Svetitelj je upozoravao da preterano hvaljenje dece podstiče egoizam, a roditeljima savetovao da ih odmalena uče zahvalnosti, odgovornosti i smirenju.
Roditelji žele da njihova deca budu uspešna, sigurna u sebe i svesna svojih sposobnosti, ali granica između zdravog samopouzdanja i prevelikog egoizma lako može da se izgubi. Dete koje stalno sluša koliko je posebno može odrasti u čoveka koji teško prihvata granice, tuđe potrebe i autoritet. Sveti Porfirije Kavsokalivit u jednoj svojoj pouci upravo tu vidi opasnost, a kao put kojim dete treba voditi izdvaja smirenje i poverenje u Boga.
- Lek i velika tajna dečijeg napretka jeste smirenje. Samo poverenje u Boga daje potpunu sigurnost. Bog je sve! Bog želi od nas da decu vodimo putem smirenja. Ni mi ni deca ništa nećemo učiniti bez smirenja. Detetu kažite: "Dete moje, Bog ti je dao darove koje imaš. Pomoli se Njemu da ti da da darove neguješ i da uspeš.“
Sveti Porfirije je upozoravao da pohvala sama po sebi nije dovoljna za dobro vaspitanje. Ako dete od najranijih dana sluša samo potvrde o sopstvenoj vrednosti, a ne uči da darove koje ima prihvati kao Božji dar i da ih razvija sa zahvalnošću, lako može da počne da ih doživljava kao razlog za uzdizanje iznad drugih.
- Danas se svet pokvario! Samo hvale decu i posle, a kad porastu sa tim ogromnim egoizmom, gube poštovanje prema Bogu, preziru veru, roditelje, bližnje... Postaju neukrotiva, okrutna i nemilosrdna. Tako smo u život poslali egoiste, a ne hrišćane - govorio je Sveti Porfirije Kavsokalivit.
U njegovoj pouci zato nema poziva da se dete obeshrabruje ili da se njegovi darovi umanjuju. Naprotiv, roditelj treba da mu pomogne da razume odakle darovi dolaze i čemu treba da služe. Uspeh, talenat i sposobnost tada nisu razlog za gordost, već prilika za zahvalnost Bogu i odgovornost prema drugima.
Za Svetog Porfirija, vaspitanje nije samo pitanje toga šta će dete postići. Mnogo važnije je kakav će čovek postati kada odraste. A početak tog puta, prema njegovim rečima, nije u veličanju deteta, već u učenju da svoje darove nosi sa smirenjem.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 187 (8,16-24; 9,1-5)
16. A hvala Bogu. koji je dao takvo staranje za vas u srce Titovo, 17. da primi molbu, pa budući vrlo revnostan, da ode k vama dragovoljno. 18. A poslasmo s njim i brata koga hvale po svima Crkvama zbog propovedanja jevanđelja. 19. I ne samo to, nego je i određen od Crkava da ide s nama na ovo dobročinstvo kome mi služimo u slavu samoga Gospoda i po našoj želji; 20. čuvajući se toga da nas ko ne pokudi za naše rukovanje ovolikim obiljem priloga, 21. jer se staramo za dobro ne samo pred Gospodom nego i pred ljudima.
22. A poslasmo s njima i brata svojega, kojega mnogo puta poznasmo u mnogim stvarima da je revnostan, a sad još mnogo revnosniji, zbog velikog uzdanja u vas. 23. Što se tiče Tita, on je moj drug i saradnik među vama, a braća naša, oni su poslanici Crkava, slava Hristova. 24. Pokažite im, dakle, pred licem Crkava, svedočanstvo vaše ljubavi i naše pohvale za vas.
1. Jer za takvo služenje svetima izlišno mi je da vam pišem; 2. jer znam vašu dobru volju, zbog koje se ponosim vama pred Makedoncima, pošto se Ahaja pripremi još od lani, a vaša revnost podstače mnoge. 3. A braću poslah da naša hvala zbog vas u ovoj stvari ne bude uzaludna, nego da budete pripremljeni, kao što govorih, 4. da se, ako dođu sa mnom Makedonci i nađu vas nepripremljene, ne postidimo mi, da ne kažemo vi, zbog ove hvale. 5. Tako nađoh, da je potrebno umoliti braću, da pre odu k vama i da pripreme ranije obećani vaš blagoslov, da on bude gotov kao blagoslov, a ne kao škrtost.
Jevanđelje po Marku, začalo 12. (3,13-19)
13. I iziđe na goru i dozva one koje sam htede, i dođoše mu. 14. I postavi Dvanaestoricu, da budu s njim. I da ih šalje da propovedaju. 15. I da imaju vlast isceljivati bolesti i izgoniti demone; 16. i nadenu Simonu ime Petar; 17. i Jakova Zevedejeva i Jovana brata Jakovljeva, i nadenu im ime Voanerges, što znači sinovi groma: 18. i Andreja i Filipa i Vartolomeja i Mateja i Tomu i Jakova Alfejeva i Tadeja i Simona Kananita 19. i Judu Iskariotskoga, koji ga i izdade.
BONUS VIDEO
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Sveti starac govorio je bez uvijanja o onima koji zanemaruju svoje zdravlje, ali i o pogrešnom shvatanju vere zbog kojeg čovek odbacuje pomoć koja mu je pružena.
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Svetitelj je upozoravao da preterano hvaljenje dece podstiče egoizam, a roditeljima savetovao da ih odmalena uče zahvalnosti, odgovornosti i smirenju.
Pred carem Dioklecijanom nisu se odrekli vere, a posle tri godine provedene u tamnici bačeni su u užarenu peć zajedno sa drugim hrišćanima.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
Reči velike ruske svetiteljke zapisane su u njenom žitiju, a ono što je rekla pred smrt decenijama kasnije dobilo je potpuno novo značenje, kada su hiljade vernika počele da dolaze na mesto gde počivaju njene mošti.
Na liturgiji nadomak Lazarevca, mitropolit šumadijski besedio je o tome kako pronaći mir.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako iskrena molitva i dobra namera mogu doneti utehu i snagu čoveku koji prolazi kroz težak period i pomoći mu da se približi Bogu
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Svetitelj našeg vremena uči da vera nije samo lična borba za duhovni mir, već poziv da u molitvu uključimo i bližnje.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Svetogorski starac je objašnjavao zašto će mučenici poslednjih vremena biti uzvišeniji od svih i upozoravao da se vera ne pokazuje divljenjem svetiteljima, već spremnošću da se njihovim putem zaista krene.
Pored mitropolita povređeni su i sveštenik i dvoje volontera Patrijaršijske humanitarne misije, dok je patrijarh Kiril izrazio zabrinutost zbog napada na hram.
U besedi za ponedeljak 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj govori o lepoti, raskoši i sujeti, upozoravajući šta se iza spoljašnjeg sjaja može kriti u čovekovoj duši.
Probajte mešano povrće po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Prvu pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Kronštatskog.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Na društvenim mrežama tvrdilo se da će episkop Irinej uručiti nagradu predsedniku Ukrajine, što je Eparhija istočnoamerička kategorički demantovala.
Pored mitropolita povređeni su i sveštenik i dvoje volontera Patrijaršijske humanitarne misije, dok je patrijarh Kiril izrazio zabrinutost zbog napada na hram.
Zamrznuto voće, voda i prirodni zaslađivač dovoljni su za osvežavajući desert, a jedan tradicionalni sastojak daje mu neobično glatku teksturu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
