Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Prethodnih dana u Bosni i Hercegovini zabeležen je niz pravosudnih i administrativnih odluka koje su dovele do prepisivanja imovine Srpske pravoslavne crkve uključujući groblja, crkvene objekte i zemljište u svojinu „države“ ili lokalnih opština unutar Federacije BiH.
U Mostaru su dva pravoslavna groblja u Vrapčićima, sa pripadajućom kapelom i crkvom, zavedena kao državno vlasništvo, bez prethodnog obaveštavanja crkvene opštine mostarske kao zakonskog posednika i učesnika u postupku. U Zenici je Saborna crkva Presvete Bogorodice, zajedno sa okolnim zemljištem, registrovana kao „državna imovina“, dok je u Popovom polju deo zemljišta manastira Zavala preknjižen na opštinu Ravno, bez konsultacija sa manastirom.
Ove odluke izazvale su snažnu uznemirenost među pravoslavnim vernicima, koji ih ne doživljavaju kao puku administrativnu grešku, već kao deo šireg procesa stavljanja crkvene imovine pod kontrolu države, što preti istorijskim i duhovnim pravima Srpske pravoslavne crkve u ovom prostoru.
Kad groblja i hramovi nestaju iz crkvenih knjiga
Posebnu težinu ima činjenica da su ovi postupci sprovođeni bez javnosti i bez obaveštavanja crkvenih zajednica, iako se radi o svetinjama koje vekovima pripadaju Crkvi i narodu. Groblja, hramovi i manastirska imanja nisu samo pravna kategorija, već mesta sećanja, molitve i duhovnog kontinuiteta.
Prepisivanje takve imovine na „državu“ ili lokalne opštine u praksi otvara prostor za dalje raspolaganje svetinjama bez saglasnosti Crkve i vernika, što dodatno produbljuje nepoverenje i strah od dugoročnih posledica.
Foto: Religija.rs
Sveštenik Darko Đogo
Snažna reakcija oca Darka Đoga: "Reč je o smišljenom projektu"
Na ove događaje reagovao je dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta „Sveti Vasilije Ostroški“ u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, koji je ove postupke nazvao delom politizovanog, perfidnog i unapred osmišljenog projekta.
Prema njegovim rečima, pravoslavna groblja i svetinje najpre se prepisuju u „državno“ vlasništvo, kako bi se potom njima moglo raspolagati mimo Crkve i zajednice kojoj pripadaju.
– Treba svako da zna da je Srpska pravoslavna crkva starija od bilo koje političke formacije, takozvane države i bilo čega ovde, da smo vekovima opstajali i da ćemo nadtrajati i one koji danas pokušavaju da nam na vrlo perfidan način oduzmu imovinu – izjavio je otac Darko za agenciju Srna.
On je naglasio da SPC neće odustati od zaštite svoje imovine i da će koristiti sva zakonska sredstva kako bi sačuvala ono što joj pripada po pravu, istoriji i predanju.
"Ovo je presedan i upozorenje za srpski narod"
Otac Darko upozorava da se ovi procesi ne mogu posmatrati izdvojeno i da predstavljaju opasan presedan, naročito u sredinama u kojima su Srbi etnička manjina.
– Nije samo imovina Crkve u pitanju, nego su to svetinje Crkve. Groblja su naše svetinje i pokušava se da se prenesu na takozvanu „državnu imovinu“. Žalosno je što tome svedočimo, ali ovo je i jasan primer kakva bi sudbina čekala Srbe svuda gde ne bi bilo Republike Srpske i državnog okvira u kojem Srbi danas žive – smatra dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči.
On podseća da je srpski narod poznat po tome što svoje svetinje doživljava kao ličnu i zajedničku obavezu.
– Groblja se održavaju, spomenici se obilaze. Važno je da ceo pravoslavni narod, ma koliko da nas ima u bilo kom delu Federacije BiH, vodi računa o svojim grobljima, ne samo o njihovom fizičkom izgledu, već i o njihovom pravnom statusu – zaključio je otac Darko.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Predsednik Saveza Srba iz regiona upozorava da nije reč o administrativnoj grešci, već o sistemskom mehanizmu kojim se, preko zakona i katastra, nastavlja progon preostalih pravoslavaca.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Nakon godina nejasnih sudskih upisa i institucionalnih borbi, federalni sud priznao je istorijsko vlasništvo nad Sabornom crkvom Presvete Bogorodice, što se tumači kao važan signal za rešavanje i drugih otvorenih imovinskih pitanja SPC u BiH.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički jasno povlači granicu između spoljašnje pobožnosti i unutrašnjeg preobražaja koji menja srce, misao i čitav pravac čovekovog života.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Januarija i druge s njim po starom i Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blaženog Julijana, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
