašnjenja: “Ostavite me da budem hrana zverovima, preko kojih se može dostići Bog. Pšenica sam Božija, i meljem se zubima zverova, da se nađem čist hleb Hristu”.
Za pravoslavnog vernika danas, Ignjatije Bogonosac nije daleki lik iz prošlosti, već podsetnik da vera nije samo osećaj, niti običaj koji se uklapa u okolnosti. Ona je odluka koja se živi do kraja. Zato se veruje da ovaj svetitelj i danas pomaže onima koji mu se mole – ne tako što uklanja sve nevolje, već tako što daje snagu da se kroz njih prođe uspravno.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Horovi pod vođstvom Milene Antović i Katarine Stanković donose toplinu, molitvu i prazničnu čaroliju u kriptu hrama na Vračaru.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.
Crkva uči da je bračna vernost temelj porodičnog mira i duhovnog zdravlja.
Predsednik Srbije uručenjem najvišeg državnog priznanja naglasio doprinos arhijereja očuvanju hrišćanske tradicije, umetnosti i kulturnog identiteta, dok je mitropolit bački istakao skromnost i značaj Crkve u životu naroda.
Uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina, liturgiju je služio mitropolit bački Irinej, koji je u besedi istakao životne poruke svetih Simeona i Ane i podsetio vernike na moć molitve, ljubavi i posvećenja Bogu.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
U vremenu instant-testa i gotovih mešavina, ovaj recept podseća kako izgleda priprema koja ne zavisi od sata, već od osećaja.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Njegove poslednje reči bile su: "Ostavite me da budem hrana zverima, preko kojih se može dostići Bog. Pšenica sam Božija, i meljem se zubima zveri, da se nađem čist hleb Hristu.“
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sretenje Gospodnje po starom i Svetog apostola Onisima po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Klaudija la Columbierea, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
