Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
U danima strogog posta, monasi odvajkada pronalaze načine da telo nahrane, a dušu očiste. Jedna od takvih postnih delicija, iz knjige "Ko posti duš gosti" monahinje Atanasije iz manastira Rukumija, istovremeno je i najzdravija – manastirska poslastica od naklíjanog semena. Ova jednostavna, ali moćna hrana ne sadrži beli šećer, a bogata je prirodnim mineralima i vitaminima, čineći je savršenim izborom za sve koji žele čistu, energizujuću i postnu ishranu. Priprema se pažljivo, po pravilima manastirske tradicije, a svaki korak – od namakanja semenki do njihovog mlevenja i kombinovanja sa šargarepom, jabukom i orasima – podseća na strpljenje i posvećenost koje post zahteva.
Monahinja Atanasija piše:
Klijanje je jednostavno i može se koristiti raznovrsno seme – pasulj, suvi grašak, sočivo, detelina, pšenica, heljda, suncokret, bundeva… Namočite kašiku semenki u litru mlake vode preko noći. Pre toga proverite da li su semenke tretirane hemijskim sredstvima za setvu, kako ne bismo ugrozili zdravlje. Ovo prvo namakanje, u stvari, predstavlja i poslednji korak namakanja.
Sledećeg dana, dobro isperite seme u mlakoj vodi i pažljivo ga ocedite. Stavite ga u teglu od litre, preko grla položite komad gaze i učvrstite gumicom. Teglu odložite na mračno mesto. Svakog narednog dana isperite semenke dva puta dnevno, a ako je vreme toplo i suvo, tri puta. Uvek vodite računa da se višak vode pažljivo ocedi.
Trećeg dana klijanja, semenke koje nisu sposobne da proklijaju pasti će na dno staklenke kada je napunite mlakom vodom. Mahunarke se ponašaju nešto drugačije – izdanci koji su proklijali izdići će se na površinu vode i možete ih zahvatiti cediljkom, dok seme koje ostane na dnu možete odbaciti. Izdanci soje i sočiva spremni su za jelo već treći dan, pšenice posle dva dana, dok izdanci deteline zahtevaju četiri do pet dana.
U suvoj i toploj klimi izdanci klijaju brže, pa je potrebno češće ispiranje, a gaza mora stalno ostati vlažna. Najpovoljnija temperatura za klijanje je između 18 i 21 stepena. Što je temperatura viša, izdanak će brže rasti.
Ako nemate pri ruci teglu, naklijavanje možete obaviti i na sledeći način: potrebna vam je deblja plastična kesa, tanka plastična kesa, nekoliko papirnih salveta ili čista krpa i gumice. U debljoj kesi obavite namakanje i čvrsto je zatvorite gumicom, kako voda ne bi izlazila. Kada je namakanje završeno, prenesite semenke u tanju kesu koju ste prethodno izbušili na dnu.
Namočite papirne salvete, pa umotajte kesu sa semenkama, a zatim sve to omotajte u jednu mokru krpu. Smotano stavite u deblju plastičnu kesu i dobro zatvorite gumicom. Ispiranje obavljajte pod mlazom mlake vode ili umakanjem u reku, uvek pažljivo odkapavajući višak vode. Ovaj postupak je važan kako seme ne bi ubuđalo od prevelike vlage, ili postalo gnjecavo i neprijatnog mirisa zbog nedovoljnog ispiranja ili prevelike količine semena u maloj tegli.
Klice pšenice imaju ukus mladog kukuruza. Mogu se koristiti odmah po klijanju, ili sačekati da izdanak dostigne dvostruku veličinu zrna, zavisno od ukusa. Kako se razvija koren nove biljčice, izdanak gubi hranljivu vrednost i ukus. Naklíjalo seme možete jesti sveže, ili ga pretvoriti u ukusnu poslasticu – samleti ga u mašini za meso, dodati rendanu šargarepu, jabuku, dve kašike oraha, med, slatko od trešanja i slično.
Jednostavna, mirisna poslastica koju je mati Atanasija iz manastira Rukumija godinama čuvala – spoj molitve, vina i meda koji daje posebnu radost postu.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Skromni sastojci pretvaraju se u kremasto čudo – otkrijte recept koji monasi pripremaju u vreme posta, a koji će postati omiljeni desert i u vašem domu.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
Otkrijte izuzetnu manastirsku poslasticu, u kojoj se med, orasi i pomorandža pretvaraju u slatki ritual koji spaja jednostavnost i duh monaške tradicije.
Posni kolači iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. postaju prava poslastičarska molitva koja okuplja porodicu.
Bez mleka, jaja i ulja, ova brza poslastica kombinuje jabuke, bademe i citrusne note u savršenom ukusu posta.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
Iznenadite porodicu jednostavnim, a neodoljivim receptom iz manastirske kuhinje koji svaku postnu trpezu čini posebnom.
Jednostavan, domaći kolač koji se pravi polako, sa strpljenjem, a svaki zalogaj donosi toplinu i radost.
Bez mleka, jaja i ulja, ova brza poslastica kombinuje jabuke, bademe i citrusne note u savršenom ukusu posta.
Jednostavan recept za obogaćen krompir aromama začinskog bilja koji dokazuje da post na vodi ne znači odricanje od ukusa.
Bez mnogo truda i od sastojaka koje već imate u kući dobija se mekano i mirisno jelo, idealno za dane posta na ulju, kada je potrebna zasitna, a lagana trpeza
Nekada redovan izbor u danima dugih postova, ovaj recept pokazuje kako od skromnih namirnica nastaje topao i hranljiv obrok koji se dugo pamti i lako vraća na trpezu.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
Čovek koji se oslobađa suvišnih želja počinje jasnije da vidi ono što je zaista važno.
Narodni običaji su bogati, ali protojerej Aleksandar Šmeman objašnjava da suština vere nije u pravilima, već u onome što se menja u čoveku iznutra.
