Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Svetih Ćirila i Metodija, u manastiru Tumane bilo je više povoda za praznično sabranje. Već od ranih jutarnjih časova putevi koji vode ka Tumanu bili su prepuni ljudi. Kolone automobila i autobusa pristizale su iz svih krajeva Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, dok su mnogi hodočasnici poslednje kilometre prelazili peške. Još pre svitanja pred manastirom su se formirali dugi redovi vernika koji su strpljivo čekali da prisustvuju jednom od najvažnijih događaja u tumanskoj svetinji — presvlačenju moštiju Svetog Zosima Tumanskog.
Nad homoljskim šumama ležala je jutarnja magla, a zvona sa manastirske crkve oglašavala su se duboko i sporo. Njihov zvuk razlivao se kroz dolinu i mešao sa tihim žamorom okupljenog naroda. U porti su monasi dočekivali vernike i usmeravali ih ka hramu, dok se iz crkve već čulo pojanje vaskršnjih pesama.
Mnogi su sa sobom nosili ikone, brojanice i ceduljice sa imenima svojih najbližih. Neki su dolazili da se pomole za zdravlje, drugi iz zahvalnosti zbog, kako veruju, uslišenih molitava, a bilo je i onih koji su prvi put došli u Tumane, želeći da prisustvuju događaju o kojem se poslednjih godina govori širom pravoslavnog sveta u Srbiji.
U samom hramu vladala je posebna tišina. Miris tamjana ispunjavao je prostor, dok su plamenovi sveća podrhtavali pred ikonama. Pogledi sabranog vernog naroda bili su usmereni ka kivotu svetitelja. Ljudi su prilazili polako, krstili se i celivali mošti, a zatim se povlačili u stranu kako bi napravili mesto drugima.
Posle svete liturgije koju je služio vladika toplički Petar, vikar patrijarha srpskog Porfirija, kada je počeo čin presvlačenja moštiju, manastirsku portu ispunila je potpuna tišina. Čulo se samo pojanje monaha i šum tkanine kojom su pažljivo prekrivane mošti svetitelja. Monaštvo je sa velikim poštovanjem menjalo staru odeždu novom, dok je narod klečao ili stajao pognute glave.
U pravoslavnoj tradiciji presvlačenje moštiju nije običan obred niti ceremonija koja se obavlja zbog spoljašnjeg utiska. Za vernike je to čin dubokog poštovanja prema svetitelju i trenutak kada se zajednica sabira oko svetinje koja vekovima živi u narodnom sećanju i veri.
Posebnu pažnju izazvao je trenutak kada su delovi stare odežde pripremljeni za podelu narodu. Vernici su ih uzimali pažljivo i sa vidnim strahopoštovanjem. Neki su ih odmah prinosili čelu, drugi stavljali uz grudi ili ih pažljivo sklanjali u torbe i maramice kako bi ih odneli svojim kućama na blagoslov. Stariji hodočasnici govorili su da se taj običaj u Tumanu čuva još od vremena ruskih monaha koji su tridesetih godina prošlog veka obnovili poštovanje moštiju Svetog Zosima.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Nakon završetka liturgije i presvlačenja moštiju, iz manastirske porte krenula je velika litija prema isposnici Svetog Zosima. Na čelu povorke nošeni su krstovi, barjaci i kivot sa moštima svetitelja, dok je iza njih polako išao narod pevajući tropar Svetom Zosimu.
Put do isposnice vodi kroz gustu šumu i blage uspone homoljskog kraja. Dok se litija kretala uskim stazama, crkveno pojanje razlegalo se među drvećem i kamenitim obroncima. U jednom trenutku činilo se kao da čitava šuma odzvanja molitvom.
Bilo je ljudi svih generacija. Stariji su se oslanjali na štapove, roditelji su vodili malu decu za ruke, a pojedini hodočasnici išli su bosi, u tišini i zavetu. Neki su tokom puta neprestano izgovarali molitve, dok su drugi ćutali, sabrani u sopstvenim mislima.
