Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Prethodnih dana u Bosni i Hercegovini zabeležen je niz pravosudnih i administrativnih odluka koje su dovele do prepisivanja imovine Srpske pravoslavne crkve uključujući groblja, crkvene objekte i zemljište u svojinu „države“ ili lokalnih opština unutar Federacije BiH.
U Mostaru su dva pravoslavna groblja u Vrapčićima, sa pripadajućom kapelom i crkvom, zavedena kao državno vlasništvo, bez prethodnog obaveštavanja crkvene opštine mostarske kao zakonskog posednika i učesnika u postupku. U Zenici je Saborna crkva Presvete Bogorodice, zajedno sa okolnim zemljištem, registrovana kao „državna imovina“, dok je u Popovom polju deo zemljišta manastira Zavala preknjižen na opštinu Ravno, bez konsultacija sa manastirom.
Ove odluke izazvale su snažnu uznemirenost među pravoslavnim vernicima, koji ih ne doživljavaju kao puku administrativnu grešku, već kao deo šireg procesa stavljanja crkvene imovine pod kontrolu države, što preti istorijskim i duhovnim pravima Srpske pravoslavne crkve u ovom prostoru.
Kad groblja i hramovi nestaju iz crkvenih knjiga
Posebnu težinu ima činjenica da su ovi postupci sprovođeni bez javnosti i bez obaveštavanja crkvenih zajednica, iako se radi o svetinjama koje vekovima pripadaju Crkvi i narodu. Groblja, hramovi i manastirska imanja nisu samo pravna kategorija, već mesta sećanja, molitve i duhovnog kontinuiteta.
Prepisivanje takve imovine na „državu“ ili lokalne opštine u praksi otvara prostor za dalje raspolaganje svetinjama bez saglasnosti Crkve i vernika, što dodatno produbljuje nepoverenje i strah od dugoročnih posledica.
Foto: Religija.rs
Sveštenik Darko Đogo
Snažna reakcija oca Darka Đoga: "Reč je o smišljenom projektu"
Na ove događaje reagovao je dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta „Sveti Vasilije Ostroški“ u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, koji je ove postupke nazvao delom politizovanog, perfidnog i unapred osmišljenog projekta.
Prema njegovim rečima, pravoslavna groblja i svetinje najpre se prepisuju u „državno“ vlasništvo, kako bi se potom njima moglo raspolagati mimo Crkve i zajednice kojoj pripadaju.
– Treba svako da zna da je Srpska pravoslavna crkva starija od bilo koje političke formacije, takozvane države i bilo čega ovde, da smo vekovima opstajali i da ćemo nadtrajati i one koji danas pokušavaju da nam na vrlo perfidan način oduzmu imovinu – izjavio je otac Darko za agenciju Srna.
On je naglasio da SPC neće odustati od zaštite svoje imovine i da će koristiti sva zakonska sredstva kako bi sačuvala ono što joj pripada po pravu, istoriji i predanju.
"Ovo je presedan i upozorenje za srpski narod"
Otac Darko upozorava da se ovi procesi ne mogu posmatrati izdvojeno i da predstavljaju opasan presedan, naročito u sredinama u kojima su Srbi etnička manjina.
– Nije samo imovina Crkve u pitanju, nego su to svetinje Crkve. Groblja su naše svetinje i pokušava se da se prenesu na takozvanu „državnu imovinu“. Žalosno je što tome svedočimo, ali ovo je i jasan primer kakva bi sudbina čekala Srbe svuda gde ne bi bilo Republike Srpske i državnog okvira u kojem Srbi danas žive – smatra dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči.
On podseća da je srpski narod poznat po tome što svoje svetinje doživljava kao ličnu i zajedničku obavezu.
– Groblja se održavaju, spomenici se obilaze. Važno je da ceo pravoslavni narod, ma koliko da nas ima u bilo kom delu Federacije BiH, vodi računa o svojim grobljima, ne samo o njihovom fizičkom izgledu, već i o njihovom pravnom statusu – zaključio je otac Darko.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Predsednik Saveza Srba iz regiona upozorava da nije reč o administrativnoj grešci, već o sistemskom mehanizmu kojim se, preko zakona i katastra, nastavlja progon preostalih pravoslavaca.
Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Nakon godina nejasnih sudskih upisa i institucionalnih borbi, federalni sud priznao je istorijsko vlasništvo nad Sabornom crkvom Presvete Bogorodice, što se tumači kao važan signal za rešavanje i drugih otvorenih imovinskih pitanja SPC u BiH.
Srednjovekovni rukopis Srpske pravoslavne crkve, koji se više od šest vekova koristi u liturgiji, našao se u središtu spora nakon odluke Komisije BiH da ga proglasi državnom baštinom.
Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Mitropolit šumadijski je na hramovnoj slavi govorio o liturgiji kao najvećem izrazu blagodarnosti Bogu i upozorio da bez smirenja ni Božji darovi ne mogu čoveku doneti istinsku korist.
U Beogradu se okupilo više od 400 učesnika kampa „Srbija te zove“, a susret sa poglavarom SPC protekao je uz razgovor o poreklu, Svetom Savi, ljubavi prema bližnjem i veri.
Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.
Pravoslavci danas obeležavaju Svete apostole Prohora, Nikanora, Timona i Parmena po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhidiakon Lavrentije. Katolička crkva obeležava praznik Svetog Lovrenca, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
