Strasti su, prema pravoslavlju, izopačene i neumerene sklonosti duše, duhovne rane koje, ako se ne leče, postaju tirani našeg bića.
U svakodnevnom životu često smo svedoci unutrašnjih borbi koje vodimo sa sobom – sa svojim mislima, željama, impulsima. U hrišćanskom učenju, ove unutrašnje porive nazivamo strastima.
U hrišćanskom učenju, strasti se ne posmatraju kao obične ljudske emocije, već kao duboko ukorenjene demonske sile koje čoveka odvlače od Boga. Strasti su, naime, izopačene i neumerene sklonosti duše, duhovne rane koje, ako se ne leče, postaju tirani našeg bića.
One izopačuju prirodne težnje duše, zamagljuju razum, slabe volju i zarobljavaju srce. Zbog toga se duhovni život u velikoj meri sastoji upravo u borbi sa strastima – ne samo njihovom potiskivanju, već njihovom preobražavanju i isceljenju.
Svaki čovek nosi u sebi različite sklonosti koje, ako se ne obuzdaju, prerastaju u duhovne bolesti: gnev, blud, zavist, tuga, gordost, lenjost, pohlepa, sujeta... Nisu svi pogođeni jednako, ali niko nije pošteđen.
Zato se u duhovnom životu neprestano naglašava potreba za borbom protiv strasti – ne zato što je čovek pozvan da sam sebe muči, već zato što samo kroz očišćenje duše može istinski zavoleti Boga i bližnje.
Shutetrstock/Ezume Images/Vlue/LoveHex/Mongkolchon Akesin
Borba protiv strasti se nameće kao zapovest u hriščanstvu
Mnogi vernici se, međutim, suočavaju sa dilemom: odakle početi? Kada se u nama pojavi iznenadni gnev, nagon bluda, talas zavisti ili teskobe – kako pravilno reagovati? Koji je prvi korak u toj nevidljivoj, ali stvarnoj borbi?
Na ta pitanja daje odgovor jedan od najdubljih duhovnih učitelja pravoslavlja prepodobni Nikodim Svetogorac. On naglašava da borba sa strastima ne može biti haotična ni proizvoljna. Mora postojati red.
- Korisno je da znaš kojim se redom moraš boriti protiv strasti, da bi se borio uspešno, a ne kako bilo. Jer mnogi nisu na to pazili, pa ne samo da nisu uspevali, nego su još i naškodili sebi - govorio je starac Nikodim.
On je objasnio i kojim se redom "treba boriti protiv neprijatelja" i savladavati svoje zle želje i strasti:
Schutterstock/ViDI Studio
Strasti su demonske sile koje odvlače čoveka od Boga
- Najpre uđi pažljivo u svoje srce i dobro ispitaj kojim je mislima, raspoloženjima i naklonostima ono osobito zauzeto i koja strast najvećma gospodari i vrši tiraniju nad njim. Digni onda najpre oružje protiv te strasti i staraj se da je savladaš. Usredsredi na to svu svoju pažnju i svu svoju brigu.
Objasnio je šta uraditi, ako se slučajno pojavi koja druga strast.
- Odmah se zainteresuj njom i uguši je, pa se opet vrati borbi protiv svoje glavne strasti, koja neprekidno pokazuje svoje prisustvo i vlast. Jer se i u duhovnoj borbi kao i u svakoj drugoj moramo boriti protiv onoga što ustaje na nas u danom trenutku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Flora i Prepodobnog Jovana Rilskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Polaganje časnog pojasa Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Rajmunda Nonskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dani prolaze dok se najvažnije duhovne obaveze pomeraju za kasnije, ali prema ovoj svetogorskoj poruci postoji trenutak posle kojeg više nema mogućnosti za promenu.
Protojerej Petar Gurjanov govori o onima koji se hvale brojem zavedenih žena, opravdavaju nečistotu, napuštaju porodice i tek kasnije shvataju zbog čega im je duša prazna, a život nesređen.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Ako ti se koji put dogodi da ne možeš vladati svojim srcem, odagnati iz njega tugu i žalost i uspostaviti mir, pribegni molitvi, govorio je Sveti Nikodim Svetogorac.
Dani prolaze dok se najvažnije duhovne obaveze pomeraju za kasnije, ali prema ovoj svetogorskoj poruci postoji trenutak posle kojeg više nema mogućnosti za promenu.
Protojerej Petar Gurjanov govori o onima koji se hvale brojem zavedenih žena, opravdavaju nečistotu, napuštaju porodice i tek kasnije shvataju zbog čega im je duša prazna, a život nesređen.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Mnogi posle ovakvog sna počinju da traže skrivene poruke i znakove, ali Crkva savetuje drugačiji odnos prema snovima i upućuje nas na ono što zaista možemo učiniti za svoje preminule bližnje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
