Iguman manastira Ostrog, arhimandrit Sergije, održao je u Krstopoklonu nedelju predavanje u manastiru Dajbabe. Na početku je pročitao Gospodnje reči iz Jevanđelja u kome nas Hristos poziva da se odreknemo sebe, uzmemo krst svoj i idemo za Njim, i da ćemo izgubiti život ako budemo želeli da ga sačuvamo, a ako ga izgubimo Hrista radi, sačuvaćemo ga.
- Ovde čujemo jasnu reč Božiju koja kaže: ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe. Gospod nas je stvorio kao slobodne ljude po svom liku i podobiju. Božije sveznanje je unapred znalo da će stvoriti čoveka kao što mi jesmo po liku Božijem i po podobiju Božijem. Bog nas je stvorio kao slobodna bića, kao bića logosna, razumna, bića koja imaju moć rasuđivanja i donošenja odluka. Sa svojom slobodom mi smo dobili i odgovornost, jer samo slobodan čovek može biti odgovoran kako koristi svoju slobodu. Zato Gospod i kaže: ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj. On poštuje našu slobodu - istakao je iguman Sergije.
On je potom rekao da mi prihvatamo ili se odričemo nošenja krsta i poziva Hristovog, a potom je izneo pitanja o kojima možda neki vernici razmišljaju, ali je dao i odgovore:
- Zašto smo se mi dužni odreći sebe? Kakvog sebe? Čega kod sebe? Adamovim padom čovek biva ranjen svojom neposlušnošću i odbijanjem poverenja Gospodu Bogu. Čovek biva ranjen i postaje smrtan. Nažalost, greh i sve ono što je posledica greha, razne strasti, postaju polako deo čovekovog bića u smislu kao druga priroda koja već ima moć da nas pritisne i tera u pravcu u kom ne želimo.
Kako nas sopstvene slabosti oblikuju
Iguman ostroški dalje je rekao:
- Bilo kome da smo učinili nešto što nismo želeli da činimo i pitamo se zašto. Često u napadima gneva, ljutnje, srdžbe ili gordosti, svoje najmilije i najbliže povredimo. Biramo reči za koje znamo da će ih povrediti. Posle, ako je sreće, plačemo što smo to uradili i kajemo se, ali vidite da u nama zadobija udeo nešto što nije naša priroda, jer čovek je stvoren da bude dobar. Bog je stvorio čoveka da bude u zajednici sa bližnjima i u toj krstonosnoj zajednici da bude i sa živim Bogom. Strasti i slasti života su srasli sa čovekovom prirodom i to je ono čega se trebamo odreći. Da se odreknemo takvog sebe i da potražimo hristolikog sebe bogolikog, kakvim smo pri samom stvaranju predviđeni, stvoreni i prizvani.
Odricanje od krsta u svakodnevnom životu
Potom je iguman Sergije govorio o grehu samoživosti i samoljublja, kada čovek postavlja pravila i vrednosti spram svoje pale prirode, i kada počinje da osuđuje sve oko sebe. To je, upozorava arhimandrit Sergije, istinsko odricanje od krsta.
Pouka bludnog sina i novo rođenje kroz Hrista
U nastavku je podsetio i na jevanđelsku priču o bludnom sinu, sa naglaskom na starijeg sina koji je pokazao samoljublje jer se nije obradovao bratu koji se suštinski vratio pod krst, kako Gospod kaže:
- Mrtav beše i oživeo. To je novo rođenje. To je novo stvaranje. Svako uzimanje krsta svog predstavlja vraćanje čoveka u čistotu, lepotu i puninu bića koje se ostvaruje kroz zajednicu i Hrista - zaključio je iguman, arhimandrit Sergije.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
