Dok većina otaca Crkve ističe značaj evharistijskog sabranja, jedan od najvećih duhovnika 19. veka, optinski starac Varsonufije, ukazao je na jutrenje kao trenutak kada mi sami prinosimo sebe Bogu, za razliku od službe kada nam se Isus Hristos prinosi na žrtvu.
U pravoslavnoj tradiciji, liturgija zauzima središnje mesto kao najsvetije bogosluženje koje okuplja vernike. Međutim, često se zaboravlja značaj jutrenjeg bogosluženja koje najdublje osvetljava početak dana i priprema dušu za susret s Gospodom.
Prepodobni Varsonufije Optinski, jedan od najvećih duhovnika 19. veka, podseća nas na uzvišenost ovog trenutka: „Obavezno idite u crkvu i uvek pokušajte da stignete prvi pre nego što počne služba. Jutrenje je jedna od najtežih osnova monaškog života, ali ima veliku moć. Jutrenje je, prema drevnim ocima, važnije od liturgije. Na liturgiji nam se Isus Hristos prinosi na žrtvu, a na jutrenju mi prinosimo sebe Njemu. Ova prinuda, ovo je borba sa telom i ima veliki značaj,“ poručuje Sveti Varsonufije, otkrivajući dublju dimenziju jutarnje molitve.
Jutrenje simbolizuje buđenje duše iz tame grehovne noći. Ovaj sveti trenutak poziva vernika na očišćenje uma i srca, usmeravajući misli ka Gospodu. U tišini crkve, osvetljenoj svetlošću sveća, i u melodijama bogoslužbenih pesama, vera dobija snagu, a srce pronalazi mir i pripremu za iskušenja dana.
Za monahe, jutrenje je stub podvižničkog života – borba sa telom i slabostima. To je trenutak kada volja nadvladava lenjost, a duh se uzdiže ka nebeskom. Kako je Prepodobni Varsonufije naglasio, ova tiha žrtva nije bez ploda. Ona jača unutrašnju snagu i donosi neprocenjivi duhovni mir.
Iako može delovati zahtevno, jutrenje donosi bogatu duhovnu blagodat. Vernici tada prinose svoje srce Hristu, u iskrenoj molitvi koja osvežava dušu i osvetljava naš put. U crkvi, gde sveće trepere pred ikonama, ovaj trenutak postaje prilika za pokajanje, smirenje i obnovu vere.
Prepodobni Varsonufije podseća da u ovoj tihoj žrtvi leži ključ dublje povezanosti s Gospodom. Jutrenje nije samo deo bogoslužbenog ciklusa – ono je duhovni temelj, vrata kroz koja započinjemo naš hod ka večnosti, predajući Gospodu sebe u punoj ljubavi i veri.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere. Od crvene boje mučeništva, preko zlatne slave Hristove, do plave čistoće Bogorodice – svaka boja u pravoslavnoj liturgiji nosi duboku simboliku i vodi vernike ka dubljem razumevanju vere i duhovnog života. Svetlost u kandilu služi i kao opomena za naša tamna, tj. grešna dela, zle pomisli i želje, ali i da uplaši zle sile. Pozivajući se na svešteničku praksu, protojerej Andrej Čiženko govori o pogrešnim stavovima, opasnim grehovima i svemu onome što nas udaljava od prave duhovnosti. Objašnjava kako da se pričestimo dostojno, u miru i strahu Božijem.
Printscreen/Youtube/ Телевизија Храм
Duhovna riznica
21:42 | 02.12.2024
DA LI JE MOGUĆE VEROVATI U BOGA, ALI NE I U CRKVU? Vladika Atanasije dao je kratak i jasan odgovor zbog kojeg će se mnogi zamisliti
Duhovna riznica
22:20 | 03.12.2024
KOJE SU BOJE PRAVOSLAVLJA I KAKVO ZNAČENJE IMAJU: Simbolika koja osvetljava duhovni put, a često ostaje nepoznata mnogima
Duhovna riznica
13:35 | 04.12.2024
KAKO SE PALI I POSTAVLJA KANDILO: Sve zavisi od ikone, a nije svejedno ni koje ulje u njega sipate
Duhovna riznica
23:35 | 04.12.2024
PET NAJČEŠĆIH GREŠAKA VERNIKA PRILIKOM PRIČEŠĆA: Otac Andrej otkriva kako pravilno pristupiti Svetoj tajni
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Svi su bili hrišćani iz Persije, koji su postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Suština liturgije je pričešće vernih istinitim telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista u vidu hleba i vina.
Jevanđelje nas danas poučava da je Hristos jedini istinski Pastir koji poznaje svoje i polaže život za njih, dok one koji dolaze mimo Njega prepoznaje kao lopove i razbojnike, jer samo kroz Njega čovek nalazi spasenje, sigurnost i duhovnu pašu.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva.
Pravoslavlje poziva da u svakom čoveku vidimo ikonu Božju, da pokušamo da razumemo, a ne da sudimo.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
