U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U svakodnevici ispunjenoj pritiscima, neizvesnošću i stalnim unutrašnjim nemirima, čovek često ima osećaj da se okolnosti nižu bez jasnog smisla. Jedni se bore sa oskudicom, drugi sa bolešću, treći sa mislima koje ih razaraju iznutra, a četvrti sa osećajem poniženja ili gubitka pravca. U takvom spletu iskušenja, pitanje smisla stradanja postaje tiho, ali uporno prisutno. Pravoslavno predanje na to ne daje pojednostavljene odgovore, već ukazuje na dublje razumevanje čovekovog puta, a jednu od takvih pouka ostavio je i Prepodobni Amvrosije Optinski.
Njegove reči ne nude bekstvo od iskušenja, već otkrivaju njihov unutrašnji smisao i duhovnu ulogu:
- Svaki hrišćanin mora biti na neki način ispitan: jedan siromaštvom, drugi bolešću, treći raznim zlim mislima, četvrti nekom nesrećom ili poniženjem, a treći raznim nedoumicama. Na taj način se ispituje čvrstina vere, nade i ljubavi prema Bogu. Kroz takva iskušenja hrišćanin može, sam da vidi svoj položaj i raspoloženje, i da kroz to stekne smirenje - govorio je prepodobni Amvrosije Optinski.
U ovoj misli sažeta je jedna od ključnih duhovnih lekcija pravoslavnog iskustva: iskušenja nisu kraj puta, već njegovo razotkrivanje. Ona ne dolaze da bi čoveka slomila, već da bi pokazala na čemu zaista stoji njegova vera, koliko je nada živa i da li ljubav prema Bogu ostaje postojana i onda kada se sve spoljašnje urušava.
Dela svetih apostola, začalo 8 (3,11-16)
11. A dok se isceljeni hromi držaše Petra i Jovana, sav narod zadivljen navali njima u trem koji se zvaše Solomonov. 12. A videći to, Petar se obrati narodu: „Ljudi Izrailjci, što se čudite ovome ili šta gledate u nas, kao da smo svojom silom ili pobožnošću učinili da ovaj hodi? 13. Bog Avraamov i Isakov i Jakovljev, Bog otaca naših, proslavi Sina svoga Isusa, koga vi predadoste, i odrekoste ga se pred licem Pilatovim kada on presudi da ga pusti. 14. A vi se odrekoste Sveca i Pravednika i isprosiste čoveka ubicu da vam pokloni. 15. A Načelnika života ubiste, kojega Bog vaskrse iz mrtvih, čemu smo mi svedoci. 16. I radi vere u ime njegovo, ovoga koga vidite i poznajete utvrdi ime njegovo, i vera koja je od njega podari mu ovo isceljenje pred svima vama.
Jevanđelje po Jovanu, 11. zač. (3,22-33)
22. Potom dođe Isus i učenici njegovi u judejsku zemlju, i tu boravljaše s njima i krštavaše. 23. A i Jovan krštavaše u Enonu blizu Salima, jer onde beše mnogo vode; i dolažahu te se krštavahu. 24. Jer još ne beše Jovan bačen u tamnicu. 25. Tada nastade raspra među učenicima Jovanovim i nekim Judejcem oko očišćenja. 26. I dođoše Jovanu i rekoše mu: „Ravi, onaj što beše s tobom preko Jordana, za koga si ti svedočio, eno krštava, i svi idu njemu."
27. Jovan odgovori i reče: „Ne može čovek ništa primati ako mu ne bude dano s neba. 28. Vi mi sami svedočite da rekoh: 'Nisam ja Hristos nego sam poslan pred njim.' 29. Ko ima nevestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošću se raduje glasu ženikovu. Ova, dakle, radost moja ispunjena je. 30. On treba da raste, a ja da se umanjujem. 31. Koji odozgo dolazi nad svima je. Koji je sa zemlje od zemlje je, i od zemlje govori; a koji dolazi s neba nad svima je; 32. I što je video i čuo, to svedoči; i svedočanstvo njegovo niko ne prima. 33. Koji primi svedočanstvo njegovo, potvrdi da je Bog istinit.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Jedna pouka ave Justina Popovića razbija svakodnevnu sumnju i nudi drugačiji pogled na život, strah i večnost.
Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.
Prepoznavanje sopstvenih slabosti, prema pravoslavlju, jedan je od koraka na putu ka njihovom prevazilaženju.
Šest jaja, šest kašika šećera i šest kašika brašna dovoljno je za mekan biskvit sa omiljenim voćnim filom, bez komplikovanog merenja i dugog zadržavanja u kuhinji.
Admiral Džordž M. Vikof i novi komandant KFOR-a Robert Vergori posetili su Gračanicu, gde je mitropolit raško-prizrenski govorio o bezbednosti Srba i zaštiti svetinja.
Vatikan saopštio nove detalje o zdravstvenom stanju poglavara Rimokatoličke crkve, kome je odstranjen donji režanj desnog plućnog krila.
Tumačeći prvi psalam, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se mudrost ne meri samo znanjem i kako nas nesklad sa voljom Božjom može odvesti u greh.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Reči optinskog starca govore o smirenju, samoprekoru i oproštaju, ali i o tome kako da čovek spreči da povreda preraste u gnev i osudu.
Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Pouka velikog podvižnika iz manastira Optinska Pustinja pokazuje kako svadljivost ne samo da narušava odnose s drugima, već i uništava mir i snagu u samom srcu čoveka.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Prepoznavanje sopstvenih slabosti, prema pravoslavlju, jedan je od koraka na putu ka njihovom prevazilaženju.
Tumačeći prvi psalam, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se mudrost ne meri samo znanjem i kako nas nesklad sa voljom Božjom može odvesti u greh.
Reči blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla otkrivaju zašto sujeta i gordost dovode do nesporazuma i kako da sačuvamo unutrašnji mir čak i kada nas drugi provociraju.
Veliki ruski podvižnik govorio je o značaju obraćanja Presvetoj Bogorodici u trenucima straha, nemira i životnih iskušenja.
Prepoznavanje sopstvenih slabosti, prema pravoslavlju, jedan je od koraka na putu ka njihovom prevazilaženju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Reči blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla otkrivaju zašto sujeta i gordost dovode do nesporazuma i kako da sačuvamo unutrašnji mir čak i kada nas drugi provociraju.
Njihovo žitije govori o mladiću koji je želeo da osvoji Justinu po svaku cenu, ali i o preobražaju čoveka koji je napustio dotadašnji put i postao Hristov služitelj.
Brojna pitanja prate veliki bogorodični praznik koji se obeležava 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
