U trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da izdrži, jedna snažna ličnost pravoslavnog duhovnog života 20. veka podseća kako se kroz istrajnost može pronaći mir i radostusred najvećih životnih tereta.
U trenutku kada nas životne nevolje pritiskaju, mnogi od nas osećaju beznađe i gube veru u svoje snage. Izazovi izgledaju preteški, bol previše intenzivan, a iskušenja preduga. U takvim trenucima, jedna jednostavna, a duboka pouka jeromonaha Serafima Rouza može ponuditi svetlo i unutrašnju snagu.
KO SE PRIČESTI BEZ OVOGA - SAGOREĆE: Upozorenje Svetog Georgija Karslidesa na koje mnogi zaboravljaju pre nego što pristupe svetoj čaši
- Kada ti je teško, slobodno pusti suzu, neka ona tvoju bol odaje, ali ne odustaj, reci sebi da nema predaje. Seti se da je to iskušenje od Boga, da ti ga On daje i da ti ništa van tvojih sposobnosti ne zadaje... Nastavi i kada osetiš da ti snage ponestaje, da te telo izdaje, i onda kada ti je previše, kada ti se učini da sve to predugo traje, seti se da se neodustajanjem pobednik postaje. U trenu kada shvatiš da ti sem vere u Boga ništa ne preostaje, shvatićeš da ti uz Njega ništa i ne nedostaje - govorio je jeromonah Serafim Rouz ističući:
- Moraš naučiti da nađeš radost usled mnogih žalosti. Time ne da ćeš pomoći samo sebi, nego možda i drugima.
Kroz strpljenje i predanje, čak i u najtežim iskušenjima, pronalazimo snagu koja prevazilazi ljudske sposobnosti, a kroz svoju istrajnost i radost u veri možemo biti svetionik i drugima. U pravoslavlju, kao što otac Serafim Rouz pokazuje, vera nije beg od bola, već put kroz njega - sa Bogom, ništa ne nedostaje.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (13,2-13)
2. Na gori visokoj podignite zastavu, vičite im iza glasa, mašite rukom, neka uđu na vrata kneževska. 3. Ja sam zapovedio izabranim svojim i dozvao sam junake svoje da izvrše gnev moj koji se raduju s veličine moje. 4. Vika stoji ljudstva na gorama kao da je velik narod, vika i vreva carstva skupljenih naroda; Gospod nad vojskama pregleda vojsku ubojitu.
5. Dolaze iz daljne zemlje, s kraja nebesa, Gospod i oruđa srdnje njegove, da zatre svu zemlju. 6. Ridajte, jer je blizu dan Gospodnji; doći će kao pustoš od svemogućega. 7. Zato će svaka ruka klonuti, i svako srce čovečije rastopiti se. 8. I oni će se smesti, muke i bolovi spopašće ih, mučiće se kao porodilja, prepašće se jedan od drugoga, lica će im biti kao plamen. 9. Evo, ide dan Gospodnji ljuti s gnevom i jarošću da obrati zemlju u pustoš, i grešnike da istriebi iz nje.
10. Jer zvezde nebeske i prilike nebeske neće pustiti svetlosti svoje, sunce će pomrčati o rođaju svom, i mesec neće pustiti svetlosti svoje. 11. I pohodiću vasiljenu za zloću, i bezbožnike za bezakonje; i ukinuću razmetanje oholih, i ponos silnih oboriću. 12. Učiniću da će čovek više vrediti nego zlato čisto, više nego zlato Ofirsko. 13. Zato ću zatresti nebo, i zemlja će se pokrenuti sa svoga mesta od jarosti Gospoda nad vojskama i u dan kad se raspali gnev Njegov.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (8,4-21)
4. te se ustavi kovčeg sedmog meseca dana sedamnaestog na planini Araratu. 5. I voda opadaše sve većma do desetog meseca; i prvoga dana desetog meseca pokazaše se vrhovi od brda. 6. A posle četrdeset dana otvori Noje prozor na kovčegu, koji beše načinio; 7. i ispusti gavrana, koji jednako odletaše i doletaše dokle ne presahnu voda na zemlji. 8. Pa pusti i golubicu da bi video je li opala voda sa zemlje.
9. A golubica ne našavši gde bi stala nogom svojom vrati se k njemu u kovčeg, jer još beše voda po svoj zemlji; i Noje pruživši ruku uhvati je i uze k sebi u kovčeg. 10. I počeka još sedam dana, po opet ispusti golubicu iz kovčega. 11. I pred veče vrati se k njemu golubica, i gle, u kljunu joj list maslinov, koji beše otkinula; tako pozna Noje da je opala voda sa zemlje. 12. Ali počeka još sedam dana, pa opet ispusti golubicu, a ona mu se više ne vrati.
13. Šest stotina prve godine veka Nojeva prvi dan prvog meseca usahnu voda na zemlji; i Noje otkri krov na kovčegu, i ugleda zemlju suvu. 14. A drugoga meseca dvadeset sedmoga dana beše sva zemlja suva. 15. Tada reče Bog Noju govoreći: 16. „Izađi iz kovčega ti i žena tvoja i sinovi tvoji i žene sinova tvojih s tobom; 17. sve zveri što su s tobom od svakog tela, ptice i stoku i što god gamiže po zemlji, izvedi sa sobom, neka se raziđu po zemlji, i neka se plode i množe na zemlji.”
