Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Kada nas neko uvredi, ne zaboli nas samo nepravda, već i osećaj da nas drugi namerno potcenjuju. Kada primetimo da nas neko omalovažava, spušta ili pokušava da nam oduzme dostojanstvo, prirodno je da poželimo da se odbranimo i dokažemo da nismo zaslužili takav odnos. Međutim, upravo u trenutku kada se borimo protiv tuđeg ponižavanja možemo prevideti jedno važno pitanje: šta ako se kroz ono što nas boli otvara put ka smirenju za koje smo se sami molili Bogu? Jednu takvu, naizgled tešku, ali duboko hrišćansku perspektivu nudi pouka Prepodobnog Amvrosija Optinskog.
- Tuguješ jer, kao što si primetio, svi pokušavaju da te unize. Ako pokušavaju da te unize, to znači da žele da te smire, a ti i sam tražiš od Boga smirenje. Zašto onda tuguješ zbog ljudi i žališ se na nepravednost onih oko tebe? - govorio je Prepodobni Amvrosije Optinski.
Ove reči ne pozivaju čoveka da opravdava nepravdu niti da prihvata poniženje kao nešto dobro samo po sebi. Njihova težina je u drugom: Prepodobni Amvrosije usmerava pažnju sa tuđeg postupka na stanje sopstvenog srca. Ako se čovek moli za smirenje, a zatim se nađe u okolnostima koje povređuju njegovu sujetu, pitanje više nije samo ko je u pravu, već šta će on učiniti sa onim što ga je zabolelo.
Pouka Prepodobnog Amvrosija zato postavlja nezgodno pitanje koje je lako izbeći: ako od Boga tražimo smirenje, da li smo spremni da ga učimo i onda kada dolazi kroz okolnosti koje nismo birali? Možda se odgovor na tuđe poniženje ne nalazi u tome da poslednju reč uvek imamo mi, već u tome da ono što nas je povredilo ne dobije vlast nad našim srcem.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 186 (8,7-15)
7. Nego kao što u svemu izobilujete: u veri, i u reči, i u znanju. i u svakom staranju i u ljubavi vašoj prema nama. da izobilujete i u ovoj milostinji. 8. Ne govorim ovo kao zapovest, nego da kroz revnost drugih proverim iskrenost ljubavi vaše. 9. Jer znate blagodat Gospoda našega Isusa Hrista, da bogat budući, vas radi osiromaši, da se vi njegovim siromaštvom obogatite.
10. I savet dajem u ovome. jer ovo koristi vama, koji počeste ne samo da činite, nego i da želite to još od lanjske godine. 11. A sada dovršite to i na delu, da kao što beše dobra volja da želite, tako da učinite od onoga što imate. 12. Jer ako ima ko dobru volju, mio je po onome što ima, a ne po onome što nema. 13. Jer ne da drugima bude olakšanje, a vama nevolja, nego podjednako, 14. U sadašnje vreme vaš suvišak da bude za njihov nedostatak, da i njihov suvišak bude za vaš nedostatak: da bude jednakost. 15. Kao što je napisano: „Ko je mnogo skupio, nije mu preteklo; i ko je malo skupio, nije mu nedostalo.”
Jevanđelje po Marku, začalo 11. (3,6-12)
6. I izišavši fariseji odmah učiniše veće protiv njega sa irodovcima kako bi ga pogubili. 7. A Isus otide sa učenicima svojim prema moru; i mnogi narod iz Galileje pođe za njim, i iz Judeje, 8. I iz Jerusalima, i iz Idumeje, i s one strane Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko, čuvši šta on čini, dođe k njemu. 9. I reče učenicima svojim da lađica za njega bude spremna zbog naroda, da ga ne pritešnjavaju. 10. Jer mnoge isceli, tako da navaljivahu na njega koji imahu rane da ga se dotaknu. 11. I nečisti duhovi kad god bi ga videli, pripadahu k njemu i vikahu govoreći: „Ti si Sin Božiji.” 12. I mnogo im prećaše da ga ne razglašavaju.
BONUS VIDEO
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Sveti starac govorio je bez uvijanja o onima koji zanemaruju svoje zdravlje, ali i o pogrešnom shvatanju vere zbog kojeg čovek odbacuje pomoć koja mu je pružena.
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.
Jednostavna pouka blaženopočivšeg patrijarha srpskog pokazuje zašto je smirenost najjači odgovor onome ko želi da nas isprovocira i kako se u takvoj situaciji čuva dostojanstvo.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
