Marko Princ, član parohije napadnutog Sabornog hrama, tvrdi da se iza razbijenog vitraža ne krije samo nasilje na ulici, već i nevidljivi sukob koji deli ljude, gradove i vere i koji, kako kaže, ima svoju jasnu duhovnu logiku.
Vest da je u samom centru Zagreba napadnut Saborni hram Srpske pravoslavne crkve juče je obišla ceo region, pa i šire, izazivajući opšte sablažnjavanje. Vandalski čin, u kojem je oštećen ulaz i razbijen istorijski vitraž, uznemirio je vernike i otvorio niz javnih reakcija političara i zvaničnika. Međutim, među onima koji su događaj doživeli iznutra, iz perspektive same crkvene zajednice, oglasio se i Marko Princ — nekadašnji katolički sveštenik, danas pravoslavni vernik i član parohije Sabornog hrama Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu.
Na poziv redakcije SPN, Princ je podelio svoje utiske sa lica mesta, nudeći pogled koji, kako sam kaže, ne ostaje na površini događaja.
- Juče nas je dočekala vest da se prethodne noći dogodio napad na pravoslavni saborni hram u samom centru Zagreba. Počinilac, koji je ubrzo uhapšen, bacao je stolice iz obližnjeg kafića na ulaz u crkvu, razbivši stotinu godina star vitraž iznad crkvenih vrata. Jutros sam krenuo u posetu napadnutoj crkvi, kojoj inače i pripadam.
Sve je bilo mirno. Jutarnja služba bila je mirna kao i svakog dana, sa nekoliko prisutnih ljudi kao i svakog dana. Crkveni prodavac radio je u svom kiosku, a samo prisustvo majstora koji je popravljao staklo na ulazu ukazivalo je na neprijatan događaj. U samoj crkvi i oko nje bio je običan zagrebački prolećni dan.
Proveo sam kratko vreme sa sveštenikom, on je miran i spokojan. Kako se ja osećam, kao vernik tog hrama?
U Princovom opisu nema dramatizacije kakva bi se mogla očekivati nakon napada na verski objekat. Naprotiv, on naglašava gotovo neobičan mir koji je zatekao na licu mesta, kao da se spoljašnja slika grada nije u potpunosti poklopila sa težinom događaja koji se dogodio samo nekoliko sati ranije.
Odatle njegov pogled prelazi sa faktografije na ono što naziva dubljom dimenzijom događaja.
- Čim je stigla vest o napadu, razni državni zvaničnici, političari i javne ličnosti oglasili su se svojim očekivanim komentarima. Međutim, za mene, kao vernika i teologa, javlja se potpuno drugačija perspektiva na ovakve događaje, perspektiva kojoj malo ko obraća pažnju. To je duhovna perspektiva. Kakva se duhovna borba vodi iza ovakvih incidenata?
Svaki istražitelj, kada istražuje neki događaj, prvo sebi postavlja pitanje: ko ima koristi od takvog događaja? Čiji se ciljevi ostvaruju kroz takav vandalski napad? Kao hrišćanin koji pokušava da sve sagledava iz duhovne perspektive, jasno vidim da je đavo, neprijatelj čovečanstva, poslednja instanca koja ima koristi od ovakvih ispada. Njegovo samo ime, diabolos na grčkom, znači onaj koji deli, onaj koji unosi razdor. Očigledno je da ima interes da seje razdor među stanovnicima ovog grada, da okreće stanovnike različitih vera i nacionalnosti jedne protiv drugih i da seje nemir i strah. Na kraju krajeva, on voli da vidi sveta mesta Božjeg prisustva među ljudima oskrnavljena.
- A zagrebački pravoslavni hram je upravo to, mesto Božje blagodati i milosti u ovom gradu. Tu se svakog jutra i večeri uznose molitve Bogu za ceo svet. Svakog dana, od jutra do večeri, ljudi svih vera, vernici i nevernici, turisti i putnici dolaze u ovu crkvu da je razgledaju, pomole se, upale sveću i izliju svoje duše pred Bogom u nadzemaljskoj atmosferi ovog svetog mesta.
Božje prisustvo na ovom mestu je očigledno i u još jednom detalju za koji mnogi ne znaju ili ne obraćaju pažnju, a to je činjenica da zagrebačka crkva okuplja ljude svih naroda, rasa i vera u ovom gradu na svojim službama. Kada pogledate vernike okupljene na nedeljnoj liturgiji, morate biti svesni da pored pravoslavnih Srba, iza tih lica stoje i Hrvati, kako oni koji su prešli u pravoslavlje, tako i oni koji nisu, najčešće katolici, ali koji vole pravoslavlje i duhovnost naše Crkve. Rusi i Ukrajinci ovde stoje zajedno, u ovom teškom vremenu za njih. Grci, Romi, Arapi, afrički migranti; može se reći da je ovo možda jedno od etnički i verski najraznovrsnijih mesta u ovom gradu. S vremena na vreme videćete i ljude u rimokatoličkoj crkvenoj odeći, sveštenike, redovnice, pa čak i ponekog biskupa.
