Dok većina otaca Crkve ističe značaj evharistijskog sabranja, jedan od najvećih duhovnika 19. veka, optinski starac Varsonufije, ukazao je na jutrenje kao trenutak kada mi sami prinosimo sebe Bogu, za razliku od službe kada nam se Isus Hristos prinosi na žrtvu.
U pravoslavnoj tradiciji, liturgija zauzima središnje mesto kao najsvetije bogosluženje koje okuplja vernike. Međutim, često se zaboravlja značaj jutrenjeg bogosluženja koje najdublje osvetljava početak dana i priprema dušu za susret s Gospodom.
Prepodobni Varsonufije Optinski, jedan od najvećih duhovnika 19. veka, podseća nas na uzvišenost ovog trenutka: „Obavezno idite u crkvu i uvek pokušajte da stignete prvi pre nego što počne služba. Jutrenje je jedna od najtežih osnova monaškog života, ali ima veliku moć. Jutrenje je, prema drevnim ocima, važnije od liturgije. Na liturgiji nam se Isus Hristos prinosi na žrtvu, a na jutrenju mi prinosimo sebe Njemu. Ova prinuda, ovo je borba sa telom i ima veliki značaj,“ poručuje Sveti Varsonufije, otkrivajući dublju dimenziju jutarnje molitve.
Jutrenje simbolizuje buđenje duše iz tame grehovne noći. Ovaj sveti trenutak poziva vernika na očišćenje uma i srca, usmeravajući misli ka Gospodu. U tišini crkve, osvetljenoj svetlošću sveća, i u melodijama bogoslužbenih pesama, vera dobija snagu, a srce pronalazi mir i pripremu za iskušenja dana.
Za monahe, jutrenje je stub podvižničkog života – borba sa telom i slabostima. To je trenutak kada volja nadvladava lenjost, a duh se uzdiže ka nebeskom. Kako je Prepodobni Varsonufije naglasio, ova tiha žrtva nije bez ploda. Ona jača unutrašnju snagu i donosi neprocenjivi duhovni mir.
Iako može delovati zahtevno, jutrenje donosi bogatu duhovnu blagodat. Vernici tada prinose svoje srce Hristu, u iskrenoj molitvi koja osvežava dušu i osvetljava naš put. U crkvi, gde sveće trepere pred ikonama, ovaj trenutak postaje prilika za pokajanje, smirenje i obnovu vere.
Prepodobni Varsonufije podseća da u ovoj tihoj žrtvi leži ključ dublje povezanosti s Gospodom. Jutrenje nije samo deo bogoslužbenog ciklusa – ono je duhovni temelj, vrata kroz koja započinjemo naš hod ka večnosti, predajući Gospodu sebe u punoj ljubavi i veri.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere. Od crvene boje mučeništva, preko zlatne slave Hristove, do plave čistoće Bogorodice – svaka boja u pravoslavnoj liturgiji nosi duboku simboliku i vodi vernike ka dubljem razumevanju vere i duhovnog života. Svetlost u kandilu služi i kao opomena za naša tamna, tj. grešna dela, zle pomisli i želje, ali i da uplaši zle sile. Pozivajući se na svešteničku praksu, protojerej Andrej Čiženko govori o pogrešnim stavovima, opasnim grehovima i svemu onome što nas udaljava od prave duhovnosti. Objašnjava kako da se pričestimo dostojno, u miru i strahu Božijem.
Printscreen/Youtube/ Телевизија Храм
Duhovna riznica
21:42 | 02.12.2024
DA LI JE MOGUĆE VEROVATI U BOGA, ALI NE I U CRKVU? Vladika Atanasije dao je kratak i jasan odgovor zbog kojeg će se mnogi zamisliti
Duhovna riznica
22:20 | 03.12.2024
KOJE SU BOJE PRAVOSLAVLJA I KAKVO ZNAČENJE IMAJU: Simbolika koja osvetljava duhovni put, a često ostaje nepoznata mnogima
Duhovna riznica
13:35 | 04.12.2024
KAKO SE PALI I POSTAVLJA KANDILO: Sve zavisi od ikone, a nije svejedno ni koje ulje u njega sipate
Duhovna riznica
23:35 | 04.12.2024
PET NAJČEŠĆIH GREŠAKA VERNIKA PRILIKOM PRIČEŠĆA: Otac Andrej otkriva kako pravilno pristupiti Svetoj tajni
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sa liturgijskog sabranja na Sretenje u Podgorici upućena je jasna poruka o odgovornosti, pokajanju i delima koja ostaju zapisana, ne pred ljudima, već pred Bogom, kao priprema za post koji traži više od forme i navike.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Jutrenje se smatra susretom duše sa svetlošću novog dana, ali i sa svetlošću koja prevazilazi svako vreme - s Hristom.
Suština liturgije je pričešće vernih istinitim telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista u vidu hleba i vina.
Jevanđelje nas danas poučava da je Hristos jedini istinski Pastir koji poznaje svoje i polaže život za njih, dok one koji dolaze mimo Njega prepoznaje kao lopove i razbojnike, jer samo kroz Njega čovek nalazi spasenje, sigurnost i duhovnu pašu.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
