Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Zbunjeni vernici, rastrzani između savremenih trendova s jedne i tradicionalnog učenja Crkve s druge strane, sve češće postavljaju pitanje kako sačuvati pravoslavnu veru u svetu koji, po mišljenju mnogih duhovnika, sistematski potiskuje hrišćanske vrednosti. Upravo na tu opasnost upozoravao je jeromonah Serafim Rouz, čija se pouka i danas prenosi među pravoslavnim vernicima kao snažno upozorenje i poziv na duhovnu budnost.
Govoreći o iskušenjima sa kojima se suočava Crkva i verni narod, Serafim Rouz je poručio:
- Pravoslavni hrišćani žive danas u jednoj od najkritičnijih epoha u istoriji Crkve Hristove. Neprijatelj čovekovog spasenja. đavo napada često i sa svih strana, trudeći se da na svaki način skrene vernike sa puta spasenja koji im pokazuje Crkva, da potčini sebi čak i samu Crkvu Hristovu, bez obzira na obećanje Spasiteljevo (Mt. 16,18), te da istinsko Telo Hristovo pretvori u "ekumenističku" organizaciju, koja priprema dolazak njegovog ličnog izabranika, Antihrista, velikog svetskog vladara poslednjih dana.
Njegove reči i danas izazivaju snažne reakcije među vernicima, jer otvaraju pitanja očuvanja vere, identiteta i istrajnosti pred pritiscima savremenog društva. Za mnoge pravoslavce, poruke Serafima Rouza ostaju podsetnik da je duhovna borba stalna i da se vera, prema učenju Crkve, čuva istrajnošću, molitvom i životom po Jevanđelju.
Dela svetih apostola, začalo 39 (17,1-15)
1. Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dođoše u Solun, gde beše sinagoga judejska. 2. I Pavle po svome običaju uđe k njima, i tri subote raspravljaše s njima o Pismu, 3. razotkrivajući i dokazujući im da je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da ovaj Isus, kog ja vama propovedam, jeste Hristos. 4. I neki od njih se uveriše, i pridružiše se Pavlu i Sili, i od pobožnih Jelina mnoštvo veliko, i od uglednih žena ne malo.
5. A Judejci koji ne poverovaše iz surevnjivosti, uzeše neke zle ljude sa ulice, i sabravši gomilu uzbuniše grad, i napadoše na kuću Jasonovu, i tražahu da ih izvedu pred narod. 6. A kad njih ne nađoše, odvukoše Jasona i neke od braće pred starešine gradske vičući: „Ovi što uzmutiše celi svet dođoše i ovde; 7. Njih je Jason primio; i ovi svi rade protiv ćesarevih zapovesti, govoreći da ima drugi car, Isus." 8. I smutiše narod i starešine gradske koji ovo čuše. 9. Ali kad ih Jason i ostali zadovoljiše odgovorom, pustiše ih.
10. A braća odmah noću poslaše Pavla i Silu u Veriju; oni stigavši, uđoše u sinagogu Judejsku. 11. Ovi pak behu plemenitiji od onih u Solunu; ovi primiše reč svesrdno, svaki dan istražujući Pismo, da li je tako. 12. Tako verovaše mnogi od njih, i od uglednih jelinskih žena i od ljudi ne malo. 13. A kad doznaše solunski Judejci da Pavle i u Veriji propoveda reč Božiju, dođoše i tamo buneći i smućujući narod. 14. A braća onda odmah poslaše Pavla da ide u primorje; a Sila i Timotej ostaše onde. 15. A pratioci dovedoše Pavla do Atine, i primivši zapovest za Silu i Timoteja da dođu k njemu što brže, vratiše se.
Jevanđelje po Jovanu, 40. zač. (11,47-57)
47. Onda prvosveštenici i fariseji sabraše Sinedrion, i govorahu: „Šta da radimo? Ovaj čovek čini mnoga znamenja. 48. Ako ga ostavimo tako, svi će poverovati u njega, pa će doći Rimljani i uzeti nam i zemlju i narod." 49. A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine beše prvosveštenik, reče im: „Vi ne znate ništa; 50. niti pomišljate da je za nas bolje da jedan čovek umre za narod, a ne da sav narod propadne." 51. A ovo ne reče sam od sebe, nego budući prvosveštenik one godine, proreče da će Isus umreti za narod;
52. i ne samo za narod, nego i da rasejanu decu Božiju sabere u jedno. 53. Od toga, dakle, dana dogovoriše se da ga ubiju. 54. A Isus ne hođaše više javno među Judejcima, nego otide odande u kraj blizu pustinje, u grad zvani Jefrem, i onde boravljaše sa učenicima svojim. 55. A beše blizu Pasha judejska, i mnogi iz cele zemlje otidoše u Jerusalim pre Pashe da se očiste. 56. Tada tražahu Isusa, i stojeći u hramu govorahu među sobom: „Šta vam se čini, da neće doći na Praznik?" 57. A prvosveštenici i fariseji behu izdali zapovest, ako ko dozna gde je, neka javi da ga uhvate.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Sveti Timotej, učenik apostola Pavla, krstio je nju i njene dvorkinje, i doneo joj poslanice apostola Pavla na čitanje.
Počinilac je neprimetno odneo srebrnu figuru iz Sen Žermen de Prea, jednog od najvažnijih simbola francuske istorije, dok vlasti upozoravaju da su crkve širom zemlje sve češće meta organizovanih krađa.
Zaupokojenom liturgijom i opelom u manastiru u Gornjem Dragljevcu ispraćen protojerej Bogdan Stjepanović; beseda jeromonaha Nikolaja obeležila oproštajnu službu.
Mitropolit australijsko-novozelandski upozorava da se borba za ljudsko srce vodi svakodnevno, između pada i obnove, a Crkvu vidi kao mesto duhovne odluke i preobražaja života.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Mitropolit limasolski objašnjava kako se kroz veru i molitvu možemo suočiti sa strahom, pobediti unutrašnji kukavičluk i pronaći mir jači od smrti.
U trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da izdrži, jedna snažna ličnost pravoslavnog duhovnog života 20. veka podseća kako se kroz istrajnost može pronaći mir i radostusred najvećih životnih tereta.
U trenutku najveće nevolje, objašnjenje velikog duhovnika 20. veka otkriva kako pravoslavlje tumači nevinost, bol i mesto duše u večnosti, pružajući utehu i snagu svima koji veruju.
Jedan od najvećih savremenih duhovnika podseća da pravoslavna vera ne počiva na slučajnosti i znakovima, već na odgovornom življenju Jevanđelja, bez izgovora.
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju.
Pravoslavlje uči da ništa čoveku nije dato slučajno.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Meštani kažu da kad god su pokušali da mladice presade na drugo mesto, da su i plod davale i rasle uspravno.
Pravoslavlje uči da ništa čoveku nije dato slučajno.
U pravoslavnoj tradiciji hleb je svetinja koja se poštuje kao plod rada i blagoslova. Iz tog odnosa nastali su starinski recepti poput uštipaka od bajatog hleba koji vraćaju miris doma i podsećaju na vreme bez bacanja hrane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