Kada je litija stigla do isposnice, narod se polako okupljao oko kamene pećine u kojoj je, prema predanju, Sveti Zosim provodio godine u molitvi i podvigu. U tom trenutku zavladala je gotovo potpuna tišina. Čulo se samo pucketanje sveća i glas sveštenika koji je čitao molitve.
Mnogi su prilazili stenama isposnice, dodirivali ih rukama i krstili se. Za vernike to mesto nije samo istorijski trag jednog monaha pustinjaka, već prostor duboko vezan za sećanje na svetitelja čije ime i danas okuplja hiljade ljudi.
Ovo sabranje u Tumanu pokazalo je koliko je ovaj manastir postao važan duhovni centar savremene Srbije. Ono što je nekada bilo mirno monaško bratstvo u homoljskim šumama danas je mesto na koje dolaze desetine hiljada ljudi tražeći utehu, veru i mir.
A kada je sunce počelo da zalazi iza šumovitih brda Homolja, narod se polako razilazio iz manastira. Ipak, čak i tada, dok su se kolone vozila spuštale ka Golupcu i Dunavu, iz porte manastira Tumane još su se čula zvona — tiha i duga, kao odjek dana u kojem su se molitva, narod i staro predanje ponovo sreli oko moštiju Svetog Zosima Tumanskog.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Višednevno obeležavanje gradske slave Podgorice završeno je tradicionalnom litijom koju su predvodili mitropolit Joanikije i episkop Pajsije, uz prisustvo velikog broja vernika, sveštenstva i predstavnika javnog života.
Na visokom prestolu ukazao mu se Gospod, dok su šestokrilni serafimi objavljivali Njegovu svetost, a vladika Nikolaj objašnjava šta je čoveku zaista dato da vidi.
Probajte boraniju po receptu iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Drugu pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Luke Krimskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Fotija i Anikitu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prenos moštiju Svetog apostola Vartolomeja. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ljudevita, dok muslimani obeležavaju Mevlud, a Jevreji nemaju univerzalno priznat praznik.
Svetitelj je upozoravao da preterano hvaljenje dece podstiče egoizam, a roditeljima savetovao da ih odmalena uče zahvalnosti, odgovornosti i smirenju.
Pred carem Dioklecijanom nisu se odrekli vere, a posle tri godine provedene u tamnici bačeni su u užarenu peć zajedno sa drugim hrišćanima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Predanje o neobičnoj smrti tumanskog svetitelja vekovima se prenosi u braničevskom kraju, a njegova svetinja i danas okuplja veliki broj vernika.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Manastir Tumane je najposećeniji manastir 21. veka i iz godine u godinu privlači sve veći broj vernika.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
Na visokom prestolu ukazao mu se Gospod, dok su šestokrilni serafimi objavljivali Njegovu svetost, a vladika Nikolaj objašnjava šta je čoveku zaista dato da vidi.
Probajte boraniju po receptu iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Drugu pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Luke Krimskog.
Svetitelj je upozoravao da preterano hvaljenje dece podstiče egoizam, a roditeljima savetovao da ih odmalena uče zahvalnosti, odgovornosti i smirenju.
Svetogorski starac je objašnjavao zašto će mučenici poslednjih vremena biti uzvišeniji od svih i upozoravao da se vera ne pokazuje divljenjem svetiteljima, već spremnošću da se njihovim putem zaista krene.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Na društvenim mrežama tvrdilo se da će episkop Irinej uručiti nagradu predsedniku Ukrajine, što je Eparhija istočnoamerička kategorički demantovala.
Pored mitropolita povređeni su i sveštenik i dvoje volontera Patrijaršijske humanitarne misije, dok je patrijarh Kiril izrazio zabrinutost zbog napada na hram.
Zamrznuto voće, voda i prirodni zaslađivač dovoljni su za osvežavajući desert, a jedan tradicionalni sastojak daje mu neobično glatku teksturu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
