U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U svakodnevici ispunjenoj pritiscima, neizvesnošću i stalnim unutrašnjim nemirima, čovek često ima osećaj da se okolnosti nižu bez jasnog smisla. Jedni se bore sa oskudicom, drugi sa bolešću, treći sa mislima koje ih razaraju iznutra, a četvrti sa osećajem poniženja ili gubitka pravca. U takvom spletu iskušenja, pitanje smisla stradanja postaje tiho, ali uporno prisutno. Pravoslavno predanje na to ne daje pojednostavljene odgovore, već ukazuje na dublje razumevanje čovekovog puta, a jednu od takvih pouka ostavio je i Prepodobni Amvrosije Optinski.
Njegove reči ne nude bekstvo od iskušenja, već otkrivaju njihov unutrašnji smisao i duhovnu ulogu:
- Svaki hrišćanin mora biti na neki način ispitan: jedan siromaštvom, drugi bolešću, treći raznim zlim mislima, četvrti nekom nesrećom ili poniženjem, a treći raznim nedoumicama. Na taj način se ispituje čvrstina vere, nade i ljubavi prema Bogu. Kroz takva iskušenja hrišćanin može, sam da vidi svoj položaj i raspoloženje, i da kroz to stekne smirenje - govorio je prepodobni Amvrosije Optinski.
U ovoj misli sažeta je jedna od ključnih duhovnih lekcija pravoslavnog iskustva: iskušenja nisu kraj puta, već njegovo razotkrivanje. Ona ne dolaze da bi čoveka slomila, već da bi pokazala na čemu zaista stoji njegova vera, koliko je nada živa i da li ljubav prema Bogu ostaje postojana i onda kada se sve spoljašnje urušava.
Dela svetih apostola, začalo 8 (3,11-16)
11. A dok se isceljeni hromi držaše Petra i Jovana, sav narod zadivljen navali njima u trem koji se zvaše Solomonov. 12. A videći to, Petar se obrati narodu: „Ljudi Izrailjci, što se čudite ovome ili šta gledate u nas, kao da smo svojom silom ili pobožnošću učinili da ovaj hodi? 13. Bog Avraamov i Isakov i Jakovljev, Bog otaca naših, proslavi Sina svoga Isusa, koga vi predadoste, i odrekoste ga se pred licem Pilatovim kada on presudi da ga pusti. 14. A vi se odrekoste Sveca i Pravednika i isprosiste čoveka ubicu da vam pokloni. 15. A Načelnika života ubiste, kojega Bog vaskrse iz mrtvih, čemu smo mi svedoci. 16. I radi vere u ime njegovo, ovoga koga vidite i poznajete utvrdi ime njegovo, i vera koja je od njega podari mu ovo isceljenje pred svima vama.
Jevanđelje po Jovanu, 11. zač. (3,22-33)
22. Potom dođe Isus i učenici njegovi u judejsku zemlju, i tu boravljaše s njima i krštavaše. 23. A i Jovan krštavaše u Enonu blizu Salima, jer onde beše mnogo vode; i dolažahu te se krštavahu. 24. Jer još ne beše Jovan bačen u tamnicu. 25. Tada nastade raspra među učenicima Jovanovim i nekim Judejcem oko očišćenja. 26. I dođoše Jovanu i rekoše mu: „Ravi, onaj što beše s tobom preko Jordana, za koga si ti svedočio, eno krštava, i svi idu njemu."
27. Jovan odgovori i reče: „Ne može čovek ništa primati ako mu ne bude dano s neba. 28. Vi mi sami svedočite da rekoh: 'Nisam ja Hristos nego sam poslan pred njim.' 29. Ko ima nevestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošću se raduje glasu ženikovu. Ova, dakle, radost moja ispunjena je. 30. On treba da raste, a ja da se umanjujem. 31. Koji odozgo dolazi nad svima je. Koji je sa zemlje od zemlje je, i od zemlje govori; a koji dolazi s neba nad svima je; 32. I što je video i čuo, to svedoči; i svedočanstvo njegovo niko ne prima. 33. Koji primi svedočanstvo njegovo, potvrdi da je Bog istinit.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Jedna pouka ave Justina Popovića razbija svakodnevnu sumnju i nudi drugačiji pogled na život, strah i večnost.
Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Sveti Agatopod je bio đakon, a Teodul čtec crkve u Solunu.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Osvetivši nove manastirske objekte, poglavar Srpske pravoslavne crkve upozorio je da bez lične želje nema susreta sa Bogom, ma koliko dar bio velik.
U tom smislu, brak nije cilj sam po sebi, već sredstvo kroz koje se čovek približava Bogu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pouka velikog podvižnika iz manastira Optinska Pustinja pokazuje kako svadljivost ne samo da narušava odnose s drugima, već i uništava mir i snagu u samom srcu čoveka.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Reči jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja o apostolu Tomi otkrivaju kako ono što izgleda kao slabost može postati snažan dokaz koji menja pogled na istinu i veru.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U tom smislu, brak nije cilj sam po sebi, već sredstvo kroz koje se čovek približava Bogu.
Isus je umirao tokom šest sati, nakon najstrašnijih i najužasnijih muka koje su ikada izmišljene.
U pravoslavnom učenju, vrednost čoveka ne meri se spoljnim uspehom, već unutrašnjom borbom i spremnošću da ostane veran istini, čak i kada to znači trpljenje.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
