Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
U danima strogog posta, monasi odvajkada pronalaze načine da telo nahrane, a dušu očiste. Jedna od takvih postnih delicija, iz knjige "Ko posti duš gosti" monahinje Atanasije iz manastira Rukumija, istovremeno je i najzdravija – manastirska poslastica od naklíjanog semena. Ova jednostavna, ali moćna hrana ne sadrži beli šećer, a bogata je prirodnim mineralima i vitaminima, čineći je savršenim izborom za sve koji žele čistu, energizujuću i postnu ishranu. Priprema se pažljivo, po pravilima manastirske tradicije, a svaki korak – od namakanja semenki do njihovog mlevenja i kombinovanja sa šargarepom, jabukom i orasima – podseća na strpljenje i posvećenost koje post zahteva.
Monahinja Atanasija piše:
Klijanje je jednostavno i može se koristiti raznovrsno seme – pasulj, suvi grašak, sočivo, detelina, pšenica, heljda, suncokret, bundeva… Namočite kašiku semenki u litru mlake vode preko noći. Pre toga proverite da li su semenke tretirane hemijskim sredstvima za setvu, kako ne bismo ugrozili zdravlje. Ovo prvo namakanje, u stvari, predstavlja i poslednji korak namakanja.
Sledećeg dana, dobro isperite seme u mlakoj vodi i pažljivo ga ocedite. Stavite ga u teglu od litre, preko grla položite komad gaze i učvrstite gumicom. Teglu odložite na mračno mesto. Svakog narednog dana isperite semenke dva puta dnevno, a ako je vreme toplo i suvo, tri puta. Uvek vodite računa da se višak vode pažljivo ocedi.
Trećeg dana klijanja, semenke koje nisu sposobne da proklijaju pasti će na dno staklenke kada je napunite mlakom vodom. Mahunarke se ponašaju nešto drugačije – izdanci koji su proklijali izdići će se na površinu vode i možete ih zahvatiti cediljkom, dok seme koje ostane na dnu možete odbaciti. Izdanci soje i sočiva spremni su za jelo već treći dan, pšenice posle dva dana, dok izdanci deteline zahtevaju četiri do pet dana.
U suvoj i toploj klimi izdanci klijaju brže, pa je potrebno češće ispiranje, a gaza mora stalno ostati vlažna. Najpovoljnija temperatura za klijanje je između 18 i 21 stepena. Što je temperatura viša, izdanak će brže rasti.
Ako nemate pri ruci teglu, naklijavanje možete obaviti i na sledeći način: potrebna vam je deblja plastična kesa, tanka plastična kesa, nekoliko papirnih salveta ili čista krpa i gumice. U debljoj kesi obavite namakanje i čvrsto je zatvorite gumicom, kako voda ne bi izlazila. Kada je namakanje završeno, prenesite semenke u tanju kesu koju ste prethodno izbušili na dnu.
Namočite papirne salvete, pa umotajte kesu sa semenkama, a zatim sve to omotajte u jednu mokru krpu. Smotano stavite u deblju plastičnu kesu i dobro zatvorite gumicom. Ispiranje obavljajte pod mlazom mlake vode ili umakanjem u reku, uvek pažljivo odkapavajući višak vode. Ovaj postupak je važan kako seme ne bi ubuđalo od prevelike vlage, ili postalo gnjecavo i neprijatnog mirisa zbog nedovoljnog ispiranja ili prevelike količine semena u maloj tegli.
Klice pšenice imaju ukus mladog kukuruza. Mogu se koristiti odmah po klijanju, ili sačekati da izdanak dostigne dvostruku veličinu zrna, zavisno od ukusa. Kako se razvija koren nove biljčice, izdanak gubi hranljivu vrednost i ukus. Naklíjalo seme možete jesti sveže, ili ga pretvoriti u ukusnu poslasticu – samleti ga u mašini za meso, dodati rendanu šargarepu, jabuku, dve kašike oraha, med, slatko od trešanja i slično.
Jednostavna, mirisna poslastica koju je mati Atanasija iz manastira Rukumija godinama čuvala – spoj molitve, vina i meda koji daje posebnu radost postu.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Skromni sastojci pretvaraju se u kremasto čudo – otkrijte recept koji monasi pripremaju u vreme posta, a koji će postati omiljeni desert i u vašem domu.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
Otkrijte izuzetnu manastirsku poslasticu, u kojoj se med, orasi i pomorandža pretvaraju u slatki ritual koji spaja jednostavnost i duh monaške tradicije.
Posni kolači iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. postaju prava poslastičarska molitva koja okuplja porodicu.
Ljubav je, prema pravoslavlju, podvig.
Srce mladog sveštenika nije izdržalo postoperativni period.
Sveti Jovan Kronštatski još pre više od jednog veka opisao je zamku koja danas određuje jutra miliona ljudi - od prvog pogleda u ekran do osećaja teskobe, umora i unutrašnje praznine koja nas prati tokom celog dana.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
Iznenadite porodicu jednostavnim, a neodoljivim receptom iz manastirske kuhinje koji svaku postnu trpezu čini posebnom.
Jednostavan, domaći kolač koji se pravi polako, sa strpljenjem, a svaki zalogaj donosi toplinu i radost.
U slojevima mesa, testenine i zapečenog sira krije se jelo koje je nastajalo u danima kada nema posta, skromno, zasitno i duboko ukorenjeno u ritam života ravnice.
U kombinaciji testa i krompira krije se priča o pravoslavnim običajima, porodičnim okupljanjima i toplini domaće kuhinje koja se prenosi s kolena na koleno.
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Mali zalogaji iz prošlih vremena ponovo osvajaju kuhinje: evo kako da uz par sastojaka napravite mekane i zlatne uštipke koji mirišu na detinjstvo i porodična okupljanja nakon liturgije i praznika.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U vremenu sve češćih izliva gneva i narušenih odnosa, učenje Svetog Josifa pokazuje put ka smirenju koji počinje iznutra, a ne promenom okolnosti.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
