Marko Princ, član parohije napadnutog Sabornog hrama, tvrdi da se iza razbijenog vitraža ne krije samo nasilje na ulici, već i nevidljivi sukob koji deli ljude, gradove i vere i koji, kako kaže, ima svoju jasnu duhovnu logiku.
Vest da je u samom centru Zagreba napadnut Saborni hram Srpske pravoslavne crkve juče je obišla ceo region, pa i šire, izazivajući opšte sablažnjavanje. Vandalski čin, u kojem je oštećen ulaz i razbijen istorijski vitraž, uznemirio je vernike i otvorio niz javnih reakcija političara i zvaničnika. Međutim, među onima koji su događaj doživeli iznutra, iz perspektive same crkvene zajednice, oglasio se i Marko Princ — nekadašnji katolički sveštenik, danas pravoslavni vernik i član parohije Sabornog hrama Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu.
Na poziv redakcije SPN, Princ je podelio svoje utiske sa lica mesta, nudeći pogled koji, kako sam kaže, ne ostaje na površini događaja.
- Juče nas je dočekala vest da se prethodne noći dogodio napad na pravoslavni saborni hram u samom centru Zagreba. Počinilac, koji je ubrzo uhapšen, bacao je stolice iz obližnjeg kafića na ulaz u crkvu, razbivši stotinu godina star vitraž iznad crkvenih vrata. Jutros sam krenuo u posetu napadnutoj crkvi, kojoj inače i pripadam.
Sve je bilo mirno. Jutarnja služba bila je mirna kao i svakog dana, sa nekoliko prisutnih ljudi kao i svakog dana. Crkveni prodavac radio je u svom kiosku, a samo prisustvo majstora koji je popravljao staklo na ulazu ukazivalo je na neprijatan događaj. U samoj crkvi i oko nje bio je običan zagrebački prolećni dan.
Proveo sam kratko vreme sa sveštenikom, on je miran i spokojan. Kako se ja osećam, kao vernik tog hrama?
U Princovom opisu nema dramatizacije kakva bi se mogla očekivati nakon napada na verski objekat. Naprotiv, on naglašava gotovo neobičan mir koji je zatekao na licu mesta, kao da se spoljašnja slika grada nije u potpunosti poklopila sa težinom događaja koji se dogodio samo nekoliko sati ranije.
Odatle njegov pogled prelazi sa faktografije na ono što naziva dubljom dimenzijom događaja.
- Čim je stigla vest o napadu, razni državni zvaničnici, političari i javne ličnosti oglasili su se svojim očekivanim komentarima. Međutim, za mene, kao vernika i teologa, javlja se potpuno drugačija perspektiva na ovakve događaje, perspektiva kojoj malo ko obraća pažnju. To je duhovna perspektiva. Kakva se duhovna borba vodi iza ovakvih incidenata?
Svaki istražitelj, kada istražuje neki događaj, prvo sebi postavlja pitanje: ko ima koristi od takvog događaja? Čiji se ciljevi ostvaruju kroz takav vandalski napad? Kao hrišćanin koji pokušava da sve sagledava iz duhovne perspektive, jasno vidim da je đavo, neprijatelj čovečanstva, poslednja instanca koja ima koristi od ovakvih ispada. Njegovo samo ime, diabolos na grčkom, znači onaj koji deli, onaj koji unosi razdor. Očigledno je da ima interes da seje razdor među stanovnicima ovog grada, da okreće stanovnike različitih vera i nacionalnosti jedne protiv drugih i da seje nemir i strah. Na kraju krajeva, on voli da vidi sveta mesta Božjeg prisustva među ljudima oskrnavljena.
- A zagrebački pravoslavni hram je upravo to, mesto Božje blagodati i milosti u ovom gradu. Tu se svakog jutra i večeri uznose molitve Bogu za ceo svet. Svakog dana, od jutra do večeri, ljudi svih vera, vernici i nevernici, turisti i putnici dolaze u ovu crkvu da je razgledaju, pomole se, upale sveću i izliju svoje duše pred Bogom u nadzemaljskoj atmosferi ovog svetog mesta.
Božje prisustvo na ovom mestu je očigledno i u još jednom detalju za koji mnogi ne znaju ili ne obraćaju pažnju, a to je činjenica da zagrebačka crkva okuplja ljude svih naroda, rasa i vera u ovom gradu na svojim službama. Kada pogledate vernike okupljene na nedeljnoj liturgiji, morate biti svesni da pored pravoslavnih Srba, iza tih lica stoje i Hrvati, kako oni koji su prešli u pravoslavlje, tako i oni koji nisu, najčešće katolici, ali koji vole pravoslavlje i duhovnost naše Crkve. Rusi i Ukrajinci ovde stoje zajedno, u ovom teškom vremenu za njih. Grci, Romi, Arapi, afrički migranti; može se reći da je ovo možda jedno od etnički i verski najraznovrsnijih mesta u ovom gradu. S vremena na vreme videćete i ljude u rimokatoličkoj crkvenoj odeći, sveštenike, redovnice, pa čak i ponekog biskupa.
Dok u prvom delu govori o povredi i oštećenju crkve, u ovom segmentu Princ pažnju prebacuje na zajednicu koja se oko nje okuplja, ističući njen multietnički i multikonfesionalni karakter. Za njega, upravo ta raznolikost predstavlja i jednu od ključnih duhovnih vrednosti mesta koje je bilo meta napada.
