Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
U monaškim kuhinjama često se krije mudrost jednostavnosti: pažnja prema svakom sastojku, strpljenje u pripremi i ljubav prema onome što se stvara. Monahinja Atanasija iz manastira Rukumija u svojoj knjizi „Ko postii dušu gosti“ donosi recept za manastirske kocke sa medom — posni kolač na vodi koji spaja skromne sastojke u raskošan ukus. Ovaj kolač, iako jednostavan za pripremu, odaje poseban karakter monaškog života: u njemu nema preterivanja, ali svaka kap meda, svaki komadić oraha i suvog grožđa unosi toplinu i nežnost. Šerbet čaja koji ga prekriva i tekstura koja se raspada u kocke čine da svaki zalogaj postane mali trenutak radosti, podsećajući da je i u svakodnevnim, običnim stvarima moguće pronaći lepotu i mir.
Sastojci
1 šolja vode
1 šolja šećera
1 šolja meda
100 g oraha
100 g suvog grožđa
1 vanilin šećer
2 kašike pekmeza
brašno po potrebi
prašak za pecivo (1 prašak na 500 g brašna)
Shutterstock/MAHATHIR MOHD YASIN
Kocke sa medom, posna poslastica na vodi
Priprema
Uzmite 2 dl šerbeta čaja i 1 šolju vode, pa dodajte šećer i med. Dobro promešajte dok se sastojci ne sjedine. Zatim stavite orahe, suvo grožđe, vanilin šećer i dve kašike pekmeza, pa sve pažljivo sjedinite varnjačom. Postepeno dodajte brašno, toliko da dobijete testo gustine kačamaka, koje se lagano odvaja od varnjače. Pleh zagrejte u rerni i premažite ga voskom, a zatim sipajte pripremljeno testo. Pecite dok kolač ne dobije zlatno-smeđu boju. Kada je gotov, odmah ga prelijte pripremljenim šerbet čajem. Ostavite kolač da se potpuno ohladi, pa ga pažljivo isečite na kocke. Poslužite i uživajte u svakom zalogaju koji spaja jednostavnost i raskoš ukusa.
Spoj duhovnosti i kulinarstva dolazi iz srca pravoslavne tradicije, sa Svete gore, gde se pravi hleb koji donosi prirodnu slatkoću, bogatstvo ukusa i nežnu teksturu, a savršen je za post i sve koji uživaju u zdravim, domaćim specijalitetima.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
Jednostavna, mirisna poslastica koju je mati Atanasija iz manastira Rukumija godinama čuvala – spoj molitve, vina i meda koji daje posebnu radost postu.
Skromni sastojci pretvaraju se u kremasto čudo – otkrijte recept koji monasi pripremaju u vreme posta, a koji će postati omiljeni desert i u vašem domu.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
Na Veliku Gospojinu u Pivskom manastiru služena Sveta arhijerejska liturgija, a mitropolit budimljansko-nikšićki u besedi govorio o životu, stradanju i veri generala Mladića.
Psiholog će govoriti o stilovima vaspitanja u hrišćanskom kontekstu, ulozi roditeljskog primera i odgovornosti porodice u razvoju ličnosti i duhovnog života deteta.
Tumačeći drevno proročanstvo proroka Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je došao iz Davidovog roda i otkriva zašto je Njegovo božanstvo ostalo skriveno pod ljudskom prirodom, čak i pred onima koji su Mu bili najbliži.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Spoj spanaća, pečuraka i susama daje iznenađujuće bogat i zasitan obrok, idealan za dane uzdržanja - bez komplikacija, bez skupih sastojaka i bez odricanja od punog ukusa.
Ovo drevno jelo u srpskim domovima i manastirima pripremalo se u danima najstrožeg posta, a danas osvaja sve koji tragaju za laganim i okrepljujućim obrokom.
Izbalansirana kombinacija povrća, oraha, meda i mirisnih začina daje ovom posnom jelu posebnu punoću i čini ga savršenim izborom kada želite da trpeza tokom posta bude drugačija i maštovitija.
Na Veliku Gospojinu u Derventi proslavljena je hramovna slava Sabornog hrama i slava grada, a mitropolit zvorničko-tuzlanski govorio je o stradanju, odbrani naroda i značaju molitve za upokojene.
Iako ga je život odveo daleko od rodnog kraja, meštani svedoče da ga velika crkvena služba nikada nije udaljila od ljudi i mesta iz kojeg je potekao, kojem se rado vraćao i koje je nosio u srcu do kraja života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
