U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Dva glasa sudaraju se u istoj kući: jedan želi da objasni, dokaže i popravi drugog, dok se drugi povlači u tvrdoglavom otporu. Rečenice postaju oštrije, ton se podiže, a ono što je počelo kao razgovor pretvara se u tiho nadmetanje ko će koga prekinuti. U toj tački prekida, gde reč više ne rađa razumevanje, nego tenziju, otvara se pitanje: gde prestaje govor, a počinje duhovni pad? Odgovor na tu unutrašnju napetost nudi jedna pouka Prepodobnog Josifa Optinskog.
- Vežbaj da više ćutiš i stalno ponavljaj u mislima: "Bogorodice Djevo, raduj se, blagodatna Marijo, Gospod je s tobom" do kraja, i tako ćeš izbeći mnoge grehe. Sveti Oci uče: "Ne govori nikome ko te ne sluša." Bolje je moliti se za svoju sestru nego joj držati predavanja. Smatraj sebe bezvrednim i gorim od svih ostalih na svetu, nikoga nikada ni za šta ne osuđuj i oprosti svima, i tada ćeš se spasti bez truda - govorio je Prepodobni Josif Optinski.
U tom kratkom duhovnom uputstvu sabrano je pravilo koje razbija logiku svakodnevnog konflikta: umesto potrebe da se bude u pravu, nudi se ćutanje; umesto rasprave – molitva; umesto osude – prepoznavanje sopstvene mere. Josif Optinski ne negira reč, ali je stavlja pod meru smirenja, gde govor prestaje da bude oružje, a postaje odgovornost.
Na kraju, ostaje jednostavna, ali zahtevna slika: čovek koji prestaje da insistira da ga drugi čuju i počinje da uči kako da u tišini čuje sebe pred Bogom. Tu, kaže pouka, počinje izlaz iz mnogih unutrašnjih zapleta.
Dela svetih apostola, začalo 48 (25,13-19)
13. A pošto prođe nekoliko dana, Agripa car i Vernikija siđoše u Kesariju da pozdrave Festa. 14. I budući da onde boraviše mnogo dana, izloži Fest caru Pavlovu stvar govoreći: Jednog čoveka ostavio je Feliks kao sužnja, 15. povodom kojeg, kad ja bejah u Jerusalimu, pojaviše se prvosveštenici i starešine judejske zahtevajući da se on osudi.
16. Ja im odgovorih da nije običaj u Rimljana da se preda neki čovek na smrt pre nego se optuženi suoči sa onima koji ga tuže i ne dobije priliku za odbranu od optužbe. 17. A kada se oni ovde sastadoše, nikakva odlaganja ne učinih, no sutradan sedoh na sudijsku stolicu i zapovedih da dovedu čoveka. 18. Oko njega stadoše tužioci i nijedne krivice koje ja pretpostavljah ne iznesoše. 19. Nego imahu protiv njega nekakva pitanja o svom veroispovedanju, i o nekom Isusu koji je umro, za kojega Pavle tvrđaše da je živ.
Jevanđelje po Jovanu, 55. zač. (16,23-33)
23. I u onaj dan nećete me pitati ništa.“23. „Zaista, zaista vam kažem da što god zaištete od Oca u ime moje, daće vam.“ 24. Do sada ne iskaste ništa u ime moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena. 25. Ovo sam vam govorio u pričama; ali dolazi čas kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam otvoreno javiti o Ocu. 26. U onaj dan ćete u ime moje zaiskati, i ne kažem vam da ću ja umoliti Oca za vas: 27. jer sam Otac ljubi vas, zato što ste vi ljubili mene, i verovali da ja od Boga izađoh. 28. Izađoh od Oca, i došao sam na svet; opet ostavljam svet, i idem Ocu.
29. Rekoše mu učenici njegovi: „Eto sad otvoreno govoriš, i priču nikakvu ne govoriš. 30. Sada znamo da sve znaš, i ne treba da te ko pita. Po tome verujemo da ti od Boga izađe.“ 31. Isus im odgovori: „Sada li verujete? 32. Evo dolazi čas, i već je došao, da se razbegnete svaki na svoju stranu, a mene sama ostavite: ali nisam sam, jer je Otac sa mnom. 33. Ovo sam vam kazao, da u meni mir imate. U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet.“
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Reči velikog ruskog duhovnika pokazuju kako preterani umor može da oslabi volju i dovede do duhovnog pada ako se na vreme ne prepozna i ne zaustavi.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Ovaj veliki hrišćanski praznik posvećen je dvojici najznačajnijih Hristovih učenika, prvih propovednika Jevanđelja i revnitelja vere, koji su svoj život položili za Hrista i stradali istog dana.
Uoči Petrovdana, u mnogim mestima u Srbiji obnovljen je stari običaj lilanja, koji je i ove godine okupio decu, porodice i meštane i podsetio na tradiciju koja se prenosi generacijama.
Njegova priča počinje pred ikonom Svetog Jovana u porodičnoj kući, a nastavlja se kroz decenije posvećenog rada, molitve i susreta sa ljudima različitih kultura.
Dok jedno crkveno predanje govori o neslaganju oko odnosa prema Rimu, istorijski izvori otkrivaju složeniju sliku vremena u kojem su pravoslavni jerarsi pokušavali da sačuvaju veru i narod između velikih sila.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Uoči Petrovdana, u mnogim mestima u Srbiji obnovljen je stari običaj lilanja, koji je i ove godine okupio decu, porodice i meštane i podsetio na tradiciju koja se prenosi generacijama.
Njegova priča počinje pred ikonom Svetog Jovana u porodičnoj kući, a nastavlja se kroz decenije posvećenog rada, molitve i susreta sa ljudima različitih kultura.
Dok jedno crkveno predanje govori o neslaganju oko odnosa prema Rimu, istorijski izvori otkrivaju složeniju sliku vremena u kojem su pravoslavni jerarsi pokušavali da sačuvaju veru i narod između velikih sila.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Sveti oci su često upozoravali da najveća opasnost za čoveka nije neznanje o veri, već navika da se vera živi samo spolja, dok srce ostaje nepromenjeno.
Vladika Tihon osveštao je prve zvanične prostorije Udruženja veterana "Košare", koje će biti mesto zajedništva, podrške borcima i čuvanja uspomene na junake koji su život položili za slobodu Srbije.
Predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev ocenio je da slučaj prevazilazi sudski postupak, upozorio na pritiske na SPC u regionu i pozvao na jedinstvo u odbrani njenog dostojanstva i kanonske samostalnosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
