Jevanđelje nas danas poučava da je Hristos jedini istinski Pastir koji poznaje svoje i polaže život za njih, dok one koji dolaze mimo Njega prepoznaje kao lopove i razbojnike, jer samo kroz Njega čovek nalazi spasenje, sigurnost i duhovnu pašu.
Jevanđelje po Jovanu, začalo 36 (10,9-16)
9. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći. 10. Lopov ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakolje i upropasti. Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju. 11. Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj polaže za ovce. 12. A najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svoje, vidi vuka gde dolazi, i ostavlja ovce, i beži; i vuk razgrabi ovce i raspudi ih.
13. A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce. 14. Ja sam pastir dobri i poznajem svoje, i moje mene poznaju. 15. Kao što Otac poznaje mene i ja Oca; i život svoj polažem za ovce. 16. I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i te mi valja privesti, i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 200 (1,11-19)
11. A dajem vam na znanje, braćo, da jevanđelje koje sam ja blagovestio, nije od čoveka; 12. Niti ga ja primih od čoveka, niti naučih, nego otkrivenjem Isusa Hrista. 13. Jer ste čuli moje življenje nekad u Judejstvu, da odviše gonih Crkvu Božiju i pustoših je. 14. I napredovah u Judejstvu više od mnogih vrsnika svojih u rodu svome, budući odviše revnitelj za svoja otačka predanja.
15. A kada blagovoli Bog, koji me izabra od utrobe matere moje i prizva blagodaću svojom, 16. da objavi Sina svoga u meni, da ga blagovestim među neznabošcima, toga časa ne pitah tela i krvi, 17. niti iziđoh u Jerusalim onima koji su bili apostoli pre mene, nego otidoh u Arabiju, i opet se vratih u Damask. 18. A potom, nakon tri godine, izađoh u Jerusalim da vidim Petra, i ostadoh kod njega petnaest dana. 19. A drugoga od apostola ne videh, osim Jakova brata Gospodnjega.
Jevanđelje po Jovanu, začalo 35 (10,1-9)
Zaista, zaista vam kažem: „Ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu, on je lopov i razbojnik. 2. A koji ulazi na vrata pastir je ovcama. 3. Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izvodi ih; 4. i kada svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov. 5. A za tuđinom neće poći, nego će pobeći od njega, jer ne poznaju glas tuđinaca.“ 6. Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta beše to što im govoraše.
7. Tada im reče Isus opet: „Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata ovcama. 8. Svi koji god dođoše pre mene lopovi su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše.“ 9. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći.
U Pedesetnici
Dela svetih apostola, začalo 49 (26,1-5; 12-20)
1. A Agripa reče Pavlu: „Dopušta ti se da govoriš sam o sebi.” Onda Pavle podigavši ruku, poče svoju odbranu: 2. „Smatram sebe srećnim, care Agripa, što ću se danas pred tobom braniti od svega za što me optužuju Judejci. 3. Osobito što ti poznaješ sve judejske običaje i sporove. Zato te molim da me strpljivo saslušaš. 4. Moje, dakle, življenje od mladosti, koje je od početka bilo među narodom mojim u Jerusalimu, znaju svi Judejci, 5. koji me znaju od ranije, ako hoće posvedočiti, da po najstrožijoj struji naše vere življah kao farisej.
12. I tako idući u Damask sa ovlašćenjem i naređenjem od prvosveštenika, 13. u podne, care, videh na putu s neba svetlost veću od sijanja sunčanoga, koja obasja mene i one što iđahu sa mnom. 14. A kad mi svi padosmo na zemlju, čuh glas gdje govori meni i kazuje jevrejskim jezikom: „Savle, Savle, zašto me goniš? Teško ti je protiv bodila praćati se!” 15. A ja rekoh: „Ko si ti, Gospode?” A on reče: „Ja sam Isus koga ti goniš. 16. Nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se za to javih da te postavim za služitelja i svedoka ovome što si video i što ću ti pokazati,
17. izbavljajući te od naroda judejskoga i od neznabožaca u koje te ja šaljem, 18. da im otvoriš oči da se od tame obrate svetlosti i od vlasti satanine Bogu, da verom u mene prime oproštenje greha i udeo sa osvećenima.” 19. Zato, care Agripa, ja ne bijah nepokoran nebeskom viđenju; 20. Nego najpre onima u Damasku i u Jerusalimu, zatim po svoj zemlji judejskoj i neznabošcima propovedah da se pokaju i da se obrate Bogu čineći dela dostojna pokajanja.
Jevanđelje po Jovanu, začalo 34 (9,30-38; 10,1-9)
30. Odgovori čovek i reče im: „U tome i jeste čudo što vi ne znate otkuda je, a on otvori oči moje. 31. A znamo da Bog ne sluša grešnike; nego ako ko Boga poštuje i volju njegovu tvori, toga sluša. 32. Otkako je veka nije se čulo da iko otvori oči rođenome slepcu. 33. Kad on ne bi bio od Boga, ne bi mogao ništa činiti.“
34. Odgovoriše i rekoše mu: „Ti si se rodio sav u gresima, pa ti nas da učiš?“ I isteraše ga napolje. 35. Ču Isus da ga isteraše napolje, pa našavši ga reče mu: „Veruješ li ti u Sina Božijega?“ 36. On odgovori i reče: „A ko je on, Gospode, da u njega verujem?“ 37. A Isus mu reče: „I vidio si ga i onaj koji govori s tobom, taj je.“ 38. A on reče: „Verujem, Gospode!“ I pokloni mu se.
1. Zaista, zaista vam kažem: „Ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu, on je lopov i razbojnik. 2. A koji ulazi na vrata pastir je ovcama. 3. Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izvodi ih; 4. i kada svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov.
5. A za tuđinom neće poći, nego će pobeći od njega, jer ne poznaju glas tuđinaca.“ 6. Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta beše to što im govoraše. 7. Tada im reče Isus opet: „Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata ovcama. 8. Svi koji god dođoše pre mene lopovi su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše.“ 9. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći.
Ovaj čuvši da je Isus došao iz Judeje u Galileju, otide k njemu i moljaše ga da siđe i da mu isceli sina; jer beše na samrti.
"U onaj dan znaćete vi da sam ja u Ocu svome, i vi u meni, i ja u vama."
"A sada dolazim tebi, i ovo govorim na svetu, da imaju radost moju ispunjenu u sebi."
"Ja sam čokot, a vi loze. Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod jer bez mene ne možete činiti ništa."
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Žestoko mučen, pao je na zemlju, glasno zahvaljujući Bogu što ga uzima k sebi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Poziv vernicima, kroz podsećanja na reči Svetog apostola Pavla, da se uzdaju u Hrista i ne sablažnjavaju Njegovim delima.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
Čitanje Svetog pisma za 20. utorak po Duhovima pokazuje kako iz srca izviru dela koja oblikuju našu svakodnevicu i duhovni život, otkrivajući snagu oproštaja i unutrašnje odgovornosti.
Današnja jevanđeljska začela podsećaju nas da pogled sklonimo sa prolaznog i usmerimo ga ka onome što jedino donosi mir — veri, ljubavi i smirenju.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Više od 60 hramova u Beogradu i desetine lokacija u drugim gradovima otvaraju vrata solidarnosti – sav prihod namenjen je podršci višedetnim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, razgovarao sa lekarima i zastajao kraj kreveta najmlađih pacijenata, pokazujući koliko pažnja, reč i prisustvo znače tamo gde se vode najteže borbe.
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
