Na visokom prestolu ukazao mu se Gospod, dok su šestokrilni serafimi objavljivali Njegovu svetost, a vladika Nikolaj objašnjava šta je čoveku zaista dato da vidi.
Prorok Isaija dobio je prizor pred kojim ljudska reč zastaje: video je Gospoda na visokom prestolu, okruženog šestokrilnim serafima koji neprestano objavljuju Njegovu svetost. U besedi za utorak 13. sedmice po Duhovima vladika Nikolaj Velimirović tumači taj veličanstveni događaj i podseća na granicu između Boga koga čovek ne može sagledati u Njegovoj suštini i Njegovog milostivog javljanja ljudima.
"Videh Gospoda gde sedi na prestolu visoku i izdignutu." (Isa. 6, 1)
Evo viđenja nad viđenjima! Evo slave nad slavama i veličanstva nad veličanstvima! Veliku je milost ukazao Bog svima ljudima, što im je dao da vide ovaj zvezdani svet, delo ruku Njegovih.
Još veću je milost ukazao On onima kojima je dao da vide svet angelski, neprolazni i čudesni. No najveću je milost ukazao On jednom malenom broju Svojih izbranika, kojima je dao da vide Njega, Gospoda Savaota, jedinog nestvorenog i Stvoritelja oba sveta.
No kako smrtan čovek može videti Boga besmrtnoga? Nije li sam Bog rekao Mojseju: ne može čovjek mene vidjeti i ostati živ (II Mojs. 33, 20)? I Jevanđelje ne veli li: Boga niko nije video nikad (Jov. 1, 18)?
Vaistinu, niko od smrtnih ne može videti lice Božje, tj. bitnost Božju. Ali po Svome snishođenju i bezgraničnoj dobroti i moći Bog se može pokazati ljudima u nekoliko, i to u nekom obrazu, kakav je ljudima pristupačan.
U nekom naročitom obrazu i vidu javljao se On Mojseju, i Iliji, i Danilu i Jovanu Bogoslovu, ne u suštini Svojoj no u nekom naročitom obrazu i vidu.. Isaija Ga vide na prestolu visoku i izdignutu, tj. kao Sudiju, uzvišenog nad svima sudijama i svima sudovima zemaljskim. Šestokrilni serafimi stajahu okolo njega, i vikahu jedan drugome govoreći: svяtъ, svяtъ, svятъ gospodъ Savaotь.
Nije, dakle, Gospod sam, nego je Car u carstvu svome nesagledljivom, okružen najuzvišenijim bićima, koja je sazdala sila Njegova.
Oko Njega su prvi činovi jerarhije nebeske, glavne vojvode bezbrojnih vojski Njegovih besmrtnih, prvi svetnjaci svetlosti Njegove i neizdržljivog bleska Njegovog. To je čudesno viđenje Isaije, sina Amosova, proroka Božjeg.
Gospode sveti, sveti, sveti, trisveti, pomiluj i spasi nas nečiste i grešne. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za sredu 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni filosofija, ni umetnost, ni kultura, niti bilo koje zemaljsko dostignuće ne mogu dosegnuti visinu Crkve Hristove.
Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.
U besedi za petak 12. sedmice po Duhovima, Vladika Nikolaj poredi ratove hrišćanskih i neznabožačkih naroda, a zatim mnogo dublje govori o sukobu koji čovek vodi sa sopstvenim strastima i o miru koji počinje u duši.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
U Hramu Svete Trojice u Bransviku, nedaleko od Melburna, srpski pravoslavni vernici dočekali su poglavara Srpske pravoslavne crkve.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
