U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
U valjevskom hramu Vaskrsenja Hristovog, u petu nedelju Vaskršnjeg posta, odzvanjale su reči episkopa valjevskog Isihija koje pozivaju na razmišljanje i unutrašnji trud. Njegova beseda nije bila puko tumačenje jevanđeljskog odlomka, bila je očinski poziv da sagledamo koliko verujemo, razumemo i da li zaista živimo ono što primamo u Crkvi.
Govoreći o odlomku iz Jevanđelja po Marku, vladika je podsetio da Hristos svoje učenike unapred uvodi u tajnu stradanja i Vaskrsenja, ali i da oni tada ne mogu da razumeju ono što slušaju:
- Apostoli to u trenutku slušanja ne razumeju, ponajmanje događaj Vaskrsenja, budući da je to nešto zaista novo na svetu, najveći dar, ono zbog čega je Bog došao i za šta nas je stvorio.
U tim rečima lako se prepoznaje i savremeni čovek: i mi često slušamo, ali retko zaista razumemo. Vladika Isihije na to jasno ukazuje:
- Mi smo navikli da te reči čujemo u Svetoj Crkvi, primamo ih u sebe i, kada se pričešćujemo Telom i Krvlju Spasitelja, to se u nama ostvaruje i, budući da smo ogrehovljeni, samo u nekoj meri možemo da primimo blagu vest Jevanđelja.
Kako smirenje menja život - lekcija iz Hristovih učenja
Središnja nit besede bila je smirenje, ne kao apstraktna ideja, već kao način života. Vladika podseća da Hristos ne samo da govori o smirenju već ga u potpunosti živi:
- Gospod uči Svoje učenike smirenju, smirenoumlju, a samo je On zaista smiren i samo On sve ostale stavlja iznad Sebe.
Foto: Eparhija valjevska
Vladika Isihije s vernicima
U tom svetlu i Veliki post dobija jasan smisao. Nije reč o spoljašnjem naporu koji se meri pravilima, već o unutrašnjoj promeni:
- Moramo da se trudimo ka sticanju smirenja na blagočestiv način i tome nas uči Veliki post…
Čak ni nerazumevanje, koje često prati veru, nije razlog za nemir:
- Ali to ne treba da nas smućuje. Treba samo da verujemo i da živimo s to malo otkrivenog, jer je ipak prodrlo u naše srce.
Kao snažan primer tog puta, Crkva pred vernike iznosi lik Prepodobne Marije Egipćanke - žene dubokog preobražaja. Njena životna priča pokazuje da ni najveći pad ne zatvara put ka svetosti:
- Ako je ona postila 40 godina, mi da postimo 40 dana… Bog traži da naše srce bude usmereno ka Njemu i daje nam svoje blagodati.
Ljubav se prima samo kada je i dajemo
Jedan od najupečatljivijih delova besede bio je onaj u kojem vladika govori o ljubavi, razbijajući uvreženo uverenje da je dovoljno biti voljen:
- Ljubav je samo u onome koji je daje. Mogu da nas vole divni ljudi oko nas. Sam Gospod nas voli, ali ako mi ne pružamo ljubav i ne uzvraćamo, mi od te ljubavi ništa ne možemo da doživimo.
Ova misao pomera težište s očekivanja na odgovornost. Ljubav nije nešto što se pasivno prima, već se potvrđuje kroz davanje. U tom činu, kako ističe, otkriva se i Carstvo Božje: predati srce Bogu i bližnjima ne znači izgubiti ga, već ga tek tada istinski zadobiti.
Zašto je Crkva jedino sigurno uporište u današnjem svetu
Na kraju liturgije, vladika Isihije se osvrnuo na savremene okolnosti i napetosti koje potresaju svet. Njegova poruka nije bila usmerena na događaje, već na temelj gde čovek stoji.
- Moramo da znamo da smo u Crkvi bezbedni i da smo u njoj na pravom putu. Sve ostalo može da bude prevara, smućenje… Crkva je jedina potpuno bezbedna i naše čvrsto uporište jer Isus Hristos je isti juče i danas, i u sve vekove.
Podsećanjem na kontinuitet pričešća, od prvih hrišćana preko Svetog Save i Nemanjića do danas - vladika gradi osećaj duhovnog jedinstva koje prevazilazi vreme:
- Kad smo se hristijanizovali, pričešćivali smo se istim Telom i Krvlju i na taj način smo s našim precima duhovno u svezi.
Zato i završni apel dolazi kao jasan i neposredan poziv.
- Držimo se, braćo i sestre Crkve! Ne dajmo na Crkvu, ne dajmo da iko vređa, da nas međusobno svađa i raslabljuje, već se držimo svoje Crkve. Ispovedajmo se kod sveštenika i, kako nas uči Gospod, čašću činimo sve većim od sebe - zaključio je vladika Isihije pouku svojoj duhovnoj deci, uz molitve Prepodobnoj Mariji Egipćanki da svojim molitvama bude sa svima nama.
Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
Kroz učenja Svetog Grigorija Palame i primere iz Jevanđelja poglavar SPC je u besedi podsetio vernike koliko molitva, poniznost i istinska vera oblikuju naš život i zajednicu, dok je mladog službenika Sinoda rukopoložio u čin đakona.
Na predavanju u Šidu sveštenik SPC govorio je o poreklu ovog pokreta među vernicima, ulozi Svetog vladike Nikolaja u njegovom ocrkovljenju i značaju posta i molitve kao temelja duhovnog života u Crkvi.
Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Probajte čorbu od sočiva po receptu iz Studenice, pročitajte molitvu Gospodu za oproštaj, zastupništvo i pomoć i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Nakon pomena postradalima na Kosovu polju i vojnicima sa Sočanskog fronta, episkop je govorio o smislu sećanja na junake, ljubavi prema bližnjima i značaju očuvanja svetinja za buduće naraštaje.
Meta napada bilo je obeležje kraj starog groblja u Zaselju, mestu gde su prema popisu iz 1991. godine živeli isključivo Srbi, dok danas tamo nema nijednog pripadnika srpskog naroda.
Posle čitanja Jevanđelja, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio o lepoti Božije tvorevine, blagodati Duha Svetog i pozvao vernike da svoju svakodnevicu usklade sa Svetim pismom.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