Dok u prvom delu govori o povredi i oštećenju crkve, u ovom segmentu Princ pažnju prebacuje na zajednicu koja se oko nje okuplja, ističući njen multietnički i multikonfesionalni karakter. Za njega, upravo ta raznolikost predstavlja i jednu od ključnih duhovnih vrednosti mesta koje je bilo meta napada.
Iz tog konteksta on izvodi i širu refleksiju o napadima na Crkvu u javnom prostoru.
- Ovde vidim dublje duhovne korene čestih verbalnih napada na našu Crkvu u raznim medijima i od raznih organizacija, srećom marginalnih, koji mogu doprineti takvim incidentima.
Kada sam prilazio pravoslavlju, između ostalog, upoređivao sam pravoslavlje sa drugim hrišćanskim verama i zapalo mi je za oko da se pravoslavlje u jednom pogledu uveliko izdvaja od ostatka hrišćanstva, po napadima i progonima. Da, i druge hrišćanske zajednice su kroz istoriju bile progonjene. Ovde, u Hrvatskoj, redovno se beleže brojni vandalski napadi i na rimokatoličke crkve i sakralne objekte, ali pošto je Rimokatolička crkva većinska, to nekako prolazi ispod radara. Međutim, nijedna nepravoslavna zajednica nije pogođena progonom u celosti, i tako sistematski i temeljito kao Pravoslavna crkva. Setimo se da je u vreme najvećeg cvetanja hrišćanskog Zapada pravoslavni Istok ležao u ropstvu Arapa, Turaka i Mongola, i da je u 20. veku praktično celo pravoslavlje, osim male oaze u Grčkoj i grčkog dela Kipra, bilo u rukama agresivnog komunizma.
U završnici svog obraćanja, Marko Princ zaključuje da ovakve događaje ne treba posmatrati isključivo kroz prizmu trenutnog nasilja, već kroz širi okvir hrišćanskog razumevanja istorije i stradanja.
- Sve je to potvrda da smo na pravom putu, jer nam Hristos nije obećao ništa osim progona. Važno je da, kao sledbenici Hristovi, prepoznamo dublje duhovne korene u takvim incidentima i da svoj bes ne usmeravamo ka ljudima, već ka silama zla, jer naša borba nije protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, protiv vlasti, protiv gospodara tame ovoga sveta, protiv duhovnih sila zla na nebesima (Ef. 6:12). Trenuci poput ovih su idealni za ispunjenje Hristove zapovesti: Ljubite neprijatelje svoje i molite se za one koji vas gone, da biste bili sinovi Oca svoga koji je na nebesima, jer on daje suncu svome da obasjava zle i dobre i daje kišu pravednima i nepravednima - zaključuje Marko Princ, pozivajući se na reči iz Jevanđelja po Mateju 5:44–45.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu. U manastiru Jasenovac više episkopa Srpske pravoslavne crkve služilo je Liturgiju, rukopoložen je novi đakon, a pojanje Vizantijskog hora iz Ljubljane i prisustvo mladih iz Zagreba uveličali su ovaj dan. Dok policija istražuje vandalizam nad pravoslavnim objektom, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke upozorava na atmosferu u javnom prostoru i ukazuje na širi društveni kontekst koji prati slučaj. Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje Budi deo Religija.rs zajednice.
Foto: SPC
Istorijska senka progona
Stradanje kao potvrda puta
"NE DAJMO NA CRKVU, NE DAJMO DA JE IKO VREĐA, DA NAS MEĐUSOBNO SVAĐA": Snažan odjek nove besede vladike Isihija
ULAZITE U RAJ, DECO BESMRTNA: Na mestu najmasovnijeg stradanja Srba dirljivo obeležen praznik Svetih novomučenika jasenovačkih (FOTO)
NEKOLIKO SATI POSLE LITURGIJE U JASENOVCU U ZAGREBU NAPADNUTA SRPSKA CRKVA: Pupovac poručuje da je reč o posledici kampanje protiv SPC
PRVE FOTOGRAFIJE POLICIJSKOG UVIĐAJA OSKRNAVLJENE SRPSKE CRKVE U ZAGREBU: Duboka zabrinutost, tuga i uznemirenost - poručuju iz Eparhije
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Oštećeni su fasada, lim na zvoniku i bakarni oluk, dok policija utvrđuje okolnosti događaja i traga za počiniocem.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Liturgiju su služili vladike Isihije i Kirilo, a verni narod u hrvatskoj prestonici dobio je mogućnost molitvenog poklonjenja svetim moštima Svetog vladike Nikolaja i Svetog Justina Ćelijskog.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Pomagao je siromašnima i udovicama, a svojim svedočenjem Hrista priveo je veri i one koji su se ranije bavili čarobnjaštvom.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Patrijarh Porfirije i iguman Jefrem saopštili su radosnu vest tokom razgovora koji su hiljade vernika pratile uživo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News