Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Prethodnih dana u Bosni i Hercegovini zabeležen je niz pravosudnih i administrativnih odluka koje su dovele do prepisivanja imovine Srpske pravoslavne crkve uključujući groblja, crkvene objekte i zemljište u svojinu „države“ ili lokalnih opština unutar Federacije BiH.
U Mostaru su dva pravoslavna groblja u Vrapčićima, sa pripadajućom kapelom i crkvom, zavedena kao državno vlasništvo, bez prethodnog obaveštavanja crkvene opštine mostarske kao zakonskog posednika i učesnika u postupku. U Zenici je Saborna crkva Presvete Bogorodice, zajedno sa okolnim zemljištem, registrovana kao „državna imovina“, dok je u Popovom polju deo zemljišta manastira Zavala preknjižen na opštinu Ravno, bez konsultacija sa manastirom.
Ove odluke izazvale su snažnu uznemirenost među pravoslavnim vernicima, koji ih ne doživljavaju kao puku administrativnu grešku, već kao deo šireg procesa stavljanja crkvene imovine pod kontrolu države, što preti istorijskim i duhovnim pravima Srpske pravoslavne crkve u ovom prostoru.
Kad groblja i hramovi nestaju iz crkvenih knjiga
Posebnu težinu ima činjenica da su ovi postupci sprovođeni bez javnosti i bez obaveštavanja crkvenih zajednica, iako se radi o svetinjama koje vekovima pripadaju Crkvi i narodu. Groblja, hramovi i manastirska imanja nisu samo pravna kategorija, već mesta sećanja, molitve i duhovnog kontinuiteta.
Prepisivanje takve imovine na „državu“ ili lokalne opštine u praksi otvara prostor za dalje raspolaganje svetinjama bez saglasnosti Crkve i vernika, što dodatno produbljuje nepoverenje i strah od dugoročnih posledica.
Foto: Religija.rs
Sveštenik Darko Đogo
Snažna reakcija oca Darka Đoga: "Reč je o smišljenom projektu"
Na ove događaje reagovao je dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta „Sveti Vasilije Ostroški“ u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, koji je ove postupke nazvao delom politizovanog, perfidnog i unapred osmišljenog projekta.
Prema njegovim rečima, pravoslavna groblja i svetinje najpre se prepisuju u „državno“ vlasništvo, kako bi se potom njima moglo raspolagati mimo Crkve i zajednice kojoj pripadaju.
– Treba svako da zna da je Srpska pravoslavna crkva starija od bilo koje političke formacije, takozvane države i bilo čega ovde, da smo vekovima opstajali i da ćemo nadtrajati i one koji danas pokušavaju da nam na vrlo perfidan način oduzmu imovinu – izjavio je otac Darko za agenciju Srna.
On je naglasio da SPC neće odustati od zaštite svoje imovine i da će koristiti sva zakonska sredstva kako bi sačuvala ono što joj pripada po pravu, istoriji i predanju.
"Ovo je presedan i upozorenje za srpski narod"
Otac Darko upozorava da se ovi procesi ne mogu posmatrati izdvojeno i da predstavljaju opasan presedan, naročito u sredinama u kojima su Srbi etnička manjina.
– Nije samo imovina Crkve u pitanju, nego su to svetinje Crkve. Groblja su naše svetinje i pokušava se da se prenesu na takozvanu „državnu imovinu“. Žalosno je što tome svedočimo, ali ovo je i jasan primer kakva bi sudbina čekala Srbe svuda gde ne bi bilo Republike Srpske i državnog okvira u kojem Srbi danas žive – smatra dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči.
On podseća da je srpski narod poznat po tome što svoje svetinje doživljava kao ličnu i zajedničku obavezu.
– Groblja se održavaju, spomenici se obilaze. Važno je da ceo pravoslavni narod, ma koliko da nas ima u bilo kom delu Federacije BiH, vodi računa o svojim grobljima, ne samo o njihovom fizičkom izgledu, već i o njihovom pravnom statusu – zaključio je otac Darko.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Predsednik Saveza Srba iz regiona upozorava da nije reč o administrativnoj grešci, već o sistemskom mehanizmu kojim se, preko zakona i katastra, nastavlja progon preostalih pravoslavaca.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sedam svetih mučenika hersonskih po starom i Svetog novomučenika Mirona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Sv. Klementa Aleksandrijskog, muslimani slave Bajram, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Nakon godina nejasnih sudskih upisa i institucionalnih borbi, federalni sud priznao je istorijsko vlasništvo nad Sabornom crkvom Presvete Bogorodice, što se tumači kao važan signal za rešavanje i drugih otvorenih imovinskih pitanja SPC u BiH.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
