U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
U valjevskom hramu Vaskrsenja Hristovog, u petu nedelju Vaskršnjeg posta, odzvanjale su reči episkopa valjevskog Isihija koje pozivaju na razmišljanje i unutrašnji trud. Njegova beseda nije bila puko tumačenje jevanđeljskog odlomka, bila je očinski poziv da sagledamo koliko verujemo, razumemo i da li zaista živimo ono što primamo u Crkvi.
Govoreći o odlomku iz Jevanđelja po Marku, vladika je podsetio da Hristos svoje učenike unapred uvodi u tajnu stradanja i Vaskrsenja, ali i da oni tada ne mogu da razumeju ono što slušaju:
- Apostoli to u trenutku slušanja ne razumeju, ponajmanje događaj Vaskrsenja, budući da je to nešto zaista novo na svetu, najveći dar, ono zbog čega je Bog došao i za šta nas je stvorio.
U tim rečima lako se prepoznaje i savremeni čovek: i mi često slušamo, ali retko zaista razumemo. Vladika Isihije na to jasno ukazuje:
- Mi smo navikli da te reči čujemo u Svetoj Crkvi, primamo ih u sebe i, kada se pričešćujemo Telom i Krvlju Spasitelja, to se u nama ostvaruje i, budući da smo ogrehovljeni, samo u nekoj meri možemo da primimo blagu vest Jevanđelja.
Središnja nit besede bila je smirenje, ne kao apstraktna ideja, već kao način života. Vladika podseća da Hristos ne samo da govori o smirenju već ga u potpunosti živi:
- Gospod uči Svoje učenike smirenju, smirenoumlju, a samo je On zaista smiren i samo On sve ostale stavlja iznad Sebe.
U tom svetlu i Veliki post dobija jasan smisao. Nije reč o spoljašnjem naporu koji se meri pravilima, već o unutrašnjoj promeni: Čak ni nerazumevanje, koje često prati veru, nije razlog za nemir:
- Ali to ne treba da nas smućuje. Treba samo da verujemo i da živimo s to malo otkrivenog, jer je ipak prodrlo u naše srce.
Kao snažan primer tog puta, Crkva pred vernike iznosi lik Prepodobne Marije Egipćanke - žene dubokog preobražaja. Njena životna priča pokazuje da ni najveći pad ne zatvara put ka svetosti:
- Ako je ona postila 40 godina, mi da postimo 40 dana… Bog traži da naše srce bude usmereno ka Njemu i daje nam svoje blagodati.
Jedan od najupečatljivijih delova besede bio je onaj u kojem vladika govori o ljubavi, razbijajući uvreženo uverenje da je dovoljno biti voljen:
- Ljubav je samo u onome koji je daje. Mogu da nas vole divni ljudi oko nas. Sam Gospod nas voli, ali ako mi ne pružamo ljubav i ne uzvraćamo, mi od te ljubavi ništa ne možemo da doživimo.
Ova misao pomera težište s očekivanja na odgovornost. Ljubav nije nešto što se pasivno prima, već se potvrđuje kroz davanje. U tom činu, kako ističe, otkriva se i Carstvo Božje: predati srce Bogu i bližnjima ne znači izgubiti ga, već ga tek tada istinski zadobiti.
Na kraju liturgije, vladika Isihije se osvrnuo na savremene okolnosti i napetosti koje potresaju svet. Njegova poruka nije bila usmerena na događaje, već na temelj gde čovek stoji.
- Moramo da znamo da smo u Crkvi bezbedni i da smo u njoj na pravom putu. Sve ostalo može da bude prevara, smućenje… Crkva je jedina potpuno bezbedna i naše čvrsto uporište jer Isus Hristos je isti juče i danas, i u sve vekove.
Podsećanjem na kontinuitet pričešća, od prvih hrišćana preko Svetog Save i Nemanjića do danas - vladika gradi osećaj duhovnog jedinstva koje prevazilazi vreme:
- Kad smo se hristijanizovali, pričešćivali smo se istim Telom i Krvlju i na taj način smo s našim precima duhovno u svezi.
Zato i završni apel dolazi kao jasan i neposredan poziv.
- Držimo se, braćo i sestre Crkve! Ne dajmo na Crkvu, ne dajmo da iko vređa, da nas međusobno svađa i raslabljuje, već se držimo svoje Crkve. Ispovedajmo se kod sveštenika i, kako nas uči Gospod, čašću činimo sve većim od sebe - zaključio je vladika Isihije pouku svojoj duhovnoj deci, uz molitve Prepodobnoj Mariji Egipćanki da svojim molitvama bude sa svima nama.
Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku. Kroz učenja Svetog Grigorija Palame i primere iz Jevanđelja poglavar SPC je u besedi podsetio vernike koliko molitva, poniznost i istinska vera oblikuju naš život i zajednicu, dok je mladog službenika Sinoda rukopoložio u čin đakona. Na predavanju u Šidu sveštenik SPC govorio je o poreklu ovog pokreta među vernicima, ulozi Svetog vladike Nikolaja u njegovom ocrkovljenju i značaju posta i molitve kao temelja duhovnog života u Crkvi. Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju. Budi deo Religija.rs zajednice.
Foto: Eparhija valjevska
Ljubav se prima samo kada je i dajemo
Foto: Eparhija valjevska
Pogledaj galeriju
Foto: Eparhija valjevska
Pogledaj galeriju
Foto: Eparhija valjevska
Pogledaj galeriju
Foto: Eparhija valjevska
Pogledaj galeriju
Foto: Eparhija valjevska
Pogledaj galeriju
Zašto je Crkva jedino sigurno uporište u današnjem svetu
“NEMA DUŠE KOJA U NEŠTO NE VERUJE, AKO NE VERUJU ISPRAVNO, VERUJU U ĐAVOLSKE SPLETKE”: Iz Sabornog hrama u Valjevu vladika Isihije poslao opomenu
"SVE OD VERE ZAVISI": Važna poruka Patrijarha Porfirija na prazničnoj liturgiji u crkvi Svetog Marka
SVE TAJNE BOGOMOLJAČKOG POKRETA U SRBIJI: Sveštenik Branko Ćurčin otkriva kako je nastala ova organizacija i kakav je stav Crkve o njoj
"BOG OD NAS TRAŽI RADNIKE, A NE LENČUGE!": Vladika Jovan uputio opomenu koja odzvanja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
U hramu Svetog velikomučenika Prokopija svečano je obeležena hramovna slava, a Episkop valjevski Isihije pozvao je vernike da u patnji bližnjih prepoznaju priliku za ljubav, saosećanje i delatnu hrišćansku veru.
U hramu koji se gradi u Božurnji kod Topole, mitropolit šumadijski govorio o veri koja oslobađa čoveka od sebičnosti i približava ga Bogu.
Brak u pravoslavnoj crkvi ima mnogo dublje značenje od samog ozvaničenja ljubavne veze.
Amin nije uzrečica niti zamena za običan lajk na Fejsbuku ili Instagramu, naglasio je otac Bane.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News