Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
U danima strogog posta, monasi odvajkada pronalaze načine da telo nahrane, a dušu očiste. Jedna od takvih postnih delicija, iz knjige "Ko posti duš gosti" monahinje Atanasije iz manastira Rukumija, istovremeno je i najzdravija – manastirska poslastica od naklíjanog semena. Ova jednostavna, ali moćna hrana ne sadrži beli šećer, a bogata je prirodnim mineralima i vitaminima, čineći je savršenim izborom za sve koji žele čistu, energizujuću i postnu ishranu. Priprema se pažljivo, po pravilima manastirske tradicije, a svaki korak – od namakanja semenki do njihovog mlevenja i kombinovanja sa šargarepom, jabukom i orasima – podseća na strpljenje i posvećenost koje post zahteva.
Monahinja Atanasija piše:
Klijanje je jednostavno i može se koristiti raznovrsno seme – pasulj, suvi grašak, sočivo, detelina, pšenica, heljda, suncokret, bundeva… Namočite kašiku semenki u litru mlake vode preko noći. Pre toga proverite da li su semenke tretirane hemijskim sredstvima za setvu, kako ne bismo ugrozili zdravlje. Ovo prvo namakanje, u stvari, predstavlja i poslednji korak namakanja.
Sledećeg dana, dobro isperite seme u mlakoj vodi i pažljivo ga ocedite. Stavite ga u teglu od litre, preko grla položite komad gaze i učvrstite gumicom. Teglu odložite na mračno mesto. Svakog narednog dana isperite semenke dva puta dnevno, a ako je vreme toplo i suvo, tri puta. Uvek vodite računa da se višak vode pažljivo ocedi.
Trećeg dana klijanja, semenke koje nisu sposobne da proklijaju pasti će na dno staklenke kada je napunite mlakom vodom. Mahunarke se ponašaju nešto drugačije – izdanci koji su proklijali izdići će se na površinu vode i možete ih zahvatiti cediljkom, dok seme koje ostane na dnu možete odbaciti. Izdanci soje i sočiva spremni su za jelo već treći dan, pšenice posle dva dana, dok izdanci deteline zahtevaju četiri do pet dana.
U suvoj i toploj klimi izdanci klijaju brže, pa je potrebno češće ispiranje, a gaza mora stalno ostati vlažna. Najpovoljnija temperatura za klijanje je između 18 i 21 stepena. Što je temperatura viša, izdanak će brže rasti.
Ako nemate pri ruci teglu, naklijavanje možete obaviti i na sledeći način: potrebna vam je deblja plastična kesa, tanka plastična kesa, nekoliko papirnih salveta ili čista krpa i gumice. U debljoj kesi obavite namakanje i čvrsto je zatvorite gumicom, kako voda ne bi izlazila. Kada je namakanje završeno, prenesite semenke u tanju kesu koju ste prethodno izbušili na dnu.
Namočite papirne salvete, pa umotajte kesu sa semenkama, a zatim sve to omotajte u jednu mokru krpu. Smotano stavite u deblju plastičnu kesu i dobro zatvorite gumicom. Ispiranje obavljajte pod mlazom mlake vode ili umakanjem u reku, uvek pažljivo odkapavajući višak vode. Ovaj postupak je važan kako seme ne bi ubuđalo od prevelike vlage, ili postalo gnjecavo i neprijatnog mirisa zbog nedovoljnog ispiranja ili prevelike količine semena u maloj tegli.
Klice pšenice imaju ukus mladog kukuruza. Mogu se koristiti odmah po klijanju, ili sačekati da izdanak dostigne dvostruku veličinu zrna, zavisno od ukusa. Kako se razvija koren nove biljčice, izdanak gubi hranljivu vrednost i ukus. Naklíjalo seme možete jesti sveže, ili ga pretvoriti u ukusnu poslasticu – samleti ga u mašini za meso, dodati rendanu šargarepu, jabuku, dve kašike oraha, med, slatko od trešanja i slično.
Jednostavna, mirisna poslastica koju je mati Atanasija iz manastira Rukumija godinama čuvala – spoj molitve, vina i meda koji daje posebnu radost postu.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Skromni sastojci pretvaraju se u kremasto čudo – otkrijte recept koji monasi pripremaju u vreme posta, a koji će postati omiljeni desert i u vašem domu.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
Otkrijte izuzetnu manastirsku poslasticu, u kojoj se med, orasi i pomorandža pretvaraju u slatki ritual koji spaja jednostavnost i duh monaške tradicije.
Posni kolači iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. postaju prava poslastičarska molitva koja okuplja porodicu.
Svetogorski starac govorio je o trenutku kada teret postane prevelik, a izlaz se ne traži u bekstvu, već u smirenju, veri i poverenju u Boga.
U vreme cara Antioha IV Epifana, porodica je odbila da prihvati idolopoklonstvo, a njihovo svedočanstvo vekovima ostaje primer istrajnosti, hrabrosti i poverenja u Boga.
Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju.
Poglavar Carigradske patrijaršije kritikovao Moskvu zbog delovanja u Africi, a patrijarha Porfirija zbog izostanka posete Carigradskoj patrijaršiji.
Kretoš torta donosi spoj sočnog patišpanja, bogatog fila od oraha, čokolade i keksa i nežnog svilenog šlaga, pa je odličan izbor za slavu, praznik ili porodično okupljanje.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
Priprema se od nekoliko skromnih namirnica, a zahvaljujući pečenju u rerni dobija blagu koricu i punoću ukusa koja podseća na trpezu pravoslavnih manastira.
Jeromonah Jerotej Draganović zapisao je 1855. godine kako se rečna riba spremala sa lukom i pirinčem, jednostavno, a praznično.
Kretoš torta donosi spoj sočnog patišpanja, bogatog fila od oraha, čokolade i keksa i nežnog svilenog šlaga, pa je odličan izbor za slavu, praznik ili porodično okupljanje.
Ova starinska poslastica sa šljivama i bademima nosi ime Mihajla Pupina, kome je, prema predanju, upravo ona bila omiljena.
Umesto mlevenog mesa, koriste se sočni komadi svinjetine i mnogo crnog luka, a završni korak receptu daje poseban ukus.
Piletina, krompir, povrće i začini lagano se krčkaju dok sve ne omekša, a kisela pavlaka na kraju daje paprikašu gustinu, punoću i prepoznatljivu kremastu teksturu.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Aleksandar Tkačenko objašnjava šta se zapravo može kriti iza onoga što nazivamo lenjošću i zašto je najvažnije otkriti pravi uzrok.
Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima, objasnio je otac Srba.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