18. I izađe Noje i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovih s njim. 19. Sve zveri, sve sitne životinje, sve ptice i sve što se miče po zemlji po svojim vrstama izađoše iz kovčega. 20. I načini Noje žrtvenik Gospodu, i uze od svake čiste stoke i od svijih ptica čistih, i prinese na žrtveniku žrtve paljenice. 21. I Gospod omirisa miris ugodni, i reče u srcu svom: „Neću više kleti zemlje s ljudi, što je misao srca čovečijeg zla od malena; niti ću više ubijati svega što živi, kao što učinih.
Priče Solomonove (10,31-32; 11,1-12)
31. Usta pravednikova iznose mudrost, a jezik opaki istrebiće se. 32. Usne pravednikove znaju što je milo, a bezbožnička su usta opačina.
1. Lažna su merila mrska Gospodu, a prava mera ugodna mu je. 2. Kad dođe oholost, dođe i sramota; a u smernih je mudrost. 3. Pravedne vodi bezazlenost njihova, a bezakonike satire zloća njihova. 4. Neće pomoći bogatstvo u dan gneva, a pravda izbavlja od smrti. 5. Pravda bezazlenog upravlja put njegov, a bezbožnik pada od svoje bezbožnosti. 6. Pravedne izbavlja pravda njihova, a bezakonici hvataju se u svojoj zloći.
7. Kad umire bezbožnik, propada nadanje, i najjače uzdanje propada. 8. Pravednik se izbavlja iz nevolje, a bezbožnik dolazi na njegovo mesto. 9. Licemer kvari ustima bližnjeg svog; ali se pravednici izbavljaju znanjem. 10. Dobru pravednih raduje se grad; a kad propadaju bezbožnici, biva pevanje. 11. Blagoslovima pravednih ljudi podiže se grad, a s usta bezbožničkih raskopava se. 12. Bezumnik se ruga bližnjem svom, a razuman čovek ćuti.
Podvižnik svetogorskog manastira Vatoped objašnjava kako strpljenje i vera donose spokojstvo duše, tela i duha, čak i u najtežim situacijama.
Svetitelj našeg vremena objašnjava kako u trenucima kada nas život pritiska i iscrpljuje, predanje Božjoj volji otkriva snagu koja menja srce i um.
Gruzijski svetitelj nas uči - umesto da čekamo da sreća ili nevolja dođu sami od sebe, svaka odluka i svaki čin oblikuju naš put ka spasenju.
Veliki učitelj Crkve upozoravao je da mnoge tegobe ne nastaju zbog uzdržanja, već zbog neumerenosti u hrani.
Roditelji, a naročito majka, svojim primerom, molitvom i načinom života utiču na atmosferu u kojoj se dete stvara, rađa i odrasta.
Duhovni vođa srpskog naroda traži hitnu intervenciju međunarodne zajednice kako bi se sprečila primena zakona koji preti školama, bolnicama i opstanku srpskog naroda.
Sveti oci često su podsećali da pad sam po sebi ne određuje put čoveka, već odnos prema tom padu.
Starinska poslastica za svečanije prilike, jednostavno se priprema, topi se u ustima i pamti danima.
Priča o ovom datumu često se vezuje za Tajnu večeru i Judinu izdaju, ali profesor Moskovske duhovne akademije, Aleksej Iljič Osipov, upozorava da strah od „loših znakova“ može čoveka odvesti u zabludu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pouka svetitelja iz 20. veka otkriva kako strpljenje, praštanje i pomirenje prethode Svetom Pričešću i vraćaju istinsku bliskost sa Hristom.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
Dok Božje zapovesti vode vernika kroz život, svetogorski starac pokazuje kako pravila o ljubavi i praštanju mogu pretvoriti dom u prostor istinske sreće.
Svetitelj sa Egine otkriva tajnu sreće skrivenu u srcu koju nijedna spoljašnja sila ne može uzeti.
Roditelji, a naročito majka, svojim primerom, molitvom i načinom života utiču na atmosferu u kojoj se dete stvara, rađa i odrasta.
Sveti oci često su podsećali da pad sam po sebi ne određuje put čoveka, već odnos prema tom padu.
Priča o ovom datumu često se vezuje za Tajnu večeru i Judinu izdaju, ali profesor Moskovske duhovne akademije, Aleksej Iljič Osipov, upozorava da strah od „loših znakova“ može čoveka odvesti u zabludu.
Čovek lako upada u zamku da na uvredu odgovori uvredom, na zlo zlom, ali hrišćansko iskustvo vekovima svedoči da takav odgovor samo produbljuje sukobe i unosi nemire.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Vasilija Ispovednika po starom i Prenos moštiju Svetog Nikifora Carigradskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Kristine Persijske, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
U trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da izdrži, jedna snažna ličnost pravoslavnog duhovnog života 20. veka podseća kako se kroz istrajnost može pronaći mir i radostusred najvećih životnih tereta.
