Dok većina otaca Crkve ističe značaj evharistijskog sabranja, jedan od najvećih duhovnika 19. veka, optinski starac Varsonufije, ukazao je na jutrenje kao trenutak kada mi sami prinosimo sebe Bogu, za razliku od službe kada nam se Isus Hristos prinosi na žrtvu.
U pravoslavnoj tradiciji, liturgija zauzima središnje mesto kao najsvetije bogosluženje koje okuplja vernike. Međutim, često se zaboravlja značaj jutrenjeg bogosluženja koje najdublje osvetljava početak dana i priprema dušu za susret s Gospodom.
Prepodobni Varsonufije Optinski, jedan od najvećih duhovnika 19. veka, podseća nas na uzvišenost ovog trenutka: „Obavezno idite u crkvu i uvek pokušajte da stignete prvi pre nego što počne služba. Jutrenje je jedna od najtežih osnova monaškog života, ali ima veliku moć. Jutrenje je, prema drevnim ocima, važnije od liturgije. Na liturgiji nam se Isus Hristos prinosi na žrtvu, a na jutrenju mi prinosimo sebe Njemu. Ova prinuda, ovo je borba sa telom i ima veliki značaj,“ poručuje Sveti Varsonufije, otkrivajući dublju dimenziju jutarnje molitve.
Jutrenje simbolizuje buđenje duše iz tame grehovne noći. Ovaj sveti trenutak poziva vernika na očišćenje uma i srca, usmeravajući misli ka Gospodu. U tišini crkve, osvetljenoj svetlošću sveća, i u melodijama bogoslužbenih pesama, vera dobija snagu, a srce pronalazi mir i pripremu za iskušenja dana.
Za monahe, jutrenje je stub podvižničkog života – borba sa telom i slabostima. To je trenutak kada volja nadvladava lenjost, a duh se uzdiže ka nebeskom. Kako je Prepodobni Varsonufije naglasio, ova tiha žrtva nije bez ploda. Ona jača unutrašnju snagu i donosi neprocenjivi duhovni mir.
Iako može delovati zahtevno, jutrenje donosi bogatu duhovnu blagodat. Vernici tada prinose svoje srce Hristu, u iskrenoj molitvi koja osvežava dušu i osvetljava naš put. U crkvi, gde sveće trepere pred ikonama, ovaj trenutak postaje prilika za pokajanje, smirenje i obnovu vere.
Prepodobni Varsonufije podseća da u ovoj tihoj žrtvi leži ključ dublje povezanosti s Gospodom. Jutrenje nije samo deo bogoslužbenog ciklusa – ono je duhovni temelj, vrata kroz koja započinjemo naš hod ka večnosti, predajući Gospodu sebe u punoj ljubavi i veri.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere. Od crvene boje mučeništva, preko zlatne slave Hristove, do plave čistoće Bogorodice – svaka boja u pravoslavnoj liturgiji nosi duboku simboliku i vodi vernike ka dubljem razumevanju vere i duhovnog života. Svetlost u kandilu služi i kao opomena za naša tamna, tj. grešna dela, zle pomisli i želje, ali i da uplaši zle sile. Pozivajući se na svešteničku praksu, protojerej Andrej Čiženko govori o pogrešnim stavovima, opasnim grehovima i svemu onome što nas udaljava od prave duhovnosti. Objašnjava kako da se pričestimo dostojno, u miru i strahu Božijem.
Printscreen/Youtube/ Телевизија Храм
Duhovna riznica
21:42 | 02.12.2024
DA LI JE MOGUĆE VEROVATI U BOGA, ALI NE I U CRKVU? Vladika Atanasije dao je kratak i jasan odgovor zbog kojeg će se mnogi zamisliti
Duhovna riznica
22:20 | 03.12.2024
KOJE SU BOJE PRAVOSLAVLJA I KAKVO ZNAČENJE IMAJU: Simbolika koja osvetljava duhovni put, a često ostaje nepoznata mnogima
Duhovna riznica
13:35 | 04.12.2024
KAKO SE PALI I POSTAVLJA KANDILO: Sve zavisi od ikone, a nije svejedno ni koje ulje u njega sipate
Duhovna riznica
23:35 | 04.12.2024
PET NAJČEŠĆIH GREŠAKA VERNIKA PRILIKOM PRIČEŠĆA: Otac Andrej otkriva kako pravilno pristupiti Svetoj tajni
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Jutrenje se smatra susretom duše sa svetlošću novog dana, ali i sa svetlošću koja prevazilazi svako vreme - s Hristom.
Suština liturgije je pričešće vernih istinitim telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista u vidu hleba i vina.
Jevanđelje nas danas poučava da je Hristos jedini istinski Pastir koji poznaje svoje i polaže život za njih, dok one koji dolaze mimo Njega prepoznaje kao lopove i razbojnike, jer samo kroz Njega čovek nalazi spasenje, sigurnost i duhovnu pašu.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
