U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Dva glasa sudaraju se u istoj kući: jedan želi da objasni, dokaže i popravi drugog, dok se drugi povlači u tvrdoglavom otporu. Rečenice postaju oštrije, ton se podiže, a ono što je počelo kao razgovor pretvara se u tiho nadmetanje ko će koga prekinuti. U toj tački prekida, gde reč više ne rađa razumevanje, nego tenziju, otvara se pitanje: gde prestaje govor, a počinje duhovni pad? Odgovor na tu unutrašnju napetost nudi jedna pouka Prepodobnog Josifa Optinskog.
- Vežbaj da više ćutiš i stalno ponavljaj u mislima: "Bogorodice Djevo, raduj se, blagodatna Marijo, Gospod je s tobom" do kraja, i tako ćeš izbeći mnoge grehe. Sveti Oci uče: "Ne govori nikome ko te ne sluša." Bolje je moliti se za svoju sestru nego joj držati predavanja. Smatraj sebe bezvrednim i gorim od svih ostalih na svetu, nikoga nikada ni za šta ne osuđuj i oprosti svima, i tada ćeš se spasti bez truda - govorio je Prepodobni Josif Optinski.
U tom kratkom duhovnom uputstvu sabrano je pravilo koje razbija logiku svakodnevnog konflikta: umesto potrebe da se bude u pravu, nudi se ćutanje; umesto rasprave – molitva; umesto osude – prepoznavanje sopstvene mere. Josif Optinski ne negira reč, ali je stavlja pod meru smirenja, gde govor prestaje da bude oružje, a postaje odgovornost.
Na kraju, ostaje jednostavna, ali zahtevna slika: čovek koji prestaje da insistira da ga drugi čuju i počinje da uči kako da u tišini čuje sebe pred Bogom. Tu, kaže pouka, počinje izlaz iz mnogih unutrašnjih zapleta.
Dela svetih apostola, začalo 48 (25,13-19)
13. A pošto prođe nekoliko dana, Agripa car i Vernikija siđoše u Kesariju da pozdrave Festa. 14. I budući da onde boraviše mnogo dana, izloži Fest caru Pavlovu stvar govoreći: Jednog čoveka ostavio je Feliks kao sužnja, 15. povodom kojeg, kad ja bejah u Jerusalimu, pojaviše se prvosveštenici i starešine judejske zahtevajući da se on osudi.
16. Ja im odgovorih da nije običaj u Rimljana da se preda neki čovek na smrt pre nego se optuženi suoči sa onima koji ga tuže i ne dobije priliku za odbranu od optužbe. 17. A kada se oni ovde sastadoše, nikakva odlaganja ne učinih, no sutradan sedoh na sudijsku stolicu i zapovedih da dovedu čoveka. 18. Oko njega stadoše tužioci i nijedne krivice koje ja pretpostavljah ne iznesoše. 19. Nego imahu protiv njega nekakva pitanja o svom veroispovedanju, i o nekom Isusu koji je umro, za kojega Pavle tvrđaše da je živ.
Jevanđelje po Jovanu, 55. zač. (16,23-33)
23. I u onaj dan nećete me pitati ništa.“23. „Zaista, zaista vam kažem da što god zaištete od Oca u ime moje, daće vam.“ 24. Do sada ne iskaste ništa u ime moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena. 25. Ovo sam vam govorio u pričama; ali dolazi čas kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam otvoreno javiti o Ocu. 26. U onaj dan ćete u ime moje zaiskati, i ne kažem vam da ću ja umoliti Oca za vas: 27. jer sam Otac ljubi vas, zato što ste vi ljubili mene, i verovali da ja od Boga izađoh. 28. Izađoh od Oca, i došao sam na svet; opet ostavljam svet, i idem Ocu.
29. Rekoše mu učenici njegovi: „Eto sad otvoreno govoriš, i priču nikakvu ne govoriš. 30. Sada znamo da sve znaš, i ne treba da te ko pita. Po tome verujemo da ti od Boga izađe.“ 31. Isus im odgovori: „Sada li verujete? 32. Evo dolazi čas, i već je došao, da se razbegnete svaki na svoju stranu, a mene sama ostavite: ali nisam sam, jer je Otac sa mnom. 33. Ovo sam vam kazao, da u meni mir imate. U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet.“
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Reči velikog ruskog duhovnika pokazuju kako preterani umor može da oslabi volju i dovede do duhovnog pada ako se na vreme ne prepozna i ne zaustavi.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Iskusni pravoslavni duhovnik upozoravao je da u času odlaska iz ovog sveta nestaju sva opravdanja i da ostaje samo način na koji je čovek živeo.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Jedna navika koju mnogi smatraju bezazlenom može da donese svađe, udaljavanje i unutrašnji nemir, a svetogorski starac pokazuje kako se kroz tišinu i pažljivo birane reči čuva duhovna snaga.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
