Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
U danima strogog posta, monasi odvajkada pronalaze načine da telo nahrane, a dušu očiste. Jedna od takvih postnih delicija, iz knjige "Ko posti duš gosti" monahinje Atanasije iz manastira Rukumija, istovremeno je i najzdravija – manastirska poslastica od naklíjanog semena. Ova jednostavna, ali moćna hrana ne sadrži beli šećer, a bogata je prirodnim mineralima i vitaminima, čineći je savršenim izborom za sve koji žele čistu, energizujuću i postnu ishranu. Priprema se pažljivo, po pravilima manastirske tradicije, a svaki korak – od namakanja semenki do njihovog mlevenja i kombinovanja sa šargarepom, jabukom i orasima – podseća na strpljenje i posvećenost koje post zahteva.
Monahinja Atanasija piše:
Klijanje je jednostavno i može se koristiti raznovrsno seme – pasulj, suvi grašak, sočivo, detelina, pšenica, heljda, suncokret, bundeva… Namočite kašiku semenki u litru mlake vode preko noći. Pre toga proverite da li su semenke tretirane hemijskim sredstvima za setvu, kako ne bismo ugrozili zdravlje. Ovo prvo namakanje, u stvari, predstavlja i poslednji korak namakanja.
Sledećeg dana, dobro isperite seme u mlakoj vodi i pažljivo ga ocedite. Stavite ga u teglu od litre, preko grla položite komad gaze i učvrstite gumicom. Teglu odložite na mračno mesto. Svakog narednog dana isperite semenke dva puta dnevno, a ako je vreme toplo i suvo, tri puta. Uvek vodite računa da se višak vode pažljivo ocedi.
Trećeg dana klijanja, semenke koje nisu sposobne da proklijaju pasti će na dno staklenke kada je napunite mlakom vodom. Mahunarke se ponašaju nešto drugačije – izdanci koji su proklijali izdići će se na površinu vode i možete ih zahvatiti cediljkom, dok seme koje ostane na dnu možete odbaciti. Izdanci soje i sočiva spremni su za jelo već treći dan, pšenice posle dva dana, dok izdanci deteline zahtevaju četiri do pet dana.
U suvoj i toploj klimi izdanci klijaju brže, pa je potrebno češće ispiranje, a gaza mora stalno ostati vlažna. Najpovoljnija temperatura za klijanje je između 18 i 21 stepena. Što je temperatura viša, izdanak će brže rasti.
Ako nemate pri ruci teglu, naklijavanje možete obaviti i na sledeći način: potrebna vam je deblja plastična kesa, tanka plastična kesa, nekoliko papirnih salveta ili čista krpa i gumice. U debljoj kesi obavite namakanje i čvrsto je zatvorite gumicom, kako voda ne bi izlazila. Kada je namakanje završeno, prenesite semenke u tanju kesu koju ste prethodno izbušili na dnu.
Namočite papirne salvete, pa umotajte kesu sa semenkama, a zatim sve to omotajte u jednu mokru krpu. Smotano stavite u deblju plastičnu kesu i dobro zatvorite gumicom. Ispiranje obavljajte pod mlazom mlake vode ili umakanjem u reku, uvek pažljivo odkapavajući višak vode. Ovaj postupak je važan kako seme ne bi ubuđalo od prevelike vlage, ili postalo gnjecavo i neprijatnog mirisa zbog nedovoljnog ispiranja ili prevelike količine semena u maloj tegli.
Klice pšenice imaju ukus mladog kukuruza. Mogu se koristiti odmah po klijanju, ili sačekati da izdanak dostigne dvostruku veličinu zrna, zavisno od ukusa. Kako se razvija koren nove biljčice, izdanak gubi hranljivu vrednost i ukus. Naklíjalo seme možete jesti sveže, ili ga pretvoriti u ukusnu poslasticu – samleti ga u mašini za meso, dodati rendanu šargarepu, jabuku, dve kašike oraha, med, slatko od trešanja i slično.
Jednostavna, mirisna poslastica koju je mati Atanasija iz manastira Rukumija godinama čuvala – spoj molitve, vina i meda koji daje posebnu radost postu.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Skromni sastojci pretvaraju se u kremasto čudo – otkrijte recept koji monasi pripremaju u vreme posta, a koji će postati omiljeni desert i u vašem domu.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
Otkrijte izuzetnu manastirsku poslasticu, u kojoj se med, orasi i pomorandža pretvaraju u slatki ritual koji spaja jednostavnost i duh monaške tradicije.
Posni kolači iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. postaju prava poslastičarska molitva koja okuplja porodicu.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
Jednostavan, domaći kolač koji se pravi polako, sa strpljenjem, a svaki zalogaj donosi toplinu i radost.
Recept jeromonaha Jeroteja Draganovića svedoči kako se u mrsnim danima u monaškoj kuhinji sprema hrana bez žurbe, ali sa merom i smislom.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Jednostavan, domaći kolač koji se pravi polako, sa strpljenjem, a svaki zalogaj donosi toplinu i radost.
Savršen obrok od sastojaka koje imate pri ruci, a koje svako voli.
Jednostavan spoj cvekle, krompira i povrća pokazuje kako post na vodi može da bude hranljiv, tih i iznenađujuće pun ukusa, baš onako kako se uči iza manastirskih zidina.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Sveti oci su opominjali da je uzaludno vapiti Bogu ako ne postoji trud da se sopstveni život uskladi sa zapovestima.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
