Strasti su, prema pravoslavlju, izopačene i neumerene sklonosti duše, duhovne rane koje, ako se ne leče, postaju tirani našeg bića.
U svakodnevnom životu često smo svedoci unutrašnjih borbi koje vodimo sa sobom – sa svojim mislima, željama, impulsima. U hrišćanskom učenju, ove unutrašnje porive nazivamo strastima.
U hrišćanskom učenju, strasti se ne posmatraju kao obične ljudske emocije, već kao duboko ukorenjene demonske sile koje čoveka odvlače od Boga. Strasti su, naime, izopačene i neumerene sklonosti duše, duhovne rane koje, ako se ne leče, postaju tirani našeg bića.
One izopačuju prirodne težnje duše, zamagljuju razum, slabe volju i zarobljavaju srce. Zbog toga se duhovni život u velikoj meri sastoji upravo u borbi sa strastima – ne samo njihovom potiskivanju, već njihovom preobražavanju i isceljenju.
Svaki čovek nosi u sebi različite sklonosti koje, ako se ne obuzdaju, prerastaju u duhovne bolesti: gnev, blud, zavist, tuga, gordost, lenjost, pohlepa, sujeta... Nisu svi pogođeni jednako, ali niko nije pošteđen.
Zato se u duhovnom životu neprestano naglašava potreba za borbom protiv strasti – ne zato što je čovek pozvan da sam sebe muči, već zato što samo kroz očišćenje duše može istinski zavoleti Boga i bližnje.
Shutetrstock/Ezume Images/Vlue/LoveHex/Mongkolchon Akesin
Borba protiv strasti se nameće kao zapovest u hriščanstvu
Mnogi vernici se, međutim, suočavaju sa dilemom: odakle početi? Kada se u nama pojavi iznenadni gnev, nagon bluda, talas zavisti ili teskobe – kako pravilno reagovati? Koji je prvi korak u toj nevidljivoj, ali stvarnoj borbi?
Na ta pitanja daje odgovor jedan od najdubljih duhovnih učitelja pravoslavlja prepodobni Nikodim Svetogorac. On naglašava da borba sa strastima ne može biti haotična ni proizvoljna. Mora postojati red.
- Korisno je da znaš kojim se redom moraš boriti protiv strasti, da bi se borio uspešno, a ne kako bilo. Jer mnogi nisu na to pazili, pa ne samo da nisu uspevali, nego su još i naškodili sebi - govorio je starac Nikodim.
On je objasnio i kojim se redom "treba boriti protiv neprijatelja" i savladavati svoje zle želje i strasti:
Schutterstock/ViDI Studio
Strasti su demonske sile koje odvlače čoveka od Boga
- Najpre uđi pažljivo u svoje srce i dobro ispitaj kojim je mislima, raspoloženjima i naklonostima ono osobito zauzeto i koja strast najvećma gospodari i vrši tiraniju nad njim. Digni onda najpre oružje protiv te strasti i staraj se da je savladaš. Usredsredi na to svu svoju pažnju i svu svoju brigu.
Objasnio je šta uraditi, ako se slučajno pojavi koja druga strast.
- Odmah se zainteresuj njom i uguši je, pa se opet vrati borbi protiv svoje glavne strasti, koja neprekidno pokazuje svoje prisustvo i vlast. Jer se i u duhovnoj borbi kao i u svakoj drugoj moramo boriti protiv onoga što ustaje na nas u danom trenutku.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Ovaj praznik nas podseća na silazak Svetog duha na apostole i na trenutak kada je, prema predanju, započeto širenje vere koje je oblikovalo temelje Crkve i njeno učenje o Svetoj Trojici.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Justina, mučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Ako ti se koji put dogodi da ne možeš vladati svojim srcem, odagnati iz njega tugu i žalost i uspostaviti mir, pribegni molitvi, govorio je Sveti Nikodim Svetogorac.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Tokom obeležavanja godišnjice pada Carigrada, turski predsednik poručio je da čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca nacije i pred hiljadama okupljenih recitovao stihove iz Kurana u Aja Sofiji.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Arhijerejska liturgija, litija oko crkve Svete Trojice i molitveno jedinstvo monaštva, sveštenstva i vernog naroda obeležili su hramovnu slavu Donjeg Ostroga, uz poruku o prisustvu i delovanju Svetog Duha u Crkvi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
