Slučaj tivatskog paroha, vezan za Morinj i javne istupe, prerastao je u političko-crkveni spor koji otvara stare rane i nova pitanja u odnosima Zagreba i Podgorice.
U hrušćanstvu granice se obično prelaze molitvom, a ne pasošem. Ipak, jedan pravoslavni sveštenik, paroh Mijajlo Backović iz Tivta, našao se ovih dana na spisku ljudi kojima je u Hrvatskoj zabranjen ulazak na njenu teritoriju. Odluka je, kako prenose regionalni mediji, doneta na nivou bezbednosnih službi i odnosi se upravo na Backovića, što je razlikuje od formalnog proglašenja persona non grata, koje je prethodno primenjeno prema visokim crnogorskim funkcionerima poput Alekse Bečića, Milana Kneževića i Andrije Mandića.
Od Morinja do zabrane ulaza: spor koji ne jenjava
Za vernike Srpske pravoslavne crkve ime Mijajla Backovića poznato je iz liturgijskog i parohijskog života, ali i iz javnih rasprava koje su prevazilazile okvire Crne Gore. Prošle godine njegovo prisustvo skupu na kojem je zahtevano uklanjanje spomen-ploče u Morinju, na mestu nekadašnjeg logora, dodatno je zaoštrilo odnose i podiglo tenzije u javnosti.
Spomen-ploča, postavljena 2022. godine u krugu kasarne Vojske Crne Gore, sadrži tekst u kojem se govori o „velikosrpskoj agresiji na Hrvatsku“ i izražava žaljenje zbog patnji zatočenih hrvatskih civila i branilaca. Iako je njen formalni cilj bio obeležavanje stradanja i poruka da se zločini ne ponove, njen sadržaj ostao je duboko sporan i pretvorio se u trajnu tačku razdora u odnosima dve države.
Sveštenik između oltara i javne reči
Otac Mijajlo Backović, čija je služba u Srpskoj pravoslavnoj crkvi praćena izraženim stavovima o istorijskim i nacionalnim pitanjima, ne krije da je odluku Hrvatske doživeo kao lični udar. U javnim obraćanjima ističe da se njegove reči izvlače iz konteksta i koriste u dnevno-političke svrhe, upozoravajući da se na taj način njemu i njegovoj porodici crta meta.
youtube/SPC Kotor
Sveštenik Mijajlo Backović
Istovremeno, Backović očekuje da Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore stane u zaštitu svih svojih državljana kojima je zabranjen ulazak u Hrvatsku, ocenjujući da bi izostanak reakcije značio popuštanje pred pritiscima i političkim ucenama koje zadiru u dostojanstvo države.
Duhovno poslanje i političke granice
Ovaj slučaj ponovo otvara pitanje položaja sveštenika u javnom prostoru. U pravoslavnoj tradiciji sveštenik nije samo liturgijski bogoslužitelj, već i moralni svedok zajednice - onaj koji tumači večne istine vere u konkretnim istorijskim okolnostima. Kada takva svedočenja postanu povod za državne mere i diplomatske poteze, jasno je da istorijske rane i dalje snažno oblikuju političku stvarnost.
U Crnoj Gori i Hrvatskoj sećanje na ratove devedesetih ostaje živo i često utiče na savremene političke odluke. Zabrana ulaska jednom svešteniku Srpske pravoslavne crkve zato prevazilazi lični slučaj i postaje simbol šireg problema - nemogućnosti da se bolna prošlost sagleda bez novih podela.
Za vernike, koji u svakodnevnom crkvenom životu promišljaju o praštanju, milosrđu i trpljenju, ovakva vest zvuči kao opomena. Jer, kako kaže pravoslavna izreka, granice mogu razdvajati ljude, ali vera ima snagu da ih ponovo spoji. Ostaje pitanje da li će u ovom slučaju prevagnuti zabrane ili dijalog.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Božićno pojanje u dvorani „Lisinski“ najavljeno je kao praznični susret vere i muzike, ali se ubrzo otkrilo da iza događaja stoji projekat vezan za obnovu tzv. Hrvatske pravoslavne crkve – ideje koja ponovo otvara pitanje sudbine Srba, Crkve i istorijskog pamćenja.
Saopštenje Mitropolije crnogorsko-primorske otvorilo je teška pitanja o "savremenom aparthejdu", zloupotrebi navodne zabrinutosti građana i granici iza koje administrativne odluke prestaju da budu neutralne.
U manastiru Svete Petke, na praznik Svetih vitlejemskih mladenaca, episkopi Jovan darovali su vernicima deo moštiju novomučenika, obeležavajući trenutak tuge, nade i duhovne snage pravoslavnih zajednica u Hrvatskoj.
Mnogi vernici ne znaju da morski plodovi bez kičme, poput lignji, nisu zabranjeni u danima posta na ulju – isprobajte tradicionalni recept koji spaja post i gozbu.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
U besedi za subotu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz granice telesnog pogleda, otkrivajući kako duh razotkriva ono što očima ostaje skriveno i otvara vrata unutrašnjih tajni.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mitropolija crnogorsko-primorska najoštrije je reagovala na slučaj koji je pogodio protojereja Mijajla Backovića, ističući da je reč o anticrkvenom činu i pozivajući državne i lokalne vlasti da preduzmu sve mere kako bi se počinioci ovog gnusnog dela identifikovali i sankcionisali.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
