Mladenović je prepešačio put od Gračanice do manastira Ostrog, a njegov dolazak nije kraj hodočašća, već početak nove borbe za život male Jane Tirkajlo i poziv koji ne ostavlja ravnodušnim nijedno srce.
Nakon šest dana neprekidnog pešačenja, kroz kišu, umor i kilometre koji su se nizali kao da im nema kraja, Ivan Mladenović stigao je pod svodove manastira Ostrog. Krenuo je iz manastir Gračanica, prešavši neverovatnih 300 kilometara, vođen jednom jedinom željom – da se za malu Janu Tirkajlo čuje što dalje.
Na tom putu, koji više liči na tihi molitveni hod nego na fizički podvig, Ivan je nosio i teret umora, ali i nadu koja ga je iz dana u dan održavala.
- Kiša, umor, bolni koraci i putevi koji deluju beskrajno. Ali, kada znaš za koga hodaš, nema odustajanja. Od Gračanice do Ostroga nosio sam samo jednu želju, a to je da se što više ljudi ujedini za Janu. Ako je ovo moje hodočašće uspelo makar jednog čoveka da pokrene da pomogne, onda je vredelo svakog koraka - rekao je Ivan, prenosi Rina. .
Njegov dolazak pod Ostrog, gde se poklonio moštima svetitelja i u tišini manastira izgovorio molitvu, nije bio kraj puta, već nastavak jedne mnogo šire borbe, borbe za devojčicu koja tek počinje svoj život.
Jani Tirkajlo dijagnostikovana je bolest koja utiče na rast kostiju u dužinu, što je potvrđeno genetskim testiranjem. Potrebna joj je terapija vosoritidom (Voxzogo), jedini lek koji deluje na uzrok bolesti i omogućava deci sa ahondroplazijom da rastu i razvijaju se uz manje komplikacija.
- S obzirom na težinu njenog zdravstvenog stanja i potrebu za kontinuiranim lečenjem, terapijama, dijagnostikom i nadzorom, porodica nije u mogućnosti da sama obezbedi sva potrebna sredstva, zbog čega se obraćaju svim humanim ljudima za pomoć u vidu donacija - navodi Ivan.
Humanost je, međutim, u njegovom slučaju odavno postala put kojim se ide doslovno, korak po korak. Do sada je, kroz različite akcije, prikupio oko 50 hiljada evra za obolelu decu: pešačio je do manastir Hilandar, dva puta do Ostroga, a biciklom je stigao i do Pekinga… I svaki put, kako kaže, svaki pređeni kilometar imao je isti smisao – da se nekom detetu pruži šansa.
- Ovo nije kraj puta, jer borba za Janu traje i dalje. Hajde da pokažemo svi zajedno koliko dobrote ima u ljudima. Da nastavimo složno, svim srcem, zajedno za Janu. Kad ide iz srca, ljudi to osete - poručio je Ivan.
U tišini manastira, gde se molitve ne izgovaraju naglas nego duboko u sebi, ovo hodočašće ostaje kao snažan podsetnik da granice često postoje samo u telu, ali ne i u srcu čoveka koji hoda za drugoga.
Brojna grupa vernika iz naše zemlje, kao i iz Rumunije, dobila je blagoslov od predstojatelja jerusalimske patrijaršije.
Na duhovnoj tribini na Krstopoklonu nedelju arhimandrit Sergije govorio je o odricanju, unutrašnjoj slobodi i moći Hristovog krsta da preobrazi naše biće.
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Svetogorski starac govorio je o trenutku kada teret postane prevelik, a izlaz se ne traži u bekstvu, već u smirenju, veri i poverenju u Boga.
U vreme cara Antioha IV Epifana, porodica je odbila da prihvati idolopoklonstvo, a njihovo svedočanstvo vekovima ostaje primer istrajnosti, hrabrosti i poverenja u Boga.
Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju.
Poglavar Carigradske patrijaršije kritikovao Moskvu zbog delovanja u Africi, a patrijarha Porfirija zbog izostanka posete Carigradskoj patrijaršiji.
Kretoš torta donosi spoj sočnog patišpanja, bogatog fila od oraha, čokolade i keksa i nežnog svilenog šlaga, pa je odličan izbor za slavu, praznik ili porodično okupljanje.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Pred polazak, srpskog sportistu i njegove prijatelje ispratio je blagoslov vladike topličkog Petra iz Saborne crkve u Beogradu, dok ih je na Kosovu i Metohiji dočekao vladika raško-prizrenski Teodosije.
Svetogorski starac govorio je o trenutku kada teret postane prevelik, a izlaz se ne traži u bekstvu, već u smirenju, veri i poverenju u Boga.
Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju.
Poglavar Carigradske patrijaršije kritikovao Moskvu zbog delovanja u Africi, a patrijarha Porfirija zbog izostanka posete Carigradskoj patrijaršiji.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Aleksandar Tkačenko objašnjava šta se zapravo može kriti iza onoga što nazivamo lenjošću i zašto je najvažnije otkriti pravi uzrok.
Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima, objasnio je otac Srba.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