Iz tog konteksta on izvodi i širu refleksiju o napadima na Crkvu u javnom prostoru.
- Ovde vidim dublje duhovne korene čestih verbalnih napada na našu Crkvu u raznim medijima i od raznih organizacija, srećom marginalnih, koji mogu doprineti takvim incidentima.
Kada sam prilazio pravoslavlju, između ostalog, upoređivao sam pravoslavlje sa drugim hrišćanskim verama i zapalo mi je za oko da se pravoslavlje u jednom pogledu uveliko izdvaja od ostatka hrišćanstva, po napadima i progonima. Da, i druge hrišćanske zajednice su kroz istoriju bile progonjene. Ovde, u Hrvatskoj, redovno se beleže brojni vandalski napadi i na rimokatoličke crkve i sakralne objekte, ali pošto je Rimokatolička crkva većinska, to nekako prolazi ispod radara. Međutim, nijedna nepravoslavna zajednica nije pogođena progonom u celosti, i tako sistematski i temeljito kao Pravoslavna crkva. Setimo se da je u vreme najvećeg cvetanja hrišćanskog Zapada pravoslavni Istok ležao u ropstvu Arapa, Turaka i Mongola, i da je u 20. veku praktično celo pravoslavlje, osim male oaze u Grčkoj i grčkog dela Kipra, bilo u rukama agresivnog komunizma.
U završnici svog obraćanja, Marko Princ zaključuje da ovakve događaje ne treba posmatrati isključivo kroz prizmu trenutnog nasilja, već kroz širi okvir hrišćanskog razumevanja istorije i stradanja.
- Sve je to potvrda da smo na pravom putu, jer nam Hristos nije obećao ništa osim progona. Važno je da, kao sledbenici Hristovi, prepoznamo dublje duhovne korene u takvim incidentima i da svoj bes ne usmeravamo ka ljudima, već ka silama zla, jer naša borba nije protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, protiv vlasti, protiv gospodara tame ovoga sveta, protiv duhovnih sila zla na nebesima (Ef. 6:12). Trenuci poput ovih su idealni za ispunjenje Hristove zapovesti: Ljubite neprijatelje svoje i molite se za one koji vas gone, da biste bili sinovi Oca svoga koji je na nebesima, jer on daje suncu svome da obasjava zle i dobre i daje kišu pravednima i nepravednima - zaključuje Marko Princ, pozivajući se na reči iz Jevanđelja po Mateju 5:44–45.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu. U manastiru Jasenovac više episkopa Srpske pravoslavne crkve služilo je Liturgiju, rukopoložen je novi đakon, a pojanje Vizantijskog hora iz Ljubljane i prisustvo mladih iz Zagreba uveličali su ovaj dan. Dok policija istražuje vandalizam nad pravoslavnim objektom, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke upozorava na atmosferu u javnom prostoru i ukazuje na širi društveni kontekst koji prati slučaj. Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Foto: SPC
Istorijska senka progona
Stradanje kao potvrda puta
Aktuelno iz SPC
22:39 | 30.03.2026
"NE DAJMO NA CRKVU, NE DAJMO DA JE IKO VREĐA, DA NAS MEĐUSOBNO SVAĐA": Snažan odjek nove besede vladike Isihija
Aktuelno iz SPC
12:30 | 23.04.2026
ULAZITE U RAJ, DECO BESMRTNA: Na mestu najmasovnijeg stradanja Srba dirljivo obeležen praznik Svetih novomučenika jasenovačkih (FOTO)
Aktuelno iz SPC
13:02 | 23.04.2026
NEKOLIKO SATI POSLE LITURGIJE U JASENOVCU U ZAGREBU NAPADNUTA SRPSKA CRKVA: Pupovac poručuje da je reč o posledici kampanje protiv SPC
Aktuelno iz SPC
19:33 | 23.04.2026
PRVE FOTOGRAFIJE POLICIJSKOG UVIĐAJA OSKRNAVLJENE SRPSKE CRKVE U ZAGREBU: Duboka zabrinutost, tuga i uznemirenost - poručuju iz Eparhije
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teraponta i Svetog Kirila Aleksandrijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Efrema Sirina (u zapadnom kalendaru), dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Pošto je nepokolebljivo odbijao da se odrekne Hrista, mučitelji su ga, posle stravičnih i dugotrajnih muka, na kraju zaklali 259. godine.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg Svetu arhijerejsku Liturgiju služili su vladike Kirilo i Jovan.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
Mitropolit David i episkop Kirilo sabrali vernike na molitvi, a bogosluženje obasjalo porukom večnog Carstva Božjeg
Niz napada na na objekte Srpske pravoslavne crkve u nekoliko meseci u Kaknju budi strah i pitanja bez odgovora. Paroh je uznemiren, vlasti obećavaju istragu, a verni narod je potresen.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi, istakao je otac Dejan.
Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Upravo je molitva most koji povezuje čoveka sa neiscrpnim izvorom Božje ljubavi i milosrđa.
Ne radi se samo o drugoj osobi, već o unutrašnjim lomovima, izbegnutim razgovorima i emocijama koje se dugo guraju pod tepih - sve dok odnos ne počne da se raspada iznutra.
Dok jedni u njemu vide teret i još jednu obavezu posle Velikog posta, drugi u ovom periodu prepoznaju priliku da preispitaju navike, ojačaju volju i pronađu unutrašnju ravnotežu kroz jednostavne, ali snažne duhovne korake.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
