Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
U danima strogog posta, monasi odvajkada pronalaze načine da telo nahrane, a dušu očiste. Jedna od takvih postnih delicija, iz knjige "Ko posti duš gosti" monahinje Atanasije iz manastira Rukumija, istovremeno je i najzdravija – manastirska poslastica od naklíjanog semena. Ova jednostavna, ali moćna hrana ne sadrži beli šećer, a bogata je prirodnim mineralima i vitaminima, čineći je savršenim izborom za sve koji žele čistu, energizujuću i postnu ishranu. Priprema se pažljivo, po pravilima manastirske tradicije, a svaki korak – od namakanja semenki do njihovog mlevenja i kombinovanja sa šargarepom, jabukom i orasima – podseća na strpljenje i posvećenost koje post zahteva.
Monahinja Atanasija piše:
Klijanje je jednostavno i može se koristiti raznovrsno seme – pasulj, suvi grašak, sočivo, detelina, pšenica, heljda, suncokret, bundeva… Namočite kašiku semenki u litru mlake vode preko noći. Pre toga proverite da li su semenke tretirane hemijskim sredstvima za setvu, kako ne bismo ugrozili zdravlje. Ovo prvo namakanje, u stvari, predstavlja i poslednji korak namakanja.
Sledećeg dana, dobro isperite seme u mlakoj vodi i pažljivo ga ocedite. Stavite ga u teglu od litre, preko grla položite komad gaze i učvrstite gumicom. Teglu odložite na mračno mesto. Svakog narednog dana isperite semenke dva puta dnevno, a ako je vreme toplo i suvo, tri puta. Uvek vodite računa da se višak vode pažljivo ocedi.
Trećeg dana klijanja, semenke koje nisu sposobne da proklijaju pasti će na dno staklenke kada je napunite mlakom vodom. Mahunarke se ponašaju nešto drugačije – izdanci koji su proklijali izdići će se na površinu vode i možete ih zahvatiti cediljkom, dok seme koje ostane na dnu možete odbaciti. Izdanci soje i sočiva spremni su za jelo već treći dan, pšenice posle dva dana, dok izdanci deteline zahtevaju četiri do pet dana.
U suvoj i toploj klimi izdanci klijaju brže, pa je potrebno češće ispiranje, a gaza mora stalno ostati vlažna. Najpovoljnija temperatura za klijanje je između 18 i 21 stepena. Što je temperatura viša, izdanak će brže rasti.
Ako nemate pri ruci teglu, naklijavanje možete obaviti i na sledeći način: potrebna vam je deblja plastična kesa, tanka plastična kesa, nekoliko papirnih salveta ili čista krpa i gumice. U debljoj kesi obavite namakanje i čvrsto je zatvorite gumicom, kako voda ne bi izlazila. Kada je namakanje završeno, prenesite semenke u tanju kesu koju ste prethodno izbušili na dnu.
Namočite papirne salvete, pa umotajte kesu sa semenkama, a zatim sve to omotajte u jednu mokru krpu. Smotano stavite u deblju plastičnu kesu i dobro zatvorite gumicom. Ispiranje obavljajte pod mlazom mlake vode ili umakanjem u reku, uvek pažljivo odkapavajući višak vode. Ovaj postupak je važan kako seme ne bi ubuđalo od prevelike vlage, ili postalo gnjecavo i neprijatnog mirisa zbog nedovoljnog ispiranja ili prevelike količine semena u maloj tegli.
Klice pšenice imaju ukus mladog kukuruza. Mogu se koristiti odmah po klijanju, ili sačekati da izdanak dostigne dvostruku veličinu zrna, zavisno od ukusa. Kako se razvija koren nove biljčice, izdanak gubi hranljivu vrednost i ukus. Naklíjalo seme možete jesti sveže, ili ga pretvoriti u ukusnu poslasticu – samleti ga u mašini za meso, dodati rendanu šargarepu, jabuku, dve kašike oraha, med, slatko od trešanja i slično.
Jednostavna, mirisna poslastica koju je mati Atanasija iz manastira Rukumija godinama čuvala – spoj molitve, vina i meda koji daje posebnu radost postu.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Skromni sastojci pretvaraju se u kremasto čudo – otkrijte recept koji monasi pripremaju u vreme posta, a koji će postati omiljeni desert i u vašem domu.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
Otkrijte izuzetnu manastirsku poslasticu, u kojoj se med, orasi i pomorandža pretvaraju u slatki ritual koji spaja jednostavnost i duh monaške tradicije.
Posni kolači iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. postaju prava poslastičarska molitva koja okuplja porodicu.
Posle velike porodične tragedije, zajednica pokazala brigu za decu sveštenika i popadije, obezbedivši im krov nad glavom kao trajnu podršku.
Eparhija raško-prizrenska zabrinuta zbog privođenja Srba nakon Vidovdana i traži istragu navoda o prekoračenju ovlašćenja i ugrožavanju prava vernika.
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
Jeromonah Jerotej Draganović zapisao je 1855. godine kako se rečna riba spremala sa lukom i pirinčem, jednostavno, a praznično.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Spoj pržene ribe, paradajza, paprike i belog vina krije se u receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara" Nade Marković.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Iz knjige „Pravoslavni posni kuvar“ Nade Marković donosimo recept za drugačiji posni obrok na ulju, u kojem se prokelj obavijen hrskavim testom pretvara u ukusno jelo jednostavne pripreme.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Godine same po sebi ne donose unutrašnju promenu, niti garantuju duhovnu zrelost.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
