Pravoslavni podvižnici su savetovali da se ne veruje svakom snu.
Mnogi ljudi se pitaju da li su snovi samo plod mašte ili kroz njih čovek može da primi poruku od Boga.
Pravoslavna crkva uči da snovi mogu imati različito poreklo, zbog čega im treba pristupati s velikom opreznošću i rasuđivanjem.
Sveti Oci govore da najveći broj snova nastaje od čovekovih svakodnevnih misli, briga, želja i sećanja. Ono što čovek tokom dana nosi u srcu i umu često se tokom noći pretvara u snove.
Međutim, postoje i snovi koji dolaze od demonskih sila.
Takvi snovi najčešće unose nemir, strah, gordost, radoznalost ili čoveka navode da poveruje da je dobio posebno otkrivenje. Demoni, upozoravaju Sveti Oci, mogu se pojaviti čak i u obličju svetitelja ili anđela da bi čoveka prevarili i odveli u duhovnu obmanu.
S druge strane, Bog je kroz istoriju spasenja pojedinim ljudima otkrivao svoju volju i kroz snove.
O tome svedoči i Sveto pismo. Ipak, snovi koji su od Boga ne ostavljaju iza sebe smućenost i uznemirenost, već dubok mir, smirenje i podsticaj na pokajanje. Takvi snovi ne uzdižu čoveka iznad drugih niti ga navode na samouverenost, već ga privode Bogu i jačaju njegovu veru.
Upravo zato pravoslavni podvižnici nisu savetovali da se veruje svakom snu.
Smatrali su da je opasno samostalno tumačiti ono što se vidi tokom noći jer čovek lako može pomešati Božje dejstvo sa sopstvenim mislima ili demonskom prevarom. Kada san ostavi snažan utisak, potrebno je potražiti savet duhovno iskusnih ljudi i ne donositi zaključke na osnovu sopstvenog rasuđivanja.
O tome je govorio i Prepodobni Varsanufije Optinski:
- Kada u snu ugledaš oblik krsta, znaj da je taj san istinit i da je od Boga. Ali, potrudi se da od Svetih dobiješ tumačenje tog sna i nemoj verovati svojoj pomisli.
Srce pravoslavnog odnosa prema grehu jeste pokajanje.
Suština liturgije je pričešće vernih istinitim telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista u vidu hleba i vina.
Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
Vasković je istakao da hrišćansko shvatanje nasledstva nije vezano za prezime, krvno srodstvo ili materijalnu imovinu, već za večni život u Hristu.
Jedan deo moštiju Svetih Kirika i Julite čuva se u Ohridu, u crkvi Presvete Bogorodice Bolničke, gde im vernici vekovima dolaze na poklonjenje i molitvu.
Čučanj tokom metanija aktivira mišiće potkolenice koji pumpaju krv, čime se srce rastereće i relaksira.
Prvi put uvedene su rigorozne kontrole na ulazu u Manastir Svetih arhangela kod Prizrena, dok su okolinu obezbeđivali specijalci.
Crkva poziva vernike da budu pažljivi u rečima, blagi u sudovima i istrajni u molitvi, jer se samo kroz smirenje i ljubav čuva zajedništvo među ljudima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sveti oci često ističu da je vezivanje za snove duhovno opasno, jer može voditi u prelest
Otac Aleksandar kaže da san može da bude neka vrsta introspekcije za čoveka, ali opet, saglasno predanju svetih otaca, ali i obazrovosti koja je uvek potrebna, uvek se treba obratiti duhovnika kad neko sanja snove koje su ih na ovakav način uznemirili.
Kada se u jednoj porodici sudare pravoslavna vera, naučna medicina i narodni običaji, često nastaju nesporazumi. Protojerej Andrej Efanov objašnjava kako prepoznati istinsku duhovnu pomoć i razlikovati je od sujeverja i zašto je važno osloniti se na Crkvu i molitvu.
Dok većina otaca Crkve ističe značaj evharistijskog sabranja, jedan od najvećih duhovnika 19. veka, optinski starac Varsonufije, ukazao je na jutrenje kao trenutak kada mi sami prinosimo sebe Bogu, za razliku od službe kada nam se Isus Hristos prinosi na žrtvu.
Vasković je istakao da hrišćansko shvatanje nasledstva nije vezano za prezime, krvno srodstvo ili materijalnu imovinu, već za večni život u Hristu.
Čučanj tokom metanija aktivira mišiće potkolenice koji pumpaju krv, čime se srce rastereće i relaksira.
Prvi put uvedene su rigorozne kontrole na ulazu u Manastir Svetih arhangela kod Prizrena, dok su okolinu obezbeđivali specijalci.
Crkva poziva vernike da budu pažljivi u rečima, blagi u sudovima i istrajni u molitvi, jer se samo kroz smirenje i ljubav čuva zajedništvo među ljudima.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Dvanaestogodišnji dečak iz Donje Kamenice kod Zvornika danas se poštuje kao Sveti novomučenik Slobodan Donjokamenički, a njegovo ime ostalo je simbol nevinog stradanja i vere.
Jednostavan, mirisan i ukusan obrok od nekoliko skromnih sastojaka vraća toplinu porodične trpeze i donosi rešenje za sve one dane kada ne znamo šta da kuvamo.
U besedi za ponedeljak 9. sedmice po Duhovima, veliki srpski duhovnik govori o veri kao najčvršćem osloncu duše, koja se ne čuva bekstvom od iskušenja, već kroz stradanja postaje čvršća i snažnija u zajednici sa Hristom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
