Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Napad na Saborni hram Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu ponovo je skrenuo pažnju na pitanje bezbednosti verskih objekata i odnosa u društvu u kojem oni postoje. Reakcija Eparhije zagrebačko-ljubljanske Srpske pravoslavne Crkve usledila je kroz opširno saopštenje u kojem se, uz osudu incidenta, ukazuje i na njegov širi značaj.
- Povodom napada na Saborni hram Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu, koji se dogodio na dan kada se molitveno sećamo žrtava Holokausta, uključujući i nevino postradale u Jasenovcu, izražavamo duboku zabrinutost, tugu i uznemirenost. Apelujemo na nadležne organe Republike Hrvatske da ovaj napad pravično i odgovorno procesuiraju, kao i da učine sve da govor mržnje u javnom prostoru bude prepoznat, osuđen i sprečen.
U uvodnom delu saopštenja Eparhija jasno ukazuje i na simboliku trenutka u kojem se napad dogodio, ali i na potrebu institucionalne reakcije.
- Istovremeno, Eparhija zagrebačko-ljubljanska najodlučnije osuđuje svaki akt nasilja i netrpeljivosti ne samo prema pravoslavnim svetinjama, već prema bilo kom verskom objektu ili verskoj zajednici, jer napad na svetinju predstavlja udar na osnovne vrednosti mira, dostojanstva i suživota među ljudima. U nastavku se stav proširuje na opštu osudu nasilja, uz podsećanje na istorijski kontinuitet i značaj samog hrama.
- Hram Svetog Preobraženja zaštićeno je kulturno dobro Republike Hrvatske i Saborna je crkva (katedrala) za Eparhiju zagrebačko-ljubljansku Srpske pravoslavne crkve. Preživela je ratove, rušenja i progone, ostajući svedok da je molitva jača od svakog nasilja. Poslednjih godina, posle razornog zemljotresa koji je pogodio Zagreb, ovaj hram prolazi kroz temeljnu obnovu. Sa blagodarnošću Bogu i svima koji u tome učestvuju, svedočimo da se crkva vraća u život – ponovo ispunjena vernicima kao mesto mira i molitve među ljudima različitih imena i porekla.
Ovim delom saopštenja dodatno se naglašava i kulturni i duhovni značaj hrama, kao i njegova uloga u savremenom trenutku.
- Upravo zato, ovakav čin nasilja ne predstavlja samo materijalnu štetu. Materijalno će, uz Božju pomoć, biti obnovljeno. Ali ono što ovakvi događaji ranjavaju jeste teško stečeno poverenje, pomirenje i zajedništvo među ljudima. Sa bolom konstatujemo da se takve vrednosti koje se grade decenijama mogu ugroziti u trenutku nerazumom i mržnjom. Zato pozivamo i pojedince i institucije da učine sve da se ovakvi incidenti ne ponavljaju, te da se očuva duh međusobnog poštovanja i mira.
U završnici se fokus premešta sa materijalne štete na posledice koje se teže popravljaju, uz jasan apel celom društvu.
- Ovaj hram je uvek bio i ostaće mesto molitve za mir – ne samo za pravoslavne vernike nego za sve ljude dobre volje. Neka nas ovaj događaj ne podeli, već opomene da je mir krhak dar koji moramo zajednički čuvati. Sa verom da će razum, odgovornost i čovečnost nadvladati“, zaključuje se u saopštenju Eparhije zagrebačko-ljubljanske Srpske pravoslavne crkve.
Saopštenje time zaokružuje poruku koja, uz jasnu osudu incidenta, insistira na očuvanju mira i odgovornosti svih aktera u društvu.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu. Serija vandalskih napada ispred Hrama Svetog Simeona Mirotočivog otvara pitanja o bezbednosti crkvene imovine i odgovornosti nadležnih organa.
Foto: SPC
Jasno upozorenje: Napad na svetinju nije samo incident
Ovaj sveti hram, podignut 1866. godine po nacrtu hrvatskog arhitekte Franje Klajna, kroz svoju dugu istoriju više puta je stradao, ali je svaki put ponovo uzdizan verom i trudom naroda.
Posledice koje ne mogu da se poprave preko noći
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Aktuelno iz SPC
22:39 | 30.03.2026
"NE DAJMO NA CRKVU, NE DAJMO DA JE IKO VREĐA, DA NAS MEĐUSOBNO SVAĐA": Snažan odjek nove besede vladike Isihija
Aktuelno iz SPC
23:14 | 07.04.2026
INCIDENTI ISPRED SABORNOG HRAMA U BERANAMA - NAPADI NA SVEŠTENIKE NE PRESTAJU: Crkva hitno apelovala na nadležne organe da zaštite sveštenstvo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teraponta i Svetog Kirila Aleksandrijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Efrema Sirina (u zapadnom kalendaru), dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Pošto je nepokolebljivo odbijao da se odrekne Hrista, mučitelji su ga, posle stravičnih i dugotrajnih muka, na kraju zaklali 259. godine.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Marko Princ, član parohije napadnutog Sabornog hrama, tvrdi da se iza razbijenog vitraža ne krije samo nasilje na ulici, već i nevidljivi sukob koji deli ljude, gradove i vere i koji, kako kaže, ima svoju jasnu duhovnu logiku.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U obraćanju zbog događaja u Gornjem Zaostru, sveštenstvo, monaštvo i verni narod Eparhije budimljansko-nikšićke upozoravaju na medijski linč, politički pritisak i selektivno delovanje institucija, uz poziv svim građanima na mir i istinu.
Uoči praznika Svetog Save, uprava manastira Svete Petke Izvorske odbacila je glasine o navodnoj prodaji arapskim investitorima, pozivajući vernike da ne šire neistine koje ugrožavaju integritet Srpske pravoslavne crkve i destabilizuju zajedništvo među našim narodom.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Upravo je molitva most koji povezuje čoveka sa neiscrpnim izvorom Božje ljubavi i milosrđa.
Ne radi se samo o drugoj osobi, već o unutrašnjim lomovima, izbegnutim razgovorima i emocijama koje se dugo guraju pod tepih - sve dok odnos ne počne da se raspada iznutra.
Dok jedni u njemu vide teret i još jednu obavezu posle Velikog posta, drugi u ovom periodu prepoznaju priliku da preispitaju navike, ojačaju volju i pronađu unutrašnju ravnotežu kroz jednostavne, ali snažne duhovne korake.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
