Pravoslavni podvižnici su savetovali da se ne veruje svakom snu.
Mnogi ljudi se pitaju da li su snovi samo plod mašte ili kroz njih čovek može da primi poruku od Boga.
Pravoslavna crkva uči da snovi mogu imati različito poreklo, zbog čega im treba pristupati s velikom opreznošću i rasuđivanjem.
Sveti Oci govore da najveći broj snova nastaje od čovekovih svakodnevnih misli, briga, želja i sećanja. Ono što čovek tokom dana nosi u srcu i umu često se tokom noći pretvara u snove.
Međutim, postoje i snovi koji dolaze od demonskih sila.
Takvi snovi najčešće unose nemir, strah, gordost, radoznalost ili čoveka navode da poveruje da je dobio posebno otkrivenje. Demoni, upozoravaju Sveti Oci, mogu se pojaviti čak i u obličju svetitelja ili anđela da bi čoveka prevarili i odveli u duhovnu obmanu.
S druge strane, Bog je kroz istoriju spasenja pojedinim ljudima otkrivao svoju volju i kroz snove.
O tome svedoči i Sveto pismo. Ipak, snovi koji su od Boga ne ostavljaju iza sebe smućenost i uznemirenost, već dubok mir, smirenje i podsticaj na pokajanje. Takvi snovi ne uzdižu čoveka iznad drugih niti ga navode na samouverenost, već ga privode Bogu i jačaju njegovu veru.
Upravo zato pravoslavni podvižnici nisu savetovali da se veruje svakom snu.
Smatrali su da je opasno samostalno tumačiti ono što se vidi tokom noći jer čovek lako može pomešati Božje dejstvo sa sopstvenim mislima ili demonskom prevarom. Kada san ostavi snažan utisak, potrebno je potražiti savet duhovno iskusnih ljudi i ne donositi zaključke na osnovu sopstvenog rasuđivanja.
O tome je govorio i Prepodobni Varsanufije Optinski:
- Kada u snu ugledaš oblik krsta, znaj da je taj san istinit i da je od Boga. Ali, potrudi se da od Svetih dobiješ tumačenje tog sna i nemoj verovati svojoj pomisli.
Srce pravoslavnog odnosa prema grehu jeste pokajanje.
Suština liturgije je pričešće vernih istinitim telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista u vidu hleba i vina.
Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
Pojedini mediji objavili da bi rad Mitropolije mogao da bude predmet posebne provere, dok izvor blizak mitropolitu Joanikiju tvrdi da nikakva zvanična najava nije stigla i da se takav potez za sada ne očekuje.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Sveti oci često ističu da je vezivanje za snove duhovno opasno, jer može voditi u prelest
Otac Aleksandar kaže da san može da bude neka vrsta introspekcije za čoveka, ali opet, saglasno predanju svetih otaca, ali i obazrovosti koja je uvek potrebna, uvek se treba obratiti duhovnika kad neko sanja snove koje su ih na ovakav način uznemirili.
Kada se u jednoj porodici sudare pravoslavna vera, naučna medicina i narodni običaji, često nastaju nesporazumi. Protojerej Andrej Efanov objašnjava kako prepoznati istinsku duhovnu pomoć i razlikovati je od sujeverja i zašto je važno osloniti se na Crkvu i molitvu.
Dok većina otaca Crkve ističe značaj evharistijskog sabranja, jedan od najvećih duhovnika 19. veka, optinski starac Varsonufije, ukazao je na jutrenje kao trenutak kada mi sami prinosimo sebe Bogu, za razliku od službe kada nam se Isus Hristos prinosi na žrtvu.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
U SPC ne postoji jedinstvena cena za krštenje i za to postoji razlog.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
