Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Napad na Saborni hram Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu ponovo je skrenuo pažnju na pitanje bezbednosti verskih objekata i odnosa u društvu u kojem oni postoje. Reakcija Eparhije zagrebačko-ljubljanske Srpske pravoslavne Crkve usledila je kroz opširno saopštenje u kojem se, uz osudu incidenta, ukazuje i na njegov širi značaj.
- Povodom napada na Saborni hram Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu, koji se dogodio na dan kada se molitveno sećamo žrtava Holokausta, uključujući i nevino postradale u Jasenovcu, izražavamo duboku zabrinutost, tugu i uznemirenost. Apelujemo na nadležne organe Republike Hrvatske da ovaj napad pravično i odgovorno procesuiraju, kao i da učine sve da govor mržnje u javnom prostoru bude prepoznat, osuđen i sprečen.
U uvodnom delu saopštenja Eparhija jasno ukazuje i na simboliku trenutka u kojem se napad dogodio, ali i na potrebu institucionalne reakcije.
- Istovremeno, Eparhija zagrebačko-ljubljanska najodlučnije osuđuje svaki akt nasilja i netrpeljivosti ne samo prema pravoslavnim svetinjama, već prema bilo kom verskom objektu ili verskoj zajednici, jer napad na svetinju predstavlja udar na osnovne vrednosti mira, dostojanstva i suživota među ljudima. U nastavku se stav proširuje na opštu osudu nasilja, uz podsećanje na istorijski kontinuitet i značaj samog hrama.
- Hram Svetog Preobraženja zaštićeno je kulturno dobro Republike Hrvatske i Saborna je crkva (katedrala) za Eparhiju zagrebačko-ljubljansku Srpske pravoslavne crkve. Preživela je ratove, rušenja i progone, ostajući svedok da je molitva jača od svakog nasilja. Poslednjih godina, posle razornog zemljotresa koji je pogodio Zagreb, ovaj hram prolazi kroz temeljnu obnovu. Sa blagodarnošću Bogu i svima koji u tome učestvuju, svedočimo da se crkva vraća u život – ponovo ispunjena vernicima kao mesto mira i molitve među ljudima različitih imena i porekla.
Ovim delom saopštenja dodatno se naglašava i kulturni i duhovni značaj hrama, kao i njegova uloga u savremenom trenutku.
- Upravo zato, ovakav čin nasilja ne predstavlja samo materijalnu štetu. Materijalno će, uz Božju pomoć, biti obnovljeno. Ali ono što ovakvi događaji ranjavaju jeste teško stečeno poverenje, pomirenje i zajedništvo među ljudima. Sa bolom konstatujemo da se takve vrednosti koje se grade decenijama mogu ugroziti u trenutku nerazumom i mržnjom. Zato pozivamo i pojedince i institucije da učine sve da se ovakvi incidenti ne ponavljaju, te da se očuva duh međusobnog poštovanja i mira.
U završnici se fokus premešta sa materijalne štete na posledice koje se teže popravljaju, uz jasan apel celom društvu.
- Ovaj hram je uvek bio i ostaće mesto molitve za mir – ne samo za pravoslavne vernike nego za sve ljude dobre volje. Neka nas ovaj događaj ne podeli, već opomene da je mir krhak dar koji moramo zajednički čuvati. Sa verom da će razum, odgovornost i čovečnost nadvladati“, zaključuje se u saopštenju Eparhije zagrebačko-ljubljanske Srpske pravoslavne crkve.
Saopštenje time zaokružuje poruku koja, uz jasnu osudu incidenta, insistira na očuvanju mira i odgovornosti svih aktera u društvu.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu. Serija vandalskih napada ispred Hrama Svetog Simeona Mirotočivog otvara pitanja o bezbednosti crkvene imovine i odgovornosti nadležnih organa.
Foto: SPC
Jasno upozorenje: Napad na svetinju nije samo incident
Ovaj sveti hram, podignut 1866. godine po nacrtu hrvatskog arhitekte Franje Klajna, kroz svoju dugu istoriju više puta je stradao, ali je svaki put ponovo uzdizan verom i trudom naroda.
Posledice koje ne mogu da se poprave preko noći
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Aktuelno iz SPC
22:39 | 30.03.2026
"NE DAJMO NA CRKVU, NE DAJMO DA JE IKO VREĐA, DA NAS MEĐUSOBNO SVAĐA": Snažan odjek nove besede vladike Isihija
Aktuelno iz SPC
23:14 | 07.04.2026
INCIDENTI ISPRED SABORNOG HRAMA U BERANAMA - NAPADI NA SVEŠTENIKE NE PRESTAJU: Crkva hitno apelovala na nadležne organe da zaštite sveštenstvo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mitropolit mileševski Atanasije služio je pomen Varnavi Rosiću u Pljevljima, ističući da je ovaj arhijerej i posle svoje smrti nastavio delo započeto za života.
Priprema se od nekoliko skromnih namirnica, a zahvaljujući pečenju u rerni dobija blagu koricu i punoću ukusa koja podseća na trpezu pravoslavnih manastira.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je kako čovek može da sačuva čistotu duše i onda kada se susretne sa tuđom zavišću, nepravdom i lošim postupcima.
Vladika timočki Ilarion u besedi je podsetio da se istinski mir pronalazi kada čovek svoju volju uskladi sa voljom Božjom.
Njegova odluka da primi krštenje u početku je bila izazov za porodicu, ali su je majka i najbliži kasnije prihvatili.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Marko Princ, član parohije napadnutog Sabornog hrama, tvrdi da se iza razbijenog vitraža ne krije samo nasilje na ulici, već i nevidljivi sukob koji deli ljude, gradove i vere i koji, kako kaže, ima svoju jasnu duhovnu logiku.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U obraćanju zbog događaja u Gornjem Zaostru, sveštenstvo, monaštvo i verni narod Eparhije budimljansko-nikšićke upozoravaju na medijski linč, politički pritisak i selektivno delovanje institucija, uz poziv svim građanima na mir i istinu.
Uoči praznika Svetog Save, uprava manastira Svete Petke Izvorske odbacila je glasine o navodnoj prodaji arapskim investitorima, pozivajući vernike da ne šire neistine koje ugrožavaju integritet Srpske pravoslavne crkve i destabilizuju zajedništvo među našim narodom.
Mitropolit mileševski Atanasije služio je pomen Varnavi Rosiću u Pljevljima, ističući da je ovaj arhijerej i posle svoje smrti nastavio delo započeto za života.
Vladika timočki Ilarion u besedi je podsetio da se istinski mir pronalazi kada čovek svoju volju uskladi sa voljom Božjom.
Mitropolit nemački Grigorije, koji je u vreme dolaska monaha Makarija u Tvrdoš bio episkop zahumsko-hercegovački i primorski, uputio je reči sećanja povodom upokojenja dugogodišnjeg sabrata ove hercegovačke svetinje.
Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Efimiju po starom, dok se po novom kalendaru slavi Sveta mučenica Hristina. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Šarbela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Sećanje na događaj iz Halkidona 451. godine, kada je preko njenih moštiju, prema crkvenom predanju, potvrđeno učenje Pravoslavne crkve o dve prirode Gospoda Isusa Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
