Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Prethodnih dana u Bosni i Hercegovini zabeležen je niz pravosudnih i administrativnih odluka koje su dovele do prepisivanja imovine Srpske pravoslavne crkve uključujući groblja, crkvene objekte i zemljište u svojinu „države“ ili lokalnih opština unutar Federacije BiH.
U Mostaru su dva pravoslavna groblja u Vrapčićima, sa pripadajućom kapelom i crkvom, zavedena kao državno vlasništvo, bez prethodnog obaveštavanja crkvene opštine mostarske kao zakonskog posednika i učesnika u postupku. U Zenici je Saborna crkva Presvete Bogorodice, zajedno sa okolnim zemljištem, registrovana kao „državna imovina“, dok je u Popovom polju deo zemljišta manastira Zavala preknjižen na opštinu Ravno, bez konsultacija sa manastirom.
Ove odluke izazvale su snažnu uznemirenost među pravoslavnim vernicima, koji ih ne doživljavaju kao puku administrativnu grešku, već kao deo šireg procesa stavljanja crkvene imovine pod kontrolu države, što preti istorijskim i duhovnim pravima Srpske pravoslavne crkve u ovom prostoru.
Kad groblja i hramovi nestaju iz crkvenih knjiga
Posebnu težinu ima činjenica da su ovi postupci sprovođeni bez javnosti i bez obaveštavanja crkvenih zajednica, iako se radi o svetinjama koje vekovima pripadaju Crkvi i narodu. Groblja, hramovi i manastirska imanja nisu samo pravna kategorija, već mesta sećanja, molitve i duhovnog kontinuiteta.
Prepisivanje takve imovine na „državu“ ili lokalne opštine u praksi otvara prostor za dalje raspolaganje svetinjama bez saglasnosti Crkve i vernika, što dodatno produbljuje nepoverenje i strah od dugoročnih posledica.
Foto: Religija.rs
Sveštenik Darko Đogo
Snažna reakcija oca Darka Đoga: "Reč je o smišljenom projektu"
Na ove događaje reagovao je dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta „Sveti Vasilije Ostroški“ u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, koji je ove postupke nazvao delom politizovanog, perfidnog i unapred osmišljenog projekta.
Prema njegovim rečima, pravoslavna groblja i svetinje najpre se prepisuju u „državno“ vlasništvo, kako bi se potom njima moglo raspolagati mimo Crkve i zajednice kojoj pripadaju.
– Treba svako da zna da je Srpska pravoslavna crkva starija od bilo koje političke formacije, takozvane države i bilo čega ovde, da smo vekovima opstajali i da ćemo nadtrajati i one koji danas pokušavaju da nam na vrlo perfidan način oduzmu imovinu – izjavio je otac Darko za agenciju Srna.
On je naglasio da SPC neće odustati od zaštite svoje imovine i da će koristiti sva zakonska sredstva kako bi sačuvala ono što joj pripada po pravu, istoriji i predanju.
"Ovo je presedan i upozorenje za srpski narod"
Otac Darko upozorava da se ovi procesi ne mogu posmatrati izdvojeno i da predstavljaju opasan presedan, naročito u sredinama u kojima su Srbi etnička manjina.
– Nije samo imovina Crkve u pitanju, nego su to svetinje Crkve. Groblja su naše svetinje i pokušava se da se prenesu na takozvanu „državnu imovinu“. Žalosno je što tome svedočimo, ali ovo je i jasan primer kakva bi sudbina čekala Srbe svuda gde ne bi bilo Republike Srpske i državnog okvira u kojem Srbi danas žive – smatra dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči.
On podseća da je srpski narod poznat po tome što svoje svetinje doživljava kao ličnu i zajedničku obavezu.
– Groblja se održavaju, spomenici se obilaze. Važno je da ceo pravoslavni narod, ma koliko da nas ima u bilo kom delu Federacije BiH, vodi računa o svojim grobljima, ne samo o njihovom fizičkom izgledu, već i o njihovom pravnom statusu – zaključio je otac Darko.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Predsednik Saveza Srba iz regiona upozorava da nije reč o administrativnoj grešci, već o sistemskom mehanizmu kojim se, preko zakona i katastra, nastavlja progon preostalih pravoslavaca.
Srednjovekovni rukopis Srpske pravoslavne crkve, koji se više od šest vekova koristi u liturgiji, našao se u središtu spora nakon odluke Komisije BiH da ga proglasi državnom baštinom.
Sakralni objekat koji je u 19. veku bio jedno od važnih mesta opismenjavanja vozućkog kraja ponovo će dobiti svoju ulogu u okviru svetinje, zahvaljujući zajedništvu Crkve i vernog naroda.
Dvanaestogodišnji dečak iz Donje Kamenice kod Zvornika danas se poštuje kao Sveti novomučenik Slobodan Donjokamenički, a njegovo ime ostalo je simbol nevinog stradanja i vere.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Krstovdan u manastiru Blagoveštenje kablarsko biće održana svečanost 11. drvorezbarske kolonije "Krst patrijarha Pavla", uz izložbu ručno izrađenih krstova i dodelu nagrada učesnicima.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
